Akcione planove sprovesti u delo

Pred termo sektorom su najveći izazovi u dosadašnjoj istoriji, a Srbija je na dobrom putu da te izazove prevaziđe, uz saradnju države, privrede i struke, poruka je stručnjaka sa Međunarodne konferencije „Elektrane 2016“, održanoj na Zlatiboru od 23. do 26. novembra. Konferencija je okupila eksperte, predstavnike nadležnih institucija i privrednih organizacija da bi u razmeni mišljenja i iskustava doprineli sprovođenju Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, i unapređenju jedinstvenog slobodnog tržišta električne energije i gasa radi sigurnog snabdevanja svih potrošača.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da je Srbija, kao i EPS, jasno posvećena ispunjavanju svojih obaveza.

„Trenutno radimo na izradi strategije koja će zapravo biti akcioni plan kako bismo sve planirano sproveli u delo. Krećemo se u pravcu povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i povećanju energetske efikasnosti. To su naša dva osnovna stuba pomoću kojih treba da ispunimo naše obaveze i ujedno ciljeve koje pred sobom ima EU. EPS aktivno učestvuje u tome. Tu su dva velika projekta vetroparka i solarnog parka u Kostolcu, a uvodimo i sistem energetskog menadžmenta širom zemlje. EPS uveliko sprovodi i projekte vredne 200 miliona evra, uvođenje elektrofiltera u termo blokove, a u sledećih deset godina uložiće još jednu milijardu evra u slične projekte“, istakao je Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.

Reforme pre svega

Peter Vajda iz Sekretarijata Energetske zajednice i stručnjak za zaštitu životne sredine, poručio je putem snimljenog predavanja da je Srbija odgovoran partner i posvećena postizanju ciljeva Zajednice. To su otvoreno i slobodno tržište električne energije, sigurnost snabdevanja i održivost energetskog sistema.

„Srbija mora još da poboljša energetsku efikasnost, da radi na implementaciji smart tehnologija, da unapredi monitoring, izveštavanje i planiranje kada je reč o energetskoj politici i njenom usklađivanju sa klimatskim promenama“, izjavio je Vajda.

Presek energetske situacije iz ugla eminentnih stručnjaka koji su bili prisutni je jasan. Reforme energetskog sektora, pre svega liberalizacija tržišta električne energije i gasa, uslovile su pravce kojima će se dalje razvijati energetski sektor. Za ispunjenje osnovnih ciljeva poput sigurnosti snabdevanja energijom uz sprovođenje mera politike održivog razvoja, i ekonomske održivosti, danas je potrebno vešto uskladiti mnogobrojne faktore: povećati ukupnu efikasnost, unaprediti zaštitu životne sredine, pospešiti razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, zatim je potrebno razvijati nove tehnologije uzimajući u obzir politiku cene energenata, pitanje klimatskih promena, kao i uskladiti poslovanje sa zahtevima domaće i regulative EU.

Situacija u svetu je takva da države podržavaju izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora, što usmerava investitore u tom pravcu i zato imamo manje investicija u termo sektoru.

„Mislim da aktuelni trend pada cene struje nije održiv na duže staze. Zavisi od toga kako će se dalje vrednovati obnovljivi izvori, koji se praktično dodaju na cenu. Osim toga, iako Nemačka ima najveći rast obnovljivih izvora, ona i dalje najviše proizvodi iz lignita u Evropi, a znamo da se nama u Srbiji stalno spočitava da previše proizvodimo iz uglja“, izjavio je Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.

Veća energetska efikasnost

Dr Miodrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energetiku potvrdio je da je najveći izazov za tradicionalne načine proizvodnje energije – potiskivanje, iako postoje kontradiktorni podaci.

„Nemačka je 16. marta ove godine proizvela toliko energije iz obnovljivih izvora da je tog dana mogla da sve svoje potrebe zadovolji na taj način. Uprkos tome, njihovo jezgro ostaju fosilna goriva. Ne samo to. Znamo da zatvaraju nuklearke, ali sa druge strane, potpuno je iznenađenje kako to da je proizvodnja uranijuma porasla“, kaže Mesarović.

U svom obraćanju u ime Elektroprivrede Srbije Savo Bezmarević, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije JP EPS, poručio je da JP EPS svoje razvojne planove usklađuje sa smernicama Strategije razvoje energetike Republike Srbije, u kojoj je postulat za održivu energetiku realizacija mera za povećanje energetske efikasnosti.

„Bitan razlog za unapređenje energetske efikasnosti svake zemlje je pitanje održivog razvoja usled eksploatacije prirodnih resursa. Kod nas je ugalj osnovni energent za proizvodnju električne energije, pa se rezerve ovog nacionalnog prirodnog resursa moraju racionalno eksploatisati“, jasan je Bezmarević.

U tom pravcu, u ovom veku je samo modernizacijom i revitalizacijom EPS-ovih termopostrojenja potrošnja osnovnog goriva smanjena za više od 16 odsto.

„Primena mera energetske efikasnosti u JP EPS istovremeno predstavlja i prve korake u naporima za smanjenje emisije ugljen-dioksida i naporima za suzbijanje negativnih efekata klimatskih promena. U toku je Projekat povećanja energetske efikasnosti u Kolubarskom ugljenom basenu, Zeleni kolubarski projekat. Uspostavljenje sistema za ujednačavanje kvaliteta uglja će dati pun efekat unapređenju tehničke efikasnosti parnih kotlova sagorevanjem uglja ujednačenog kvaliteta. Sprovodimo mere u svim segmentima našeg poslovanja, čak i u smeru finalne potrošnje, a posebno bih istakao da je u toku uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u svim strukturama preduzeća“, dodao je Bezmarević.

Vreme odlučujućih promena

Na konferenciji je istaknuto da je decenijama unazad proizvodnja električne energije bila organizovana u relativno stabilnom i predvidivom okruženju. Međutim, uvođenje tržišnih mehanizama i nove regulatorne mere koje se odnose na razvoj obnovljivih izvora energije, kao i ograničenja upotrebe nekih tehnologija i klimatske promene - doneli su niz neizvesnosti. Režim rada se menja, tehnologije se prilagođavaju novim uslovima.

„Velike kompanije koje se nisu prilagodile na vreme shvatile su na kraju da je model rada koji su koristili zastareo i više ne funkcioniše. Povećanje rizika ulaganja destimuliše investicije, čime se ugrožava sigurnost snabdevanja u budućnosti. Članice EU traže rešenja za ove probleme preko poboljšanja njihovog tržišnog modela i različitih mehanizama podsticaja. Tako da je prilično otežano funkcionisanje zajedničkog energetskog tržište u EU. Promene u uslovima funkcionisanja i razvoja proizvodnje električne energije, važnih faktora, mogućih odgovora i rezultata i uticaja razvoja proizvodnje električne energije u Srbiji se razmatraju“, istakao je Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, u predavanju posvećenom upravo ovoj temi.

Konferenciju „Elektrane 2016“ organizovalo je Društvo termičara Srbije uz pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i JP „Elektroprivreda Srbije“, koje je i glavni sponzor konferencije.