SREBRO I BRONZA

Posle sedam sušnih dana, srpski sportisti su se u jednom danu dokopali dve medalje. Čaviću je za tren izmaklo zlato, dok je Đoković pobedio Amerikanca Blejka u meču za bronzu. Pobedili su vaterpolisti i odbojkaši. Jednostavno, moralo je kad tad da krene. Mnogi su razočarali, ali Milorad i Novak nisu. Teško je zamisliti da će se ovakav dan ponoviti za vreme trajanja igara.

Gubitnik, a dobitnik

Trku života isplivao je Milorad Čavić u finalu na 100 metara leptir. Vodio je do samog cilja, bio u prilici da osvoji i zlatnu medalju, da bi ga poslednjim zamahom ruke Felps prestigao. Nije to tragedija za našeg plivača, više potvrda da je samo on na Olimpijskim igrama bio tako blizu superzvezde.

Tek jedna stotinka delila je njih dvojicu, zanemarljivo mali tren u vremenu, dovoljan da potpuno promeni nečiji život. Čavić je plivao svoju trku. Išao na sve ili ništa, bio u prednosti i već na pedesetom metru obezbedio medalju. Felps je ipak potvrdio da je najbolji plivač današnjice i iskoristio malu taktičku grešku našeg asa u finišu. Da je Čavić išao kroz vazduh, umesto ispod površine vode, Srbija bi dobila olimpijskog pobednika. Barem je tako izgledalo na TV snimku, iako se mnogi mogu zakleti da je Čavić u stvari pobednik.

(foto: FoNet)

Da li je srebro dovoljna nagrada za Čavića? Naravno da jeste, prvi do Felpsa sa novim poboljšanjem vremena od pre dva dana i novim evropski rekordom. Iskoristio je svoju šansu, izdržao pritisak i pokazao da je kadar da se takmiči. Sad, kad je probio led i osvojio toliko važnu medalju, valjda će se opustiti i na sledećem takmičenju nastupati u više disciplina. Iako se njegov potez pokazao ispravnim, veliki šampioni plivaju u više disciplina i osvajaju više medalja. Ne samo Felps. Amerikanac je plivač van svih standarda, klasa za sebe, iznad svih ostalih.

Ko se usudi da juriša na osam zlatnih, mora da je ludo hrabar i vraški dobar. Zvezda igara u Pekingu već je osvojio sedam zlatnih u sedam disciplina, pa je i laicima jasno da je pobediti njega bila gotovo nemoguća misija. U Atini, Felps nije uspeo da skine Marka Špica sa plivačkog trona, sada je izjednačio njegov rekord. Njegov sledeći korak je štafetna trka i juriš na osmo zlato.

Bronza za Novaka

Do pojave Novaka Đokovića, Srbija nikada nije osvajala olimpijske medalje u tenisu. Verovali smo da će ga pratiti još neka devojka, ali se pokazalo da je bilo vraški teško stići do završnice, kao na "Gren Slem" turniru. Jedine razlike su što se u Pekingu igralo na dva dobijena seta i što su poraženi polufinalisti imali još jednu priliku da poprave utisak.

Đoković je tu priliku iskoristio, a verujem da mu nije bilo lako. Izgubio je u polufinalu od Nadala, meč koji je mogao da dobije. Videlo se da je želeo da igra u finalu, ali nije potcenio ni meč za bronzu. Blejk je bio rival po meri. Izbacio je Federera u četvrtfinalu i mada Švajcarac mnogo češće gubi ove sezone, ipak ga ne može pobediti baš svako.

(foto: FoNet)

Novak je bio borben i srčan. Ne verujem u neku nebesku pravdu, ali je pokazao koliko želi tu medalju, pa je i uspeo da je osvoji. Nije ona pala sa neba. Morao je da odigra težak meč na visokom nivou da bi se upisao u istoriju srpskog tenisa. Pitanje je koliko dugo će gledaoci pamtiti imena pobednika velikih teniskih turnira. Olimpijske igre su nešto drugo i zagarantovano je da će se osvajači medalja pominjati barem svake četvrte godine, ako ne i mnogo češće. U međuvremenu, njihovi podvizi biće opisani u knjigama i čuvani kao sportska baština jednog naroda.

Konačno trijumfi ekipa

Morala su proći četiri kola, da bi obe preostale muške selekcije Srbije zabeležile pobede u istom danu. I dok su vaterpolisti imali zanemarljivo lak posao protiv Kineza, odbojkaši su igrali na sve ili ništa.

U tom odbojkaškom ruletu dobili su mnogo. Pobedili su direktnog rivala za plasman u četvrtfinale, reprezentaciju Nemačke i ostali u borbi za nastavak takmičenja. Ponovo nisu briljirali, ali su upisali prva dva boda. Da li zato što je rival bio slabiji nego prethodni ili su podigli kvalitet igre, tek će se videti. Za sada je bitno da nisu otpisani, a moraju biti bolji i od Egipta u poslednjem kolu nadmetanja po grupama.

Vaterpolisti su već obezbedili plasman u četvrtfinale, što se podrazumevalo. Mislili smo da će njihove igre biti ubedljivije, da će rivale nemilosrdno potapati, ali ništa od toga se ne dešava. Kao da i dalje igraju pod ručnom, izabranici Dejana Udovičića moraće da se trgnu. Ko god se opusti biva kažnjen. Amerikanci su pobedili favorizovane Hrvate, a Španci su demolirali Crnogorce. Sledeće nedelje moraju se igrati utakmice karijere.

Svetski rekord u "Ptičjem gnezdu"

Zaslužio je ovakav grandiozan stadion da se na njemu postižu svetski rekordi. Zaslužio je Jamajčanin Jusein Bolt da bude prvi kome je to pošlo za rukom. Koliko je bio superioran u sprintu na 100 metara, kao da je došao iz neke druge priče da se poigrava sa rivalima. Suveren i nadmen u svojoj superiornosti, Bolt je iz trke u trku ulivao strah u kosti protivnicima. Do finala niko i nije pomišljao da može da ga ugrozi. Takva energija i samopouzdanje doveli su do ludo brze trke u finalu i svetskog rekorda u vremenu 9:69 sekunde. Prvi čovek brži od 9:70 postao je visoki, štrkljavi Jamajčanin, do ove godine poznatiji kao dvestametraš.

(foto: FoNet)

Čim se fokusirao na kraću distancu, nagovestio je veliki potencijal. Već je istrčao odlične trke u 2008. godini, ali je pekinško finale bilo svojevrsni "ples u sprintu", trka koja će se pamtiti. Ne zato što je Bolt osvojio zlato, već što je pokazao koliko brz može biti, koliko rezervi još ima.

Pitanje je da li će ga veliki "Gran Pri" mitinzi do kraja sezone motivisati da poboljša rekord. Važna napomena je da je do rekorda u Pekingu stigao bez ikakve pomoći vetra, uz vidno opuštanje u samom cilju. Znači, vidi se da može.

Neka svetski rekord Juseina Bolta podstakne i ostale atletičare na maksimalne napore. Plivače niko ne može ugroziti, ali je atletika "kraljica sportova". Uz opasku, da je mnogo lepše kada se postižu rekordi.