Sinergija za regulaciju

U okviru 33. Savetovanja CIGRE Srbija, održanog na Zlatiboru, u organizaciji studijskog komiteta Upravljanje i eksploatacija EES-a (C2), organizovan je stručni panel Naponsko-reaktivna problematika elektroenergetskog sistema Srbije. To je bila i jedna od aktuelnijih tema savetovanja. Problematiku je predstavilo šest panelista, i to Milan Đorđević, glavni inženjer za unapređenje tehničkog sistema iz Sektora za unapređenje poslovanja u proizvodnji energije JP EPS, predstavnici naučnoistraživačkih institucija dr Ninel Čukalevski iz Instituta Mihajlo Pupin, dr Jasna Dragosavac iz Instituta Nikola Tesla, prof. Dr Jovica Milovanović sa Univerziteta u Mančesteru, kao i predstavnici operatora prenosnog sistema Srbije i Hrvatske Petar Petrović i Dragutin Mihalić.

Ova tema je važna jer se nekoliko godina unazad suočavamo sa problemima visokih napona u prenosnoj mreži 400 i 220 kV. Organizatori skupa su omogućili da se ovde iznesu i razmene iskustva, mišljenja i prakse proizvođača opreme za upravljanje naponsko-reaktivnim prilikama, operatora prenosnih sistema i proizvođača električne energije, piše EPS Energija.

Aktuelno stanje naponsko-reaktivnih prilika

U uvodnoj prezentaciji dr Ninela Čukalevskog predstavljen je novi koncept upravljanja naponsko-reaktivnim prilikama u prenosnom sistemu, u kome se moderator panela osvrnuo na izazove povezane sa procesom njegove implementacije. Predstavnica Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla“ dr Jasna Dragosavac predstavila je pregled opreme za upravljanje naponsko-reaktivnim prilikama i mogućnosti za njihovo uključivanje u nove koncepte upravljanja. Institut Nikola Tesla godinama izrađuje uređaje za automatsku regulaciju pobude sinhronih generatora, a takođe ima uspešnu saradnju sa EPS-om, u čijim elektranama su dominantno prisutni upravo takvi uređaji. Ovaj institut je idejni tvorac i realizator grupnog regulatora reaktivne snage, koji već nekoliko godina izuzetno uspešno radi na blokovima u Termoelektrani Nikola Tesla A, a u prethodnom periodu je realizovana i grupna regulacija blokova u B1 i B2 u TE Nikola Tesla B.

Svetski trendovi u ovoj oblasti

Učesnik panela iz regiona, predstavnik operatora prenosnog sistema Hrvatske Dragutin Mihalić, upoznao je prisutne sa problemima sa kojima se ovaj operator suočava u radu i tom prilikom je prikazao projekat za prevazilaženje ovih poteškoća. Projekat će biti realizovan u saradnji sa operatorom prenosnog sistema Slovenije, a finansiraće se delom i sredstvima Evropske unije. Ukupna vrednost projekta iznosiće oko 88 miliona evra, a realizacija se očekuje u periodu od četiri godine. Predstavnik hrvatskog operatora u zaključku je naveo da se očekuje da realizacija ovog projekta pozitivno utiče i na probleme visokih napona i viška reaktivne snage i u elektroenergetskom sistemu Srbije.

Predstavnik EPS-a Milan Đorđević, glavni inženjer za unapređenje tehničkog sistema iz Sektora za unapređenje poslovanja u proizvodnji energije JP EPS, predstavio je mogućnosti elektrana u generisanju i apsorbovanju reaktivne snage.

„Elektrane EPS-a u mogućnosti su da generišu oko 3.500 megavara (MVAr) reaktivne snage, a da apsorbuju oko 815 MVAr reaktivne snage. Te mogućnosti su relativno male, ali je, suprotno ustaljenoj praksi, potrebno posmatrati mogućnosti generatorskih jedinica u tački priključenja na prenosni sistem“, istakao je Đorđević.

On je dodao da su, tako posmatrano, ukupni kapaciteti elektrana JP EPS za apsorbovanje reaktivne snage oko 1.600 MVAr i da ova vrednost predstavlja pravu meru za kvantifikovanje dostupnog kapaciteta koji je na raspolaganju operatoru prenosnog sistema za potrebe regulisanja naponskih prilika.

