Hrvatska sprema prodaju više od četvrtinu HEP-a

BM

Bar četvrtina HEP-a ide u prodaju putem javne ponude (IPO), a novac od prodje neće ići za otkup akcija INE od mađarskog MOL-a. Deo će biti ponuđen radnicima, piš e Večernji list i, pozivajući se na nezvanične izvore, navodi da, u Vladi Hrvatske kažu da je bitno, uz saglasnost politike, proces započeti a da je pre IPO-a potrebno rešiti pitanje vlasništva hidroelektrana.

U Hrvatskoj elektroprivredi (HEP) u toku je izbor nove uprave. Nakon toga trebale bi da krenu pripreme za inicijalnu javnu ponudu HEP-a, što znači da bi deonice kompanije bile ponuđene građanima, institucionalnim ulagačima, a možda i radnicima – kaže, nezvanično, sagovornik Večernjeg lista iz Vlade Hrvatske.

Trenutno HDZ u tom procesu ima načelnu podršku koalicionog partnera HNS-a. Novac prikupljen od IPO-a ne bi bio namenjen za otkup deonica Ine, što je bio plan Vlade krajem prošle godine, jer se i od otkupa MOL-ovog udela u Ini odustalo. U toj ideji HDZ nije imao podršku ni tadašnjeg koalicionog partnera Mosta, jer su u toj stranci smatrali da se novac od IPO-a mora iskoristiti za investicione projekte u HEP-u. Sada je ideja da se upravo deo novca iskoristi za investicije, ako bi se dodatno išlo i u povećanje kapitala. Plan je da se građanima, većim ulagačima i radnicima ponudi paket veći od 25 odsto deonica HEP-a, pri čemu bi radnici dobili dionice po povoljnijim uslovima.

Nije brz proces

Sagovornik Večernjeg lista iz Vlade Hrvatske kaže da je cilj imati efikasnija javna preduzeća, a upravo uvođenjem novih privatnih deoničara to se može i ostvariti. Osim toga, učestalo se govori da ne treba kapital za nove projekte pronalaziti isključivo kod banaka. Prikupljanje kapitala kroz tržište kapitala puno je isplativije, jer tako i samo tržište može oživjti i pripremiti se za prihvatanje privatnog kapitala, a svoj deo za ulaganje mogu dobiti i penzioni fondovi. Fondovima je ulaganje u kompanije limitirano pa su upravo HEP već duže spominjali kao pozitivan primer, gde bi mogli uložiti novac.

Imovina fondova je velika, ali problem je, zapravo, što je nemaju gde plasirati. Proces IPO-a nije brz. Ako se uskoro imenuje uprava HEP-a, za koju je konkurs ovih dana zatvoren i krene s pripremama na jesen, ponuda deonica mogla bi se dogoditi sledeće godine. Prednost je s HEP-om što je ta firma već na neki način poznata investicionoj javnosti, s obzirom na to da je izdala obveznice, pa stoga i napravila prospekt za ulagače. Kada se najavljivao IPO HEP-a početkom godine, rečeno je kako pre samog procesa treba i menjati Zakon o vodama, kako bi se HEP-u omogućilo sticanje prava građenja bez naknada na lokacijama koje su javno dobro, a na kojima su sada sagrađene hidroelektrane. Tako je sada država još uvek vlasnik hidroelektrana, a ne HEP. A bez toga proces nije moguće sprovesti. Ali, mogu se uraditi pripreme. Dok se to ne reši teško je i govoriti o vrednosti kompanije. Ranije procene govorile su da ta kompanija vredi 20 milijardi kuna pa bi država za 25 odsto mogla računati na iznos od pet milijardi kuna.

Mogući rizici

Sagovornik Večernjeg lista objašnjava da za sprovođenje IPO-a treba izraditi prospekt koji odobrava Hanfa, a već u tom prospektu mora se navesti kako su rešene nedoumice. Zato su potrebne pripreme koje uključuju, između ostalog, rešavanje rizika koji utiču na pravnu sigurnost izdavača, odnosno, HEP-s. Jedan od tih rizika je i vlasništvo nad hidroelektranama, koje HEP vodi u bilansu, a trenutno su u nejasnom pravnom statusu. I to treba završiti pre prospekta.

Ali, donošenje zakona nije preduslov za početak procesa, koji uključuje izbor savetnika, izradu analizu i slično. Isto tako, jasno je da zakon, odnosno vlasništvo nad hidroelektranama treba rešiti, bez obzira na to ide li se u IPO ili ne. To je neophodno da bi HEP imao jasne bilanse. A glavni preduslov za IPO biće, ipak, samo politička odluka, koja, izgleda, vrlo ozbiljno postoji kod oba koaliciona partnera.

Večernji list ističe da njihov izvor kaže da, uostalom, postoji nacrt zakonodavnog rešenja za HEP, pa tim više sprovođenje ne bi trebala da bude problem. Država je velik IPO napravila pre desetak godina, s deonicama Ine i HT-a, građani su tada mogli kupovati deonice i na njima su mnogi dobro zaradili. Ista su očekivanja i za HEP.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...