OSTA ZLATO SANAK PUSTI

 

Ova generacija vaterpolista, predvođena Vladom Vujasinovićem neće se okititi olimpijskim zlatom. Ni u Sidneju, Atini, pa ni u Pekingu nisu imali snage da odigraju završne poteze kako valja. Ovoga puta, nadigrali su ih Amerikanci, rezultatski izuzetno ubedljivo – 10:5.

Sada se treba izboriti za bronzu, ali to će biti vrlo teško. Protivnici, Crnogorci izuzetno su motivisani da uđu u istoriju kao prvi osvajači olimpijske medalje za tu malu zemlju.

Ko god se popeo na pobedničko postolje, moraće to pravo krvavo da izbori. Za srpski sport bilo bi izuzetno važno da se vaterpolisti vrate iz Pekinga sa medaljama oko vrata. Bez te bronze, naš učinak je veoma loš.

Šok na bazenu

Nije najveći problem što su vaterpolisti izgubili utakmicu. Utakmice se gube i dobijaju. Niti se uvek pobeđuje, niti se stalno gubi. Loš utisak ostavio je način na koji su Amerikanci pobedili, a Srbi izgubili. Kao da su se potrošili u baražu protiv Španije, naši su loše plivali i kasno se otvarali. Pasovi su bili spori, šutevi na gol prilično neprecizni. Šapić se propisno ispromašivao, golmani su uhvatili samo jedan šut na čitavom susretu. Sve je bilo loše, a ubedljivo najlošije igrači su se poneli posle meča.

Nisu imali hrabrosti i želje da stanu pred kameru i objasne gledaocima kako su izgubili. Mogli su i oni, poput selektora Udovičića da izgovore par rečenica tek reda radi i obave taj neprijatni profesionalni zadatak. Ali ne, najlakše je bilo pobeći, zaobići novinare kao da bi ih grom spalio tu, na licu mesta. Naši vaterpolo reprezentativci jesu sportske veličine ove zemlje, ali to im ne donosi oreol nedodirljivih. Kada ne odigraju dobro, najlogičnije je da budu kritikovani i to moraju da istrpe.

Potpuno zasluženo u finalu će igrati Mađarska – SAD. Obe reprezentacije bile su najbolje u svojim grupama. Igrale su hrabro, bez kalkulacija i čuvanja snage. Amerikanci su imali i pomoć sreće, kad su osvojili prvo mesto u našoj grupi. Izgubili su od Srbije, pobedili Hrvatsku. Da su ipak bili najbolji, potvrdili su u novom duelu sa Srbijom. Bez obzira što su u ovoj godini oba puta poraženi, drugi put pre samo par dana, to ih nije obeshrabrilo. Naprotiv, oni su bili sigurniji i samouvereniji. Reprezentacija Srbije posle bleska protiv Španije ponovo se vratila na uobičajeni nivo igre. Da li su mislili da će se Amerikanci sami predati? Da li su spremni otputovali u Peking? Kakva je bila postavka igre?

Selektor i igrači duguju odgovore na ova pitanja. Možda će se sve zaboraviti ako pobede Crnogorce, mada ne bih voleo da sve tako lako prođe. To im je jedina prilika da se provuku kroz gustu mrežu neprijatnih pitanja koju su sami ispleli.

Pet zlata za Jamajku

Iskreno mi je žao što Jamajka nije osvojila šest zlatnih medalja u sprinterskim disciplinama. Dugo će vremena proteći dok se atletičarima jedne zemlje ponovo ne ukaže takva šansa. Ipak, ima neke nebeske pravde u načinu na koji su sprečeni.

Obe američke štafete ispale su zbog nepravilnih izmena, ne završivši trku. Sada se to desilo i Jamajčankama u finalu na 4x100 metara. Zbog grešaka glavnih rivalki u kvalifikacijama nije bio moguć okršaj na stazi, a ista sudbina zadesila je dan kasnije i prve favoritkinje. Ni krive, ni dužne šansu su iskoristile Ruskinje i osvojile zlatnu medalju.

Sportska sudbina umešala je prste i u ženski skok u dalj. Nigerijka Okagbare bila je 13. u kvalifikacijama, prva ispod crte, ali bez finala. Onda je dopingovana Ukrajinka Blonska isključena sa igara i Nigerijka zauzima njeno mesto u finalu. Okagbare koristi drugu priliku, skače najbolji rezultat karijere i potpuno neočekivano osvaja bronzanu medalju. Sport je surov u svojoj lepoti. Da bi neko slavio, neko mora i da tuguje.

Na kraju uvek trijumfuju lepota i lakoća postizanja novog svetskog rekorda. Lepo je zaista jače od ružnog. Ma kako bile neprijatne, ružne stvari mogu samo na kratko učiniti sportski svet tamnim, ali lepota prave sportske, fer borbe uvek će vratiti stvar na svoje mesto.

Muška štafeta Jamajke na 4x100 metara ubedljivo je osvojila zlato, uz novi svetski rekord, za 30 stotinki bolji od starog. U glavnoj ulozi bio je Bolt, sada ponosni vlasnik tri olimpijska zlata i tri svetska rekorda. Bolji od njega u istoriji sprinta ostaje samo Karl Luis sa četiri zlatne medalje, od kojih je jedna izborena u skoku u dalj.

Amerikanci su već najavili da će detaljno analizirati pripreme i nastupe u Kini kako bi otkrili razloge nezapamćenog fijaska. Dva dana pre kraja olimpijskih igara, Rusija i Jamajka imaju jedno atletsko zlato više od njih. To se odavno nije dogodilo.

Još samo finala

Ako nisu bili dobri u atletici, Amerikanci će pamtiti takmičenja u ekipnim sportovima. Čak tri američke selekcije boriće se za zlato u muškoj konkurenciji.

Košarkaši su eliminisali Argentinu i apsolutni su favoriti u finalu protiv Španije. Bez obzira što će Španci biti najteži protivnik, poraz NBA zvezda predstavljao bi jedno od najvećih iznenađenja Olimpijskih igara.

Vaterpolisti će se boriti za zlato u susretu sa Mađarima, a odbojkaši su savladali Rusiju i postaće olimpijski šampioni ako pobede Brazilce. S obzirom da Amerikanci nisu nastupili u rukometu, a da je fudbal ipak drugorazredni sport u Sjedinjenim Državama, njihov nastup u ekipnim sportovima biće jedan od najuspešnijih u istoriji.

Za moguće iznenađenje u finalu rukometnog turnira zaduženi su Islanđani. Hrabrom igrom ispisali su najlepše stranice u istoriji svoje zemlje. Savladali su Špance i prvi put se plasirali u finale Olimpijskih igara. Šezdeset minuta deli ih od zlata, uz sitnicu da moraju pobediti favorizovane Francuze. Hrvati nisu uspeli da odbrane zlato iz Atine.

Najzad, samo u finalu fudbalskog turnira neće biti Evropljana. Igraju Argentina- Nigerija. Brazil sa Ronaldinjom već je osvojio bronzu