Rolan Garo u teškim problemima
Ovaj turnir sve više zaostaje za ostala tri granslema, a kiša, koja je posebno ove godine ometala takmičenje, samo je jedan, mada veliki problem koji se sporo uklanja jer modernizacija stadiona kasni
(foto, panorama najpoznatijih teniskih terena u Francuskoj)
Organizatori turnira Rolan Garo (Roland Garros) su poslednjih godina pokazali veliko strpljenje i istrajnost. Jedan za drugim na njih su se svaljivali teški problemi. U aprilu ove godine podlegli su, konačno, pritisku tenisera i fond za premije povećali na 22 miliona dolara.
Nalaženje sponzora, iako otežano u uslovima ekonomske krize, za pokrivanje sve većih troškova turnira, nije, ipak, problem br 1. Najveći problem je modernizacija stadiona u centru Pariza. Kada bi bar jedan teren odnosno stadion bio pokriven, lakše bi se podnela kiša koja se ove godine poigravala živicima kako tenisera tako i publike širom sveta koja je gubila silno vreme čekajući da stane kiša i da se njihovi ljubimci pojave na igralištu.
Centralni teren Rolan Garoa
„Ima dana kada se osećam sasvim bespomoćan. Rešavamo toliko problema da nekad ne znam gde mi je glava“, priznao je Njujork Tajmsu (The New York Times) direktor Frenč (French) Opena, kako ovaj turnir često zovu s druge strane Atlantika, Žilber Isern (Gilbert Ysern).
Ovaj turnir, jedini je na šljaci od četiri granslem turnira (ostali su Vimbldon (Wimbldon), Ostralian (Australian) Open i UsEj (USA) Open), i najmanji po bitnim parametrima (prihod, troškovi, broj gledalaca). Da bi stigli ostale, organizatori Rolan Garoa nastoje da prošire areal turnira do obližnje Botaničke bašte ali to veoma sporo i teško ide. Takođe, sporo se realizuju nastojanja da se pokrije, što pre, makar centralni stadion Filipa Šatrijea (Philippe Chatrrier).
Finale Rolan Garoa 2012. (Đoković-Nadal) prekinuto je zbog kiše
Koliko je neohodno da se centralni stadion pokrije drastično se pokazalo ove godine. No, problem je, takođe, što ovaj stadion ima malo prostora gde se publika može skloniti pred kišom. Za to vreme konkurenti ne spavaju. Australian open pokriva već treće igralište, Vimbldon je predstavio projekt za pokrivanje i drugog stadiona, a na USA open tome ne putu stoji prepreka u vidu jedinstvene arhitekture stadiona Artura Eša (Ashe) koja bi pokrivanjem bila ugrožena.
Pariskli granslem teško da će rekostrukciju dočekati pre 2018. A i to pod uslovom da grad Pariz i Francuska teniska federacija (FTF) dobiju sudski spor zbog koga se već dugo odlaže realizacija plana.
„To je naš francuski mentalitet, ništa ne može funkcionisati normalno. Pred svaki projekat postavi se mnoštvo prepreka. Ne možete ništa učiniti, niti ubrzati stvar, morate imati strpljenja i čekati“, požalio se šef FTF Žan Gašasen (Jean Gachassin) Njujork Tajmsu. Botanička bašta ima, naime, status istorijskog spomenika, a štite je zadrto i ekolozi, iako ni u čemu nije ugrožena.
Najpre je Gradski sud Pariza odbio zahtev FTF za proširenje areala turnira, sada je predmet na drugostepenom odlučivanju.
„Ja sam opmitista. Francuska će valjda razumeti koliko je važno da očuva Frenč open. Gotovo celi projekat sami finansiramo, a oni nas sprečavaju da ga okončimo“, ljuti se Isern.
Plan modernizacije i proširenja teniskog areala je 2011. dobio prednost pred premeštanejm na periferiju Pariza. Projekat, koji će koštati 340 miliona evra, od ključnog je značaja za budućnost turnira.
Bogate azijske i arapske zemlje vrše pritisak da bi se i kod njih održavao granslem turnir. Ne moraju da štede, niti imaju probleme s građenjem. „Nemaju ni tenisku istoriju ni pravu atmosferu, ali imaju neograničene finansijske mogućnosti. Pre ili kasnije, bez realizacije ovog projekta oni će nas ugroziti“, priznaje Gašasen. Dok se Vimbldon oslanja na tradiciju najstarijeg teniskog turnira, Australian open je poslednjih godina u usponu, USA open nudi igračima ubedljivo najviše premije, samo Rolan Garo stagnira....
„Ali svaki granslem turnir ima svoju unikatnu atmosferu. Rivali smo, ali to ne smeta ako smo u nečemu slabiji. Najvažnije je, ipak, da moramo biti znatno bolji od turnira niže kategorije tj Mastersa 1.000“, ističe Isern. Zato se Frenč upustio u modernizaciju centralnog stadiona i spreman je, čim dobije sve potrebne dozvole, da ga brzo pokrije. Zbog tog projekta u drugi plan idu igrališta-stadioni broj jedan i dva.
„Nažalost, drukčije se ne može. Ali, uveravam teniske poklonike da je naš cilj, pre svega, da Rolan Garo ne izgubi svoju specifičnu atmosferu i čar“, dodao je on.
