Biće struje – iz vetra i uvoza

BM

Novi propisi EU gase stare termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu. U postojeće TE u Evropi potrebno je da se uloži 15,4 milijarde evra, u TE u regionu oko četiri milijarde, a u EPS-ove oko milijardu evra. Postrojenja koja ne budu prilagođena novim propisima, biće ugašena. Novac za te projekte ne nude ni evropske banke ni EU, već samo Kina, a EU nema pozitivan stav prema kineskim investicijama. Umesto TE i uglja - vetroelektrane. Veoma aktivni lobiji formiraju negativan stav javnosti prema TE i propagiraju OIE kao jedino rešenje. U regionu će biti manjka struje i kilovat-sati će se uvoziti iz zemalja koje imaju viškove i koje su kreirale ovakve propise.

Krajem avgusta Evropska komisija je u službenom glasniku objavila nova pravila za emisije iz termoenergetskih postrojenja koja obavezuju sve zemlje članice EU da do 2021. godine rad svojih TE prilagode novim propisima. Procenjuje se da će pod lupom biti oko 3.000 termo blokova i da čak 82% postrojenja emituje više nivoe štetnih gasova od dopuštenih novom regulativom. Nova pravila se odnose ne samo na postrojenja koja koriste sve vrste uglja, najviše ih je na lignit, već i ona koja koriste biomasu, tečna goriva, gas i otpad u industriji (nisu obuhvaćena ona koja koriste kućni otpad). Odluka doneta u aprilu, a objavljena u avgustu 2017. godine, podrazumeva niže nivoe emisije za azotne okside, sumpor dioksid, živu i sitne čestice prašine, koje su povezane sa zdravstvenim i ekološkim problemima. U vestima koje su stigle iz Brisela ističe se da stručnjaci procenjuju da će za poštovanje direktive vlasnici tih postrojenja morati da ulože oko 15,4 milijarde evra.

Postrojenja čiji rad ne bude usklađen sa novim propisima moraće da budu ugašena. Kako je srpska energetika već više od deset godina članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope (EZ JIE) koja je opet, deo Energetske zajednice EU, u njoj praktično važe ista pravila rada i propisi kao i u zemljama članicama EU. To potvrđuje i Miroslav Spasojević, ekspert u oblasti zaštite životne sredine.

“Upravo tako. Sve što se propiše za rad energetskih postrojenja u EU, propisuje se i za TE u Srbiji. To se odmah odnosi i na zaštitu životne sredine. Oštriji propisi nisu novost, jer sve to ide očekivanim tokom. Zato je Srbija u više navrata pregovarala o problemu sa kojim se suočavamo. Uspeli smo da doslednu primenu ovih propisa kod nas pomerimo na 2026. godinu, što i nije neko olakšanje s obzirom na to koliki nas posao čeka”, kaže Spasojević.

Preuzeli obaveze, nismo izgradili nove TE

Spasojević ukazuje da smo sve te obaveze preuzimali kada smo verovali da ćemo pre primene ovih propisa imati novu TE Kolubara B (700 megavata) i TE Nikola Tesla B3 (750 megavata). One su bile predviđene da zamene stare TE koje rade po 40 i više godina i koje su sada pod udarom novih propisa. Tih novih blokova sa savremenim tehnologijama nemamo, a nove propise treba da ispoštujemo, da uložimo ogroman novac u TE ili da ih ugasimo.

“Ne postavlja se pitanje da li mi možemo te obaveze da ispoštujemo. Mi moramo da ih ispoštujemo, samo je pitanje kojom dinamikom je moguće da sve to sprovedemo u praksu. Srbija je suočena sa velikim ograničenjima - finansijska sredstva potrebna da se stare TE prilagode novim propisima, nedovoljna pomoć EU za te namene, nedostatak podloga za dobijanje donacija za te poslove (nema projekata, dokaza vlasništva, dozvola...), nemamo dovoljno kompetentnih kadrova da pripremimo i realizujemo te projekte rehabilitacije i modernizacije, administracija ne može adekvatnom brzinom da prati sve te poslove, nema povoljnih kredita, sem kineskih, na koje EU ne gleda blagonaklono. U pitanju su veliki poslovi i veliki novac”, objašnjava dr Saša Miletić, ekspert za zaštitu životne sredine.

