Navratilova: I žene treba da igraju pet setova!

M. Lazarević

Posle izjednačavanja nagrada za muškarce i žene na turnirima nedostaje još samo jedan korak ka potpunoj ravnopravnosti polova u tenisu
(ilustracija, Martina Navratilova u Vimbldonu 2019.)

Iste nagrade za muškarce i žene na na grand-slem turnirima su postupno uvedene i postale pravilo. Novi, ništa manje važan, sledeći korak ka ravnopravnosti polova u tenisu bi, prema teniskoj legendi Martini Navratilovoj, trebalo da bude - ista dužina meča. Između ostalog, zato što je to ostao kao najčešći argument protivnika istih nagrada i za muške i ženske pobednike turnira.

Teniserke na četiri najveća svetska turnira dobijaju, dakle, iste nagrade kao i teniseri iako svoje mečeve igraju u dva dobijena seta, drugim rečima, nagrade dobijaju za manje napora i muka. Zato bi bilo mudro, prema Navratilovoj, da se i u tom pogledu izravnaju uslovi takmičenja za oba pola...

Devetostruka šampionka Vimbldona je ovo izjavila britanskom Tajmsu povodom ovogodišnjeg turnira u Londonu. Čak je iznela i sasvim konkretni predlog kako bi to trebalo da izgleda.

“Možda bi bilo najbolje to uraditi ovako: igraće na dva dobijena seta i muškarci i žene sve do osmine finala. Od četvrt finala i jedni i drugi bi igrali u tri dobijena seta”, izjavila je 62-godišnjica Navratilova, neposredno uoči ovogodišnjeg Vimbldon finala.

Po završetku ovogodišnjeg turnira taj njen predlog je dobio još jedan argument. Simona Halep i Serena Viliams igrali su za titulu pukih 56 minuta dok je spektakularni finalni okršaj Novaka Đokovića i Rodžera Federera trajao čak četiri sata duže!

Bez obzira na ovako veliku disproporciju, Navratilova je uverena da bi okršaji i tenisera i teniserki od osmine finala do kraja gran slemova bili značajno osveženje i unapređenje ovog sporta. Istovremeno bi se učinili atraktivnijim mečevi muškaraca u uvodnom delu turnira jer bi favoriti u sistemu “u dva dobijena seta” bili ranjiviji i lakše bi ispadali pre osmine finala.

Prvi je iste nagrade za muškarce i žene uveo još daleke 1973, JuEs (US Open) zahvaljući pre svega, “aktivitističkoj” Bili Džin (Billie Jean) King.  

No, s tim da i žene i muškarci dobijaju iste nagrade na grand slemovima nisu se mnogi pomirili. Iz muških krugova čuje se i dalje da takva jednakost nije pravedna. Tajms u tom kontekstu pominje da su nedavno o tome da muški tenis privlači veće interesovanje i da je više praćen govorili, na primer, i Novak Đoković i Rafael Nadal.

Atraktivnost je, međutim, dosta subjektivna i promenljiva stvar - nesporno je da ne malo ljubitelja tenisa radije prate ženske mečeve koji nude, naročito u poslednje vreme, veću nepredvidljivost i zanimljive preokrete. Vrh ženskog tenisa se poslednih godina osetno proširuje i stalno produkuje nove zvezde. 

S druge strane neuobičajen, ogroman interes za muški tenis sada je znatnim delom posledica sve duže egzistencije u vrhu “svete trojice”. Svakako se može postaviti pitanje neće li se osetno taj interes sniziti kada sa scene siđu Federer, Nadal i Đoković

Kao zaista principijelni argument protiv istih nagrada na gran slemovima ostaje samo “napornost”. Tojest, treba uvesti i mečeve u pet setova da bi teniserke dobile uverljivo bitku za ravnopravnost...

U tom kontekstu Tajms podseća da su i žene igrale mečeve u tri dobijena seta još krajem 19. veka.

Prvi takav susret je bio 1891. u finalu Ju-Es-Ej nešnel šipsa (US National Championships) koji se kasnije razvio u Ju-Es open kada je Mejbel Kejhil (Mabel Cahill) pobedila Elenu Ruzvelt (Ellen Roosewelt) u četiri seta. Tadašnja štampa je o tome govorila kao “sjajnom meču”. Iduće godine je meč bio još lepši kada je Kejhil u pet setova pobedila 16-godišnju Besi Mur (Bessie Moor)...

“Bio je to sjajan meč”, izvestio je o tome Tajms.

Ubrzo, međutim, na početku 20. veka, u teniskim rukovodstvima se došlo do mišljenja da su ovakvi mečevi preteški za žene i odlučeno je da se skrate na dva dobijena seta. Mnogim teniserkama nije to ni tada bilo pravo, ali su se tada verovatno manje pitale nego danas...


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...