Đorđević je predstavio i zavisnost mogućnosti generatorskih jedinica za generisanje reaktivne snage u zavisnosti od vrednosti napona u tački priključenja, posebno istakavši da visoke vrednosti napona u prenosnoj mrežine dovode do smanjenja kapaciteta generatorskih jedinica u pogledu apsorbovanja reaktivne snage. On je naglasio i činjenicu da JP EPS, u okviru svojih redovnih remonta, kao i aktivnosti na revitalizaciji agregata, povećava kapacitete generatorskih jedinica u pogledu mogućeg generisanja i apsorbovanja reaktivne snage. Tako je operatoru prenosnog sistema nakon remonta bloka TENT B2 dostupno dodatnih oko 120 MVAr, a nakon zamene sva četiri agregata u HE Zvornik, operator prenosnog sistema imaće na raspolaganju dodatnih oko 60 MVAr. Đorđević je posebno istakao da JP EPS i Uprava za tehničke poslove proizvodnje energije mogu pomoći operatoru prenosnog sistema da što bolje sagleda dostupne resurse, ali da je na operatoru da na odgovarajući način upravlja tim resursima.

Osim učešća na stručnom panelu, predstavnici JP EPS imali su zapaženo učešće i u radu stručnog komiteta Upravljanje i eksploatacije EES (C2). Tako je u konkurenciji od 23 ukupno prijavljena rada, bilo pet radova čiji su autori ili koautori bili inženjeri EPS-a.

Zapaženo učešće stručnjaka EPS

Ocenu stručnog komiteta za najzapaženiji rad u okviru STK C2, na 33. Savetovanju CIGRE poneo je rad Milana Đorđevića, Aleksandra Latinovića i Nikole Lukića iz Uprave za tehničke poslove proizvodnje energije „Analiza zahteva operatera prenosnog sistema po pitanju regulacije napona u tački priključenja sa stanovišta tipičnih karakteristika novih i postojećih sinhronih generatora i blok-transformatora“.

Ovaj rad se bavi analizom postojećih zahteva iz pravila o radu prenosnog sistema u pogledu regulacije napona, a koji se primenjuju u toku priključenja novih generatorskih jedinica na prenosni sistem. Kako je Milan Đorđević istakao, postojeći zahtevi iz pravila o radu prenosnog sistema su izuzetno strogi. I pored toga, dosad je isti zahtev pretrpeo neznatne promene od trenutka donošenja prve verzije pravila o radu prenosnog sistema 2008. godine. Autori su pokušali da na analitički i sistematičan način analiziraju postojeće zahteve, pokažu njihove nedostatke i mane i kvantifikuju ih, kao i da daju jedan od predloga za prevazilaženje uočenog problema. Dosad nisu izvršeni napori da se uradi kvantifikacija uočenog problema, niti da se daju predlozi za njegovo rešavanje, koji bi bili zasnovani na objektivnim kriterijumima.

U cilju rešavanja ovog problema i pokretanja inicijative za korigovanje zahteva iz pravila o radu prenosnog sistema, u okviru Uprave za tehničke poslove proizvodnje energije formiran je tim, koga čine stručnjaci iz termo i hidro elektrana JP EPS i Uprave za tehničke poslove proizvodnje energije. Tim radi na kreiranju predloga za izmenu zahteva iz pravila o radu prenosnog sistema u pogledu regulacije napona. Đorđević je istakao i da je postojeći zahtev stroži od zahteva evropskih mrežnih kodova, ali i da prosto transponovanje zahteva evropskih mrežnih kodova neće u potpunosti rešiti postojeći problem, s obzirom na to da evropski mrežni kodovi daju samo određena ograničenja, dok je pitanje implementacije konkretnog zahteva na pojedinim relevantnim energetskim subjektima.

Stručni tim

Među zapaženijima su bili i radovi koji su prikazali rezultate funkcionalnih ispitivanja sistema turbinske regulacije i regulacije napona, u kontekstu zahteva pravila o radu prenosnog sistema. Kako je istakao Aleksandar Latinović, šef službe za sistemske usluge u Upravi za proizvodnju energije EPS-a i autor rada Ispitivanje usaglašenosti karakteristika turbinskih regulacija proizvodnih jedinica HE Zvornik A1 i TENT B2 sa pravilima o radu prenosnog sistema, ovi radovi predstavljaju prikaz iskustava stečenih tokom obavljanja prvih ispitivanja usaglašenosti proizvodnih jedinica JP EPS sa zahtevima iz pravila o radu prenosnog sistema nakon urađenih remontnih radova. Sve je u skladu sa obavezama koje proističu iz obaveza u toku dobijanja odobrenja za priključenje objekta na prenosni sistem. U okviru Uprave za tehničke poslove za proizvodnju energije formiran je i stručni tim, koji čine stručnjaci iz termo i hidro elektrana JP EPS i Uprave za tehničke poslove, a koji radi na kreiranju predloga za izmenu zahteva iz pravila o radu prenosnog sistema, u vezi sa turbinskom regulacijom i programom funkcionalnih ispitivanja generatorskih jedinica.