Srbija treba da investira oko milijardu evra u postojeća postrojenja kako bi se ispoštovali novi standardi EU. Ako se to ne investira, ako se ta postrojenja ne modernizuju, moraćemo da ih zatvorimo, ističe Miletić. Slično je i u našem okruženju. Za sve TE od Slovenije do Makedonije, prema njihovim podacima, potrebno je oko četiri  milijarde evra. To su samo ulaganja u postojeće blokove, tu nema investicija u razvoj. Sigurno je da će biti ozbiljnih preračunavanja. Moguće je da se odustane od nekih rehabilitacija.

Novi standardi za sagorevanje u velikim ložištima (Best Available Techniques for Large Combustion Plants – LCP BREF) potvrđuju opredeljenje EU da smanji nivoe emisija, posebno CO2, što nailazi na otpore u svim zemljama gde je ugalj i dalje osnovni energetski resurs i u kojima je planirana izgradnja novih TE (Zapadni Balkan, Češka, Poljska, pa i Nemačka). Za naše sagovornike nema dileme da će novi propisi uticati i na dinamiku izgradnje novih TE. Treba očekivati, kažu, da će propisi koje kreiraju najrazvijenije zemlje, koje imaju i viškove električne energije, biti sve oštriji. Nemačka planira da do 2050. godine udeo TE na ugalj u ukupnoj proizvodnji bude samo pet do sedam odsto. Uz to, naglašavaju, pritisak NVO, koje se zalažu za striktnu primenu EU propisa, sve je veći, naročito u zemljama koje planiraju da im ugalj i dalje bude energetski oslonac.

“Sa aspekta zaštite životne sredine taj pritisak je opravdan. Međutim, nije tajna da su tu aktivni i lobiji, često potpuno nevidljivi, koji podstiču negativan stav javnosti prema TE na ugalj. NVO promovišu korišćenje obnovljivih izvora energije, sakrivajući činjenicu koliko je skupa ta energija koju na kraju plaća kupac. Lobiji žele da imaju što više prostora za prodaju čiste struje po fidin (feed-in) tarifama, što im omogućava velike profite”, ukazuje Miletić.

Okretanje vetru, koji treba navodno da bude zamena za ugalj, je pritisak direktiva, ali i investitora u vetroelektrane, potvrđuje i Spasojević komentarišući: “Umesto da elektroprivrede proizvode svoju električnu energiju iz savremenih postrojenja na ugalj, uz poštovanje svih propisa, što jeste moguće, njima se kao rešenje nudi da 12 godina kupuju kilovat-sate iz vetra, od privatnih investitora, po subvencionisanim cenama (subvencije određuje država a plaća ih kupac). Ako se taj trend nastavi, jeftinije je da se sa tržišta uvozi struja nego da se kupuje od takvih investitora”.

Vetar umesto uglja

Opredeljenje Srbije da ispoštuje sve preuzete obaveze potvrđuje se i Predlogom uredbe kojom se utvrđuje Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine. Tim programom su obuhvaćene aktivnosti u periodu 2017–2023. godine, kojima treba da se obezbedi dovoljno energije, iako se planira povlačenje osam termoblokova. Oni će biti ugašeni, što zbog starosti, što zbog toga što je neisplativo da se investira u njihovu modernizaciju kako bi se ispoštovali novi propisi EU. Snaga tih blokova koji će postepeno biti ugašeni ili će ukupno raditi 20.000 sati u periodu od 2018. do 2024. godine je oko 1200 megavata. Taman toliko novih megavata, najviše na vetar (oko 650 MW ili 56%), treba da uđe na mrežu do 2023. godine.

 OIE-TE

U navedenom dokumentu se objašnjava da „pored vetroelektrana, koje su posebno važne zbog zadovoljenja ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima energije, u okviru različitih scenarija Strategije razvoja energetike, razmatran je niz potencijalnih projekata izgradnje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru“. Navode se TE Nikola Tesla B3, TE Kolubara B, TE-TO na gas, HE na Moravi, Ibru, Drini, reverzibilne HE Bistrica i Đerdap 3 (I faza). To je onaj spisak želja koji se prepisuje poslednjih 20-30 godina. Ni za jedan od tih projekata ne postoji konkretan i ugovoren izvor finansiranja, niti će ga biti u dogledno vreme, pa na te elektrane i ne treba računati u narednih bar 10-15 godina. Tako postaje jasno da će stare termo blokove na ugalj, u državnom vlasništvu, koji su obezbeđivali prljav i jeftin kWh, zameniti vetroelektrane u privatnom vlasništvu, iz kojih će čiste kWh kupovati EPS, po cenama koje su 100 odsto veće od cene kWh iz TE. Tu cenu će, kroz račun, kao „nadoknadu za OIE“ na kraju plaćati kupci.

