Problem francuskog tenisa – psihologija ili tehnika?

Pošto je u subotu sa teniskog turnira u Monte Karlu, u polufinalu, eliminasan Conga, ponovo su počele rasprave o psihološkoj nestabilnosti francuskih tenisera. Već godinama, francuski tenis je optuživan da stvara dobre igrače, ali nedovoljno mentalne snage, koji gube od slabijih igrača ili nemaju konstantnost u odlučujućim susretima.

Rišar Gaske (9) na turniru u Monte Karlu

Tajna poraza

U ovogodišnem četvrtfinalnom meču Dejvis kupa, Francuska i Argentina bile su ujednačene (2:2) i Žil Simon (13) je igrao protiv Karlosa Berloka (59). Na papiru, Argentinac je izgledao slabiji od Francuza, ali Simon je prilično lako izgubi meč. Svi pretpostavljaju da je on bio paralizovan sopstvenom odgovornošću u tako važnom meču i psihološki oslabljen zbog samo jedne pobede u devet susreta. U prošlosti, elegantni Anri Lekont ostao je bez ijedne titule na velikim turnirima, Ameli Moresmo nije uspela da se plasira u polufinale Rolan Garosa, a svi se nerviraju zbog nemogućnosti Gaskea da potvrdi velike nade koje izgledaju kao neuispunjena obećanja, kao i zbog neujednačenosti Marion Bartoli.

Međutim, većina francuskih teniskih profesionalaca smatraju da je psihološka slabost domaćih igrača izmišljena priča, jer osim Španije, ni jedna druga nacija ne uspeva da se uporedi sa Francuzima, koji imaju desetak igrača u Top 100 i još dvadesetak u narednih 200.

Rezultati Francuske su odlični, kaže Erik Vinogradski, nekadašnji teniser, a posle i trener Conge i Monfisa, puno se priča o kulturi pobede Amerikanaca, koji se više ne vide. Isto je i sa Šveđanima i sa Australijancima. Gde su oni danas?

Tehničke i fizičke slabosti

Žan-Pol Lot, selektor francuske ekipe Dejvis kupa od 1980. do 1987. godine, naveo je reči Ivana Lendla koji je važio za tehnički odličnog igrača, ali slabije psihološke stabilnosti:

On mi je rekao – uvek sam bio jači u prvom setu, potom sam imao sličan nivo u drugom i trećem, dok se u četvrtom i petom, pričalo se o slabosti moje mentalne snage. Ustvari, u pitanju je bio fizički deo; više nisam bio u igri.

Lot smatra da su francuski teniseri, upravo, vrlo jaki psihološki. Po njegovim rečima, Ameli Moresmo je mentalnom stabilnošću prevazišla tehničke nedostatke, kao što je Janik Noa svojim borbenim stavom kompenzovao fizičke i tehničke nedostatke. Po njegovim rečima, francuski igrači su, ustvari, slabiji tehnički i fizički od teniske elite, navodeći primer Conge koji, među deset najboljih igrača sveta, ima najlošiju tehniku. Prošle godine, na Rolan Garosu, Conga, uprkos dobroj formi i solidnim rezultatima, izgubio je od Novaka Đokovića, tehnički i fizički nadmoćnijeg.

Patris Domingez, nekadašnji teniser, kasnije trener i sportski novinar, slaže se sa Lotom, smatrajući da Gaske, Simon i Monfis fizički nisu na nivou najboljih pet svetskih igrača, što, potom, utiče na njihovu mentalnu snagu. Rišar Gaske se potrudio da poboljša svoju fizičku formu, ali on još uvek ima osećaj iscrpljenosti. Žil Simon redovno ima fizičke probleme i povrede, a Gael Monfis nema higijenu života neophodnu za elitne sportiste.

Kulturološke specifičnosti

U individualnim sportovima, pitanje psihološke stabilnosti, kao i uticaj mentalne snage na rezultat, nije uvek lako za analizu. Ne zna se tačno kada je u pitanju nedostatak motivacije, nedostatak koncentracije, izdržavanje pritiska, strah od pada nivoa... Sportistima u tome može da pomognu stručnjaci za psihološke pripreme. Na primer, Rišar Gaske je konsultovao jednog psihologa, što mu je pomoglo, međutim, ostali francuski teniseri nikada se nisu odlučili na taj korak. Žil Simon je, čak, odbio takvu mogućnost, rekavši da nije bolestan, te da nema potrebe da traži pomoć od psihologa ili psihoterapeuta. U svetskim okvirima, zna se da je Andi Marej pribegao tehnici psihološke pripreme sa jednim stručnjakom i da je iz toga izvukao velike koristi.

Istovremeno, pretpostavlja se da je španska, ruska ili argentinska želja za pobedom poprilično vezana za socijalni napredak. Na taj način, igrači iz svog mentalnog sklopa eliminišu sve ostale probleme, čuvajući svu snagu i motivaciju za meč. Za razliku od njih ili od američke kulture pobede, francuski tenis je dugo godina bio okrenut negovanju stila, tehnike, elegancije, ali ne i efikasnosti i dobijanju mečeva.

Prilike su se promenile, o čemu svedoče nove generacije i njihovi uspesi. Već više godina, francuski tenis radi na brisanju svojih kulturoloških specifičnosti i reputacije sjajnih gubitnika. Svi stručnjaci se slažu da će mlada generacija francuskih tenisera biti na izuzetno visokom nivou u narednih pet, šest godina.