Fantomi Bilalovog stvaralaštva

Fantomi Luvra (Futuropolis/Louvre Editions), knjiga zamišljenih portreta iz četkice poznatog strip autora Enkija Bilala, pojavila se u francuskim knjižarama pred novogodišnje praznike, u vreme kada se kupuju pokloni i kada lepe knjige i slikovnice uspevaju da povećaju svoje tiraže. Istovremeno, u pariskom muzeju Luvr, organizovana je i izložba originala iz knjige, koja će trajati do 18. marta.

Antonio di Aquila

Pre osam godina, u saradnji sa Futuropolisom, muzej Luvr je odlučio da svake godine dâ priliku jednom od oprobanih strip majstora, da po svom nahođenju napravi strip u kome će muzej Luvr ili zgrada muzeja imati značajno mesto. Tako je Nikola de Kresi zamislio post-apokalitičnu priču u kojoj preživeli ljudi slučajno nalaze zatrpane ruševine muzeja. Iler je zgradu