UDARAC ZA UDARCEM

Grom iz vedra neba pogodio je srpski olimpijski tabor. Potpuno nenajavljeno, kada je trebalo da zaigra, odustala je Ana Ivanović. Rangirana kao prvi nosilac i gotovo siguran osvajač medalje, Ivanovićeva je kao razlog odustajanja navela povredu palca. Ne želim da budem pogrešno shvaćen, ali nisam čuo da se o toj povredi pričalo pre dolaska u Peking, pogotovo posle objašnjenja o već preduzetom, dugotrajnom lečenju. Pretpostavljam da će se o njenom povlačenju još dugo govoriti i smatram da bi sve trebalo zaista raščistiti do kraja. Bilo kako bilo, s obzirom na Anin kvalitet, sada se mora revidirati i postavljeni cilj. Srbija računa na jednu medalju manje.

Prvi srpski kandidat za mesto na pobedničkom postolju izašao je na borilište i nije uspeo. Jasna Šekarić nije osvojila šestu medalju na Olimpijskim igrama u karijeri. Iako se na nju uvek ozbiljno računa, Jasna je, i po sopstvenom priznanju, podbacila. U disciplini vazdušni pištolj bila je šesta, a zlatom se okitila debitantkinja na Olimpijskim igrama, domaća takmičarka Van Jung Žuo. Slučaj je hteo da srebro i bronzu osvoje Ruskinja Paderina i Gruzijka Salukvadze. Dugogodišnje rivalke, ne samo da se nisu mrko pogledale, već su se zagrlile i poljubile.

Naša šampionka nije uspela da uhvati ritam gađanja koji bi joj garantovao borbu za prva tri mesta. Nešto lošija koncentracija i nervoza, ispoljena na kraju gađanja, doprineli su da Šekarićeva ostane daleko i od bronze.

Slabi nastupi u ekipnim sportovima

Vaterpolisti su pobedili, odbojkaši izgubili. Selektori nisu zadovoljni prikazanom igrom. Tačno je da se do medalje stiže posle osam odigranih mečeva i da u kvalifikacionoj grupi ima prostora čak i za dva poraza. Najbolje je kad se forma lagano podiže, pa se svaka sledeća utakmica odigra za nijansu bolje. Obe naše selekcije imaju dovoljno prostora za napredovanje.

Najjači srpski aduti za medalju opušteno su ušli u meč sa autsajderima, Nemcima. Imali su sreće. Da je protivnik bio kvalitetniji teško bi pobedili. Nemci nisu uspeli da izdrže napade naših vaterpolista u drugoj polovini utakmice i poraženi su sa 11:7. Istim rezultatom, Hrvati su nadigrali Italijane. Za dva dana, Šapić i ekipa igraju sa Hrvatima. To će biti idealna prilika da se provere mogućnosti naše ekipe.

Odbojkaši su dobili prvi set protiv Rusa, da bi u svakom sledećem bivali sve lošiji. Četvrti set izgubili su prelako, gotovo bez ikakve borbe. Ovaj poraz treba shvatiti kao uključenje signalne lampice na komandnoj tabli automobila. Upozoreni smo šta nije štimalo i sada treba ispraviti nedostatke. Rusi su bili polufinalisti Svetske lige i poraz od njih nije nikakva tragedija. To znaju svi koji ozbiljnije prate odbojku. Ne valja što je sledeći protivnik Brazil. Možda odmah ispucamo kredit za poraze.

Đukić je za meč sa Obalom Slonovače uveo tri nova igrača, u timu su ostali Tošić i Fejsa. Uzalud, primili su gol već u 3. minutu i ponovo se obrukali. Ovoga puta izgubili su 4:2 i, gotovo sigurno, neslavno završili takmičenje u Šangaju, iako će morati da izađu na crtu i Argentincima. Valjda je sada svima jasno da je „voljeni“ fudbal u agoniji. Reprezentacija je otputovala u Kinu bez ikakvih šansi da se plasira u četvrtfinale. U savezu su bežali od stvarnosti i najavljivali ko zna šta, da bismo na kraju svi dobili veliko ništa.

Male svetle tačke

Loši nastupi naših sportista učinili su da više pažnje dobiju plivači. Naravno da, izuzev Čavića, ostali nisu bili kandidati za finale, ali su plivali najbrže u karijeri i postavili nove državne rekorde. To je više nego dovoljno za Radovana Siljevskog i Maricu Stražmešter. Drugo pitanje je da li na Olimpijskim igrama treba da se takmiči neko ko je bez ikakvih šansi za iole bolji plasman. Mada, kada su već otputovali, nisu se obrukali. Marice i Radovane bolji ste od fudbalera!