Pariski maraton 2015

Aleksandar Manić, Pariz

Dominacija Kenijaca i Etiopljana se nastavila, ali to nije sprečilo sve ostale učesnike da uživaju u trci i pokušaju da se prevaziđu prvi put ili da poboljšaju lični rekord
(Start 39. Pariskog maratona na aveniji Šanz-Elize)

39. Pariski maraton održan je 12. aprila i startnu liniju na dnu avenije Šanz-Elize, pregazilo je 41.342 učesnika, što je Grad svetlosti uvrstilo među tri najveće maratona sveta. Vreme je bilo sunčano i prijatno, a polasci u talasima učinili su da tokom trke ne bude gužve

Elita marataonaca, koja je povela trku, sastojala se većinom od Kenijaca i Etiopljana. Najveće pitanje nije bilo ko će da pobedi, nego da li će uspeti da obore rekord staze od 2h05m03s koji je prošle godine postavio etiopski majstor Kenenisa Bekele. Naime, višestruki olimpijski i svetski šampion u disciplinama pet i deset hiljada metara, odlučio se da pređe na maraton, te je za prvu trku izabrao Pariz, gde je oborio rekord staze.

pa-marat-mark-korir

Mark Korir (Kenija), pobednik maratona – 2h05m49s

Kenenisin rekord nije oboren

Ovogodišnji pobednik, kenijski atletičar Mark Korir, nije uspeo da obori prošlogodišnji rekord, te je ostvario vreme od 2h05m49s i tako zaradio nagradu od 50 hiljada evra. Međutim, njegov rezultat je, ipak, drugo vreme sezone, dvadeset sekundi slabije od Beranuovog rezultata u Dubaiju. Najbrža žena Pariskog maratona bila je Etiopljanka Meseret Mengistu sa vremenom od 2h23m26s, oborivši tako svoj lični rekord i zaradivši nagradu od 50 hiljada evra. Dominacija Kenijaca i Etiopljana se nastavila, ali to nije sprečilo sve ostale učesnike da uživaju u trci i pokušaju da se prevaziđu prvi put ili da poboljšaju lični rekord.

Broj učesnika, u odnosu na prošlu godinu, ostao je stabilan, dok je broj onih koji su napustili trku ili su bili diskvalifikovani, pao sa 4 na 3 odsto. Broj učesnica se povećao i prešao 23 odsto, dok je više od jedne trećina trčalo svoj prvi maraton.

Pariz je, prema svim istraživanjima, prva svetska turistička odrednica, što se videlo i u sastavu učesnika maratona. Naime, 40 odsto trkača su stranci iz 137 zemalja. Najbrojniji su Englezi, Amerikanci, Italijani i Španci. Prosek godina trkača je 41, a srednje vreme trke je 4h08m (4h01m muškarci, 4h31m žene). Najsporiji učesnik je 42 km prešao za 7h55m56s. Najveći deo učesnika postiglo je vreme između 3h30m i 4h30m (52%), a samo 47 učesnika maraton su završili vremenom izpod 2h30m.

pa-marat-mengistu

Meseret Mengistu (Etiopija) najbrža žena Pariskog maratona – 2h23m26s

Najlepša staza na svetu

Pariski maraton nije brza staza kao Berlin, tako da se svetski rekordi ovde ne obaraju. Međutim, Pariski maraton spada u nekoliko najlepših staza sveta. Start je na aveniji Šanz-Elize, a potom se prolazi preko trga Konkord sa pogledom na Skupštinu. Nastavlja se ulicom Rivoli, pored parka Tiljerije, muzeja Luvr i crkve Notr-Dam. Po prolasku trga Bastilje ide se ka Vensenskom dvorcu, a potom se prolazi kroz Vensensku šumu, park engleskog tipa površine od hiljadu hektara.

Po izlasku iz parka, nastavlja se pariskim ulicama i silazi se na kejove Sene, sa pogledom na levu obalu. Na ulice se vraća kod Muzeja moderne umetnosti i prolazi se u blizini Ajfelove kule. Potom se ulazi u Bulonjsku šumu (850 hektara), zapadnom plućnom krilu Grada svetlosti i na cilj se stiže u aveniji Foš, jednoj od najluksuznijih pariskih ulica.

Denivelacija nije velika, nekih tridesetak metara, ali se dâ osetiti, posebno od 30. km, kada noge otežaju, kada zalihe glikogena silaze ka minimumu i kada se učesnici sete stare trkačke istine da maraton počinje na 30-om kilometru.

par-marat-cilj

Odmor, odmah po ulasku u cilj 

Besprekorna organizacija

Pariski maraton je već više godina u organizaciji porodice Amori (ASO), organizatora biciklističke trke Tour de France i vlasnika sportskog dnevnika Equipe. Svojim dolaskom, oni su podigli cene učešća na maratonu (upisnina oko 100 €), ali su i podigli organizacioni nivo.

Start se izvodi u talasima da bi se izbeglo zagušenje, okrepljenje je savršeno organizovano sa flašicama mineralne vode, šećerom i voćem, mestima za hlađenje vodom, brojni orkestri uveseljavaju trkače, a o zdravlju i sigurnosti se brinu hitna pomoć i civilna zaštita. Na cilju, organizacija je takođe besprekorna, volonteri su brzi i uslužni, a okrepljenje je obilato. Travnjaci avenije Foš omogućavaju odmor, a brojne porodice, iščekujući svoje takmičare, čak i piknikuju u senkama tek olistalih kestenova. Publika, domaća i međunarodna, zdušno bodri trkače, izvikujući njegovo ime, pročitano ispod broja na grudima.

Pariski maraton je veličanstven sportski praznik u kome najvažniji trkači nisu iz malobrojne elite koja stazu pređe za manje od 150 minuta. Pravi heroji su svi oni nepoznati muškarci i žene, koji uprkos svojim porodičnim i profesionalnim obavezama, uprkos svojim godinama i uprkos mnogim životnim odricanjima, maraton završe umorni, bolnih i drhtavih nogu, ali srećni, nasmejani, ozareni, jer su na trci pobedili sâmog sebe.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...