Naši sagovornici ukazuju na činjenicu da sve vetroelektrane neće moći da se uključe na mrežu u isto vreme. Naime, EPS, kao balansno odgovorna strana, mora da drži u rezervi maksimalno 500 MW koji treba da uđu na mrežu kada sa nje izađu vetroelektrane.To je manje od snage najavljenih vetroelektrana. Uz to, pitanje - gde će EPS, kada ugasi 1.200 MW u starim TE, da nađe tu rezervu, kada mu i sada, kad zatreba, rade svi raspoloživi kapaciteti?

Potrebna je „lepeza“ elektrana na OIE

Na pitanje da li OIE treba da bude zamena za TE na ugalj ili dopuna elektroenergetskog bilansa, dr Saša Miletić, kaže: „Hrvatska, Crna Gora a delom i BiH su u daleko povoljnijem položaju od Srbije, posebno kada govorimo o vetroelektranama. Srbija se, nažalost, nalazi u području gde „umire vetar“ u Evropi, tako da smo veoma limitirani po snazi koju je moguće dobiti iz takvih izvora. Međutim, uz solarne elektrane (Srbija ima dovoljno sunčanih dana za njih), mini CHP elektrane (kogeneracija) na biomasu distribuiranih po celoj teritoriji Srbije, električne energije iz deponijskog gasa sa starih divljih deponija takođe distribuiranih po celoj teritoriji Srbije, CHP mini elektrana na biogas dobijen iz stajnjaka, silaže, degragabilnog biološkog otpada, isto tako distribuiranih po celoj teritoriji Srbije, moglo bi se govoriti da će postojeće TE na ugalj služiti samo kao Base-Load, tj. dopuna osnovnim OIE izvorima. Do tada je to nemoguća misija. Za takav energetski zaokret potrebno je jasno, odlučno i konkretno opredeljenje države. Namerno ne spominjem male hidropotencijale, jer je za njihovu realizaciju potrebna nova hidrološka slika Srbije, jer su klimatske promene koje nam se dešavaju i koje će nam se tek dešavati, tu dovele do velikih promena. Sve više ćemo imati bujične vode, i po broju i po obimu, kao i sve duže periode suša. Odgovor na to bi mogao biti mnogo veći broj retenzija na sagledanim bujičnim vodotokovima, a iz njih i proizvodnja električne energije i navodnjavanje u sušnim periodima.“

OIE-TE

Govoreći o tome da li će podsticanje čistih kilovat-sati iz OIE i zatvaranje TE koje ne ispunjavaju stroge propise EU, sem čistijeg vazduha, vode i zemljišta, doneti više račune i više uvoza struje Miletić komentariše: “Gašenje velikog broja termoblokova neminovno će dovesti do manjkova električne energije u regionu. Mada je danas za manjkove dovoljna i velika suša. Tada sledi uvoz električne energije. Nemogućnost investiranja u tzv. zamenske kapacitete i investiranja u druge izvore energije sigurno nas vodi ka manjoj ili većoj zavisnosti od uvozne, najčešće veoma skupe, energije. Polako, ali sigurno, dolazimo u period kada ćemo morati da zaboravimo na električnu energiju kao socijalnu kategoriju, i da počnemo da shvatamo da i ta energija ima svoju tržišnu vrednost, koju smo spremni da platimo, kao i benzin i mobilni telefon”.

Spasojević podseća da mi u zaštitu životne sredine ulažemo tek desetak godina, a oni koje treba da dostignemo ulažu nekoliko decenija. EU treba da finansijski podrži prilagođavanje starih TE novim propisima, a ne da samo kontroliše šta radimo. Ako pogasimo sve TE koje ne budu ispunjavale stroge standarde, postaćemo veliki uvoznik struje. I to iz zemalja koje imaju viškove i koji su nam naložili te standarde.

“Uveren sam da ni sve zemlje regiona neće biti u istom položaju kada se bude kontrolisala primena tih propisa. I tu će, kao i kod nekih drugih pitanja, neke zemlje, kao na primer, Crna Gora, članica NATO-a, ili BJR Makedonija, kojoj ubrzavaju put u evroatlantske integracije, biti pod nekom posebnom, „mekšom“ lupom. Politika će i tu imati odlučujuću reč”, zaključuje Spasojević.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...