Kako snabdevači zloupotrebljavaju otvoreno tržište

BM

Velika Britanija odlučila je da interveniše na tržištu energije jer je otkriveno kako 'velika šestorka' zarađuje na kupcima koji nikad nisu promenili snabdevača struje i gasa. Hrvatska je daleko od takvog ultrakapitalističkog scenarija, a u struji se krećemo u smeru suprotnom od liberalizacije.

Na jednom od najrazvijenijih tržišta energijom u Evropskoj uniji, britanskom, upravo se događa zanimljiv proces državne intervencije na liberalizovanom energetsko tržište. Naime, britanska vlada najavila je uvođenje maksimalne cene u tarifama, koje bi odgovarale našoj univerzalnoj usluzi, a u tim tarifama su najviše cene, piše Energetika-net.

Vladin potez rezultat je istrage regulatornog tela za zaštitu konkurencije, koja je pokazala da snabdevači koriste činjenicu da je značajan broj kupaca pasivan i ne menja snabdevača. Takvu politiku, kojoj je cilj zaštititi najsiromašnije kupce, koji nisu menjali snabdevača, godinama je tolerisao energetski regulator, sve dok cena energije nije postala prvoklasno političko pitanje, bitno za rezultat parlamentarnih izbora.

Notorna je činjenica da se na tom, možda najrazvijenijem evropskom tržištu, kupci teško snalaze u šumi od oko 400 raznih tarifa i modela ugovaranja. Rezultat je da gotovo polovina kupaca električne energije i gasa godišnje plaća 20% do 25% više i to na tržištu na kojem su cene oba energenta u zadnjih desetak godina rapidno rasle, brže od inflacije i dohodaka. Bitno je znati da na 'Ostrvu' potrošnja struje i gasa kod domaćinstava rapidno opada od 2005. godine, a država se od izvoznika gasa pretvorila u uvoznika. Dobit energetskih kompanija, koje dominantno nude i struju i gas, raste rekordnom brzinom iz godine u godinu. Tamošnje tržište svojevrsni je Eldorado za snabdevače, kojima je politika kroz rad energetskog regulatora uglavnom išla na ruku.

Sada se to, očigledno, ipak, menja. Potrošačka udruženja su izračunala da je- razlika između najskupljeg i najjeftinijeg modela ekstremno mala, a 'veliku šestorku' optuživali su i za kartelsko udruživanje.

Regulator Ofgem konstatiovao je da su u zadnjih 15 godina snabdevači koristili različite vrste cenovne diskriminacije, a neke su u međuvremenu i zabranjene. Sadašnje dominantne tarife uglavnom se odnose na fiksne cene, sa značajnim popustima u zamenu za vernost, koje treba da motivišu ljude da ne menjaju snabdevače.

Ali, velika većina, gotovo polovina potrošača, ostala je ili se vratila u “standardnu varijabilnu tarifu”, koja odgovara hrvatskom univerzalnom snabdevanju. Problem sa strujom i gasom je da su usluge gotovo identične a tarife - koje nudi tržište se toliko razlikuju u cenama da, zapravo, diskredituju celi sistem naplate. Jer, regulator je konstatovao da postoje značajni dispariteti u tarifama, koji se ne mogu objasniti stvarnim troškovima koje snabdevači imaju. Drugim rečima, snabdevači iskorišćavaju nezainteresovanost i/ili neznanje kupaca, mahom nižih socijalnih kategorija, koji plaćajući skuplju struju subvencionišu popuste onima koji su se otisnuli na tržište.

U Hrvatskoj je situacija bitno drugačija – kupci su imali velike koristi od otvaranja tržišta električne energije i gasa i pojave drugih snabdevača, a opasnosti od britanskog scenarija nema. Računa se da je cena gasa za industriju, “naduvana” zbog loših sporazuma s MOL-om, nakon početka liberalizacije do danas pala 20, do čak 25%, a cena za domaćinstva je regulisana i po svemu sudeći, takva će i ostati, jer politici ne odgovaraju socijalni potresi. Za upravljanje cenom koristi se činjenica da je HEP snabdevač gasom na veleprodajnom tržištu, a dođe li do prodaje dela HEP-a, pitanje je kako će novi vlasnici gledati na isplativost uloge Elektroprivrede. Kad je reč o tržištu električne energije u sektoru domaćinstava tržišna utakmica ne funkcioniše, a HEP je do sada izgubio zanemariv deo tržišta.

Regulator, najpre, dugo nije uredio preduslove za izdavanje jednog računa, a cena univerzalne usluge kao 'benchmark' postavljena je prilično nisko, zbog čega su marže konkurenciji nikakve. Pokazalo se da kupci nisu skloni energiju kupovati direktnim kanalima prodaje, jer je bilo negativnih iskustava, a proecenat promene snabdevača je nizak. U industrijskom delu potrošača je nešto življe ali, s obzirom da tržište električnom energijom u Hrvatskoj ne postoji, alternativnim snabdevačima nije lako, jer svu energiju treba da uvoze. Cene na tržištu u zadnje vreme pokazale su šta znači nestabilnost, što je neke dovelo u škakljiv položaj i istopilo ionako male marže. Kupcima ide u prilog što HEP koristi svoju dominaciju, čak i na svoju finansijsku štetu, kako bi istisnuo konkurenciju.

To je proces koji, srećom, neće moći trajati zauvek. Pozabavi li se Evropska komisija našim tržištem električne energije mogla bi “pritisnuti” HEP da se odrekne dela svoje proizvodnje, što ne bi bilo dobro za Elektroprivredu. Stoga bi bilo pametnije da, za početak, što pre započne primena Zakona o obnovljivim izvorima energije iz 2016. godine, koji je preduslov za značajan i željeni pomak napred.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...