Novac i organizacija profesionalnog tenisa

"Mandat Krisa Kermoda, generalnog direktora ATP-a, neće biti produžen po isteku njegovog ugovora krajem 2019. godine", objavilo je Udruženje profesionalnih tenisera (ATP), prošle nedelje, na početku turnira Indian Vels u Kaliforniji. ATP je organizacija čiji je cilj da brani interese profesionalnih tenisera, a Kermod, Englez, na mestu je direktora od januara 2014. godine. Odluku da se Kermodov ugovor ne produži predložio je Savet igrača kojim predsedava Novak Đoković, dok je njegov zamenik Kevin Anderson. Za neobnavljanje Kermodovog mandata glasali su Novak Đokovic, Džon Izner, Vašek Pospišil, Sem Kveri i Lu Jen Hsun.

Uprkos određenim uspesima koji su ostvareni tokom Kermodovog mandata, kao što je organizovanje turnira Next Generation i ATP kupa, rasta nagradnih fondova na turnirima, komercijalnog rasta, skoka posete na mečevima i porasta broja TV gledalaca, njegova uprava je dovedena u pitanje zbog loše strukture organizacije.

Kris Kermod, budući bivši direktor Udruženja profesionalnih tenisera

Manjkavosti u strukturi uprave

Iako Savet igrača nije želeo da svoju odluku iznese u javnost, vrlo je jasno da se u pozadini vodi velika borba za novac, uticaj i budućnost teniskog sporta. Naime, dva najaktivnija člana Saveta, Novak Đoković i Vašek Pospišil, bore se za organizovanje novog sistema. Njihov projekat je stvaranje sindikata igrača i bolje raspoređivanje novca koji se zaradi tokom turnira. Naime, od zarađenog novca, organizator zadržava više od 90 odsto, dok na nagrade igračima ide manje od 10 odsto. Igrači se bore da organizator odvoji više novca za nagrade, ne bi li tako omogućili slabije rangiranim igračima da mogu da žive od svog sporta.

Đoković je istakao da struktura uprave ATP-a ima velike manjkavosti od kojih je najveća da je upravni odbor sačinjen od tri predstavnika igrača i od po tri predstavnika turnira. Ovakav sistem otežava donošenje odluka i, po mišljenju mnogih tenisera, način upravljanja bi trebalo da bude izmenjen. Takođe, veliki deo tenisera smatra da bi raspodela zarađenog novca trebalo da se obavlja na drugi način, što bi omogućilo normalne zarade profesionalnim teniserima.

Naime, od 1.400 profesionalnih tenisera samo deset odsto može da živi od svog sporta. Od 200. mesta na ATP ili WTA listi igrači gube novac.

Milioni samo za Top 20

Poznato je da su sponzori zainteresovani samo za Top 20 igrače koji, zahvaljujući sponzorskim ugovorima, egzibicionim mečevima i turnirskim garancijama, mogu da zarade četiri puta više od osvojenih turnirskih nagrada. Međutim, svi ostali teniseri mogu da računaju samo na nagrade osvojene na turnirima.

Na primer, 2012. godine, dok je Novak Đoković, na prvom mestu ATP rangiranja, zaradio bruto 9,7 miliona evra, a Viktorija Azarenka, prva na WTA rangiranju, zaradila bruto 6 miliona evra, teniseri između 90. i 100. mesta na ATP listi, zaradili su 200 hiljada evra bruto od turnirskih nagrada. Za 150. igrača na listi, zarada je bila 75 hiljada evra, dok je 200. igrač zaradio 20 hiljada evra. Od ovih bruto zarada neophodno je oduzeti različite takse i poreze (oko 30 odsto), troškove putovanja na pet kontinenata, hranu, hotel, a za one koji mogu sebi da dozvole, troškove trenera, fizio-terapeuta...

Znači, oni koji hoće da imaju pristojne zarade, moraju da ostanu u Top 50. Od 50. do 100. mesta zarade drastično padaju, a iza 100. mesta, često se dešava da teniserima život postaje vrlo težak ako nemaju finansijsku pomoć porodice, mecene ili teniskog saveza.

Poznavaoci kažu da najveće šanse za novog direktora ATP-a ima Kreg Tajlej, direktor Australijskog otvorenog turnira

Najveći deo kolača za organizatora i institucije

Svima je znana činjenica da u fudbalu, za igrača koji je klasiran kao 100. na svetu, može da se kaže da je svetska zvezda i da zarađuje desetine miliona evra. U košarci, 100. igrač na svetu igra u američkoj NBA ligi i zarađuje milione, dok je 100. igraču golfa zarada preko milon dolara godišnje.

Istovremeno, ne treba da se zaboravi da teniser nema fiksnu platu i da njegova zarada zavisi isključivo od njegovih rezultata. U slučaju povrede, račun u banci vrlo brzo može da padne na nulu ili još niže, u dugove.

Ulazak u vrhunski tenis (Top 100) i u mogućnosti normalnog zarađivanja vrlo je komplikovan i, u muškoj konkurenciji, može da traje 4 do 5 godina, a u ženskoj 2 do 3 godine. Tokom 90-ih godina, konkurencija je bila manja i u Top 100 muškarci su ulazili u proseku posle 2 do 3 godine, a žene posle godinu do dve. Popularizacijom teniskog sporta, došlo je do oštrije konkurencije i do sve težeg osvajanja trofeja. Istovremeno, ta popularizacija je povećala zarade turnira, ali najveći deo kolača ostaje organizatorima, a ne akterima, sportistima.

Tenis – samo za bogataše

Početkom marta meseca, Toni Nadal, poznati trener i Rafin ujak, istupio je javno protiv novih pravila Međunarodne teniske federacije (ITF). Naime, ITF je promenila način rangiranja i učestvovanja na turnirima nižih kategorija, sa ciljem da se smanji broj tenisera rangiranih na listama ATP i WTA. Na nižim turnirima više se neće osvajati ATP poeni što će bitno otežati prelazak sportista u više kategorije.

"Cilj Međunarodne teniske federacije trebalo bi da bude promocija našeg sporta i olakšavanje pristupa svim igračima“, smatra Toni Nadal. „Međutim, nova pravila će obeshrabriti mnoge, posebno one koji nemaju puno novca.“

Ako se bolje pogleda čemu teži ITF kroz ovogodišnje promene, kao i kroz izmene Dejvis kupa, vidi se da je u pitanju pretvaranje tenisa u kompaktnu i efikasnu mašinu koja će organizatorima donositi veliki novac.

Profesionalni teniseri okupljeni u ATP-u svojim glasovima pokušavaju da promene sistem i da stignu do nove podele novca u kojoj najveći deo kolača neće ostajati organizatoru i institucijama, nego će biti deljen sa onima koji čine srce te aktivnosti – sa teniserima.