PLIVANJE U CENTRU PAŽNJE

Već ovog proleća bilo je jasno da će rekordi u Pekingu padati kao kiša, iako sumnjam da se očekivala ovakva predstava. Revolucionarna promena u tehnologiji izrade i odabiru materijala za plivačke kombinezone davala je rezultate tokom cele sezone, a plivači su eksplodirali u Kini. Ne samo Felps, vrhunska vremena postižu gotovo svi najbolji svetski plivači.

Finalna trka 4 x 100 metara slobodnim stilom za muškarce  (foto: Fonet)

Plivanje je po tradiciji jedan od najgledanijih sportova na modernim Olimpijskim igrama. Posebno je popularno u Severnoj Americi. Otuda i zahtev američke TV mreže da se satnica finalnih trka prilagodi njihovoj vremenskoj zoni, što je i učinjeno.

Amerikanci plivaju najbolje

U jutarnjem pekinškom programu „pala“ su četiri svetska, oboreni olimpijski rekordi se više i ne broje. Trka dana bio je nastup štafeta 4x100 metara slobodno za muškarce u kojoj su postavljena čak dva nova rekorda. Slavili su Amerikanci, uspevši da u 24 sata dva puta poprave rekordno vreme, ovoga puta sa Felpsom u sastavu. Malo je nedostajalo da se Amerikanac oklizne već na drugom stepeniku. Francuzi su u poslednjoj izmeni prokockali veliku prednost i za devet stotinki izgubili zlato. Felps može da odahne jer nastavlja da juri rekord Marka Špica, ali nije uspeo da ispliva svetski rekord na 100 metara slobodnim stilom. To je učinio Australijanac Imon Saliven u prvoj izmeni.

Svetski rekorderi postali su i olimpijski pobednik na 100 metara prsno, Japanac Kitadžima i plivačica iz Zimbabvea Kirsti Koventri, koja je u polufinalu na 100 metara leđno bila brža od dosadašnjeg rekorda.

Da Amerikanci ne vide uživo postavljanje baš svih svetskih rekorda pobrinula se Italijanka Pelegrini. Ljuta zbog neupeha na dvostruko dužoj deonici, još u kvalifikacijama je isplivala svetski rekord na 200 metara slobodnim stilom.

Sudeći po početku, u devet dana plivačkih takmičenja možemo očekivati još mnogo fantastičnih rezultata. Šteta je što legendarni Špic neće uživo gledati pretendenta na njegove rekorde. Kada su već potrošili tolike pare, organizatori su mogli da pronađu još par hiljada dolara i usreće čoveka u Pekingu. Ovako, uvređeni Špic ostade kod kuće. Mogao je da zavuče ruku i u svoj džep, ali to ne bi bilo to. Nije problem otputovati; problem je što nije pozvan.

Gde su granice pritiska?

Već smo se svi uverili pod kakvim pritiskom nastupaju Kinezi. Potpuno je jasno da državna mašinerija strašno pritiska sportiste i trenere. Svi kvalitetni sportisti, kandidati za medalje, prosto moraju osvojiti zlato. Srebra i bronze kao da se i ne računaju. U ludoj jurnjavi sa Amerikancima bitno je samo zlato. Treba biti bolji od njih po svaku cenu. Valjda će se tako dokazati i superiornost kineskog političkog sistema ili šta god da su zamislili. Kao da se vraćamo u vreme pre legendarnog ping-ponga 70-ih godina. Sportski kinesko-američki rivalitet koji dosad nije postojao tako zamenjuje tradicionalno rusko-američko nadigravanje koje traje duže od pola veka. Mada, ne treba tako lako otpisivati Ruse.

Olimpijski pobednik u streljaštvu iz Atine Žu Kinan nije uspeo da odbrani zlato. To je njegova tragedija. Bio je samo drugi i neutešno je briznuo u plač, odmah na strelištu.

Znam da je Felpsu obećano milion dolara premije ako osvoji osam zlatnih medalja. Ne znam šta je obećano Kinezima koji ne opravdaju uloženo. Možda je Žu samo strašno emotivan, a možda i nije. Strah me je i da napišem, da ne bih bio pogrešno shvaćen.

Sportski svet se još 1936. godine u Berlinu uverio kako ludi vetrovi mogu da rasture celu planetu.