NA ZAVESLAJ DO MEDALJE

Nenad Radosavljević

Naš najbolji plivač u trci za jednu od medalja

Ta silno željena i dugo očekivana olimpijska medalja tako je blizu, da nedostaje samo mali naklon da bi završila oko nečijeg vrata. Ovoga puta tipujem na Milorada Čavića, plivača koji vlada razumom.

Ne zato što je bio najbrži u kvalifikacijama i polufinalu, već što i dalje čvrsto stoji na zemlji. Na hiljade puta smo gledali sportiste koji posle sjajnih nastupa tokom takmičenja, dignu nos i zakažu u finalu. A, samo se nastup u finalu broji. Naš plivač bi, sa punim pravom, mogao da se proglasi prvim favoritom za zlato, ali nije. Svestan je da pliva protiv šestostrukog olimpijskog pobednika i šestostrukog svetskog rekordera iz Pekinga Majkla Felpsa. Protiv tog čoveka 11 stotinki bolji rezultat u kvalifikacijama ne znači apsolutno ništa. I zato je Čavić u pravu kada kaže da bi bio zadovoljan i bronzanom medaljom.


Ne, nisu to skromnost ili nedostatak samopouzdanja, strah. Sve više mislim da je to zbog njegovog mesta odrastanja. Srbin je i geni čine svoje, ali je i uticaj sredine u tom periodu značajan. Otuda i trijumf razuma nad emocijama, iako je jasno da svaki sportista uvek želi da bude najbolji, najbrži ... Bez obzira što srpsko plivanje infrastrukturno ne zaslužuje takav uspeh, najviše bih voleo da upravo Čavić bude upisan u anale srpskog olimpizma kao prvi osvajač medalje u Pekingu, ma kog sjaja bila.

Lavica Jelena i tužni Novak

Da je moguće nekom dodeliti olimpijsku medalju samo na osnovu nastupa na igrama, bez razmišljanja bih predložio Jelenu Janković. Hrabrim i srčanim nastupima, uprkos vidljivoj povredi vratila nas je u vreme olimpijskog romantizma. Tada se borilo za čast i pobedu, tek kasnije je u sport stigao veliki novac, reklame, marketing.


Znam da je to nužno, ali mi je krivo što je Jelena poražena u četvrtfinalu od Ruskinje Safine. Da je bila zdrava, verujem da bi se ona borila za medalju. Ovako, pripada joj samo posebna zahvalnost svih nas što se borila do kraja i nastupala bez kalkulisanja. Ko bolje prati tenis zna da to nije iznenađenje. Ko se sporta seti samo kad su Olimpijske igre, neka na internetu potraži podatke o "Federation Kupu" i "Hopman Kupu" iz proteklih sezona.

U sastavu naše reprezentacije uvek je bila Jelena Janković, zdrava ili povređena. Njoj, svaka čast. Sport je surov u svojoj lepoti, ali je pekinška gubitnica Jelena postala velika pobednica.

Do poslednje kapi znoja borio se i Novak Đoković u polufinalu protiv Nadala. Najbolji meč turnira trajao je duže od dva sata, bio prepun prelepih poteza. Španac je pobedio sa 2:1 u setovima, a Novak je poklonio poslednji poen, promašivši veliki zicer. Odlazeći sa terena, iskreno je zaplakao. Gubio je Novak i ranije od Nadala, ali nikada nije plakao. Olimpijske igre posebno su takmičenje sa drugačijom atmosferom, koja kod pravih sportista budi motive iz perioda početničkog entuzijazma.


To je pravi olimpijski duh - boriti se svim srcem za pobedu i za svoju zemlju. Tenis je sport individualaca "globtrotera", koji za godinu dana promene više hotela i prelete više hiljada kilometara nego 90% običnih ljudi za čitav život. Oni nisu navikli da budu članovi jednog tima, da iz pripadnosti ekipi crpe snagu i bore se za timski uspeh.

Novak i Jelena pokazali su da su shvatili suštinu takmičenja na Olimpijskim igrama i na tome im čestitam. Bilo bi sjajno kada bi se Novak dokopao bronze u meču protiv Džejmsa Blejka. Ta medalja bila bi prava nagrada za sve što je pokazao na terenu i van njega, pre svega za iskrenu želju za pobedom. On je zaslužio da bude na pobedničkom postolju.

Nevaljalac gubitinik

Konačno je dolijao i prvi bezobraznik - osvajač medalje na Olimpijskim igrama. Severnokorejski strelac Kim Džong Su bio je pozitivan na beta-blokatore na doping testu, nakon takmičenja. Beta-blokatori smanjuju krvni pritisak i broj otkucaja pulsa. Njihov krajnji efekat je mirnija ruka u streljaštvu. Obe osvojene medalje, srebro i bronza, ekspresno su mu oduzete, a pravi sportisti zauzeli su njegovo mesto na podijumu.

S obzirom da je ovo njegov prvi prekršaj, kada procedura bude okončana, biće suspendovan na dve godine, ali neće moći da se takmiči na sledećim Olimpijskim igrama 2012. godine u Londonu. Zabrana nastupa na prvim sledećim Olimpijskim igrama za sve dopingovane sportiste je novouvedena kazna. Ona bi trebalo da doprinese smanjenju broja korisnika nedozvoljenih sredstava i istakne važnost sportskog, viteškog takmičenja na najvećoj svetskoj sportskoj smotri.

Bez obzira što je MOK reagovao pravovremeno i strogo, uvek će biti ljudi spremnih da prevare. Pravi primer za to je biciklistička trka "Tur de Frans", koja se bukvalno urušava pod teretom pokvarenih sportista. Sam predsednik MOK-a Žak Rog predvideo je da će na igrama biti uhvaćeno 30-40 dopingovanih atleta. Ipak, ma koliko brzo napreduje preciznost antidoping kontrole, doping industrija će uvek biti ispred. Zbog toga ne bivaju svi uhvaćeni.

To potvrđuje i zakasnelo priznanje nekadašnjeg američkog atletičara, trkača na 400 metara Antonija Petigrua, da se nekoliko godina dopingovao. Upravo pred start igara u Pekingu, njemu i američkoj štafeti na 4x400 metara oduzete su sve osvojene medalje i obrisan svetski rekord na toj distanci. Šta bi bilo da se nije sam prijavio.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...