RUSKA CARICA JELENA

Nenad Radosavljević

Pobeda na Olimpijadi uz novi svetski rekord

Neprikosnovena skakačica s motkom Jelena Isinbajeva obeležila je treći dan atletskih takmičenja. Naravno da se očekivalo da će pobediti. Tu nije bilo nikakve dileme. Stučinski i Feofanova morale su da biju svoju bitku, jer se do Jeleninih visina uopšte ne dolazi. Jedina žena koja je preskočila pet metara, po treći put ove sezone postavila je svetski rekord. Magična visina sada je 5,05 metara.

Videlo se da je Isinbajeva raspoložena i da može visoko, da je rekord ugrožen. Kako ga je lako oborila, bez dodira letvice, kao da preskače komšijsku ogradu od 150 centimetara. Ponestaju reči kada treba opisati njenu lakoću preleta, a zastaje dah kada se pogleda njena figura.


Fizički je mnogo spremnija nego lane. Mišići su čvršći, stomak vidno zategnutiji - pločica do pločice. S obzirom na kompleksnost njene discipline, u kojoj rade sve grupe mišića, jasno je da je mnogo ispred konkurentkinja. Pre mesec dana bila je odlična i postavila svetski rekord u Monaku, sada je spojila olimpijsko zlato i svetski rekord u jednom skoku. Čudna mi čuda, pa isto je uradila i u Atini, 2004. godine.

Kako je dobro krenulo, biće još atletskih rekorda u Pekingu, ali Jelena će sigurno ostati atletska carica. I zbog Atine i zbog Pekinga, ma zbog 24 svetska rekorda u karijeri.

Pred četvrtfinale

Još 1992. godine u Barseloni, naša tadašnja država nije osvojila medalju u ekipnim sportovima. Razlog je bio jednostavan: zbog sankcija Ujedinjenih nacija mogli su učestvovati samo sportisti u pojedinačnoj konkurenciji. Daleko pre i uvek posle Olimpijskih igara u Španiji, ekipni sportovi donosili su barem po jednu medalju. Poslednju su osvojili vaterpolisti na prethodnim igrama u Atini.

I pred Peking smo računali da su vaterpolisti već na pobedničkom postolju, odbojkaši možda, odbojkašice gotovo sigurno ne. Što se fudbalera tiče, žao mi je što su se uopšte plasirali.

Pola posla je završeno, takmičenje po grupama je okončano i sve srpske selekcije nastavljaju dalje. Ipak, na osnovu pokazanog do sada, više je mesta za zebnju nego za iščekivanje nastavljanja pobedničkog niza. Njega nije ni bilo, a umetnički dojam je jako tanak.

Vaterpolisti su kao treći u grupi izborili četvrtfinalni duel sa Španijom. Daleko od toga da su briljirali, poraženi su i u poslednjem susretu od Italijana. Na njihovu sreću, ta utakmica bila je bez značaja. Prikazana igra u Pekingu ne liči na prethodne nastupe vaterpolista, ranijih godina. Previše primljenih golova, loša realizacija igrača više. Sa dva poraza u pet mečeva nisu izborili direktan plasman u polufinale. To mesto pripalo je Amerikancima, ispred Hrvatske i Srbije.

Ali, mnogo su srećni izabranici Dejana Udovičića. U baražu idu na Špance, drugoplasirane u grupi A. To bi trebalo da bude lakši put. Ako budu bolji, u polufinalu će se sastati sa Amerikancima, a njih su već pobedili u grupi. Drugi par baraža čine Hrvatska i Crna Gora. Pobednik ide pravo na Mađare.

Da su sve isplanirali, morali bismo da im čestitamo na maestralnoj strategiji. Međutim, pošto bi identičan raspored u polufinalu imali i kao prvoplasirani, naravno da je ovakav epilog samo plod niza slučajnosti i ništa više od toga.

Odbojkaški grč

Odbojkaši su tek u poslednja dva susreta izborili pobede u susretima sa Nemačkom i Egiptom, ali im je to bilo dovoljno za četvrtfinale. Sa poslednje - četvrte pozicije, koja vodi dalje ukrstiće se sa Amerikancima, neporaženima u grupi A. To je najvažnija utakmica takmičenja, prava prekretnica. Poništava sve odigrano do tada i za pobednike nagoveštava velike domete. Za gubitnike, ne donosi ništa dobro. Bez obzira kako su igrali u prvom delu, niko ne voli da izgubi. Pa makar ih eliminisao i budući olimpijski pobednik.

Grbić i ekipa igrali su mnogo slabije nego u Svetskoj ligi. Bez po muke izgubili su prve tri utakmice od Rusije, Brazila i Poljske. Bili su u teškoj situaciji i morali su da pobede u preostale dve utakmice. To su uradili i sprečili pravu bruku i sramotu.

Sad je pitanje da li se bruka može izbeći i da li je sramota ispasti u četvrtfinalu. Očekuje ih repriza finala Svetske lige iz Brazila. Amerikanci su pokazali da se nisu uzalud dugo pripremali. Mnogo je prošlo od njihovih medalja. Još pre dvadeset godina izgubili su primat u ovom sportu i sada žele da se vrate na svetski vrh. Trijumf u Brazilu bio je tek prvi korak na tom putu. Ostaće nedorečeni, ako se ne plasiraju u olimpijsko polufinale. Srbi će pokušati da ih spreče. Iako će biti autsajderi u tom duelu, ipak neće biti potpuno bez šansi. Samo moraju da odigraju mnogo bolje i raznovrsnije nego prve nedelje Olimpijskih igara.

Bruka bi bila da se predaju bez borbe, da dozvole Amerikancima da dominiraju, da ne budu kadri da ih ugroze. U sportu se gubi i dobija. Ne može se uvek pobediti, ali se uvek mora boriti.

Verujem u njih, jer su se dokazali kao borci. I u Sidneju, Atlanti, Beču ... kadgod su igrali za svoju zemlju. Pa neka sada i izgube. Fudbaleri nisu zaslužili ni da putuju istim avionom sa njima. Kad bolje razmislim, baš je dobro što su se već vratili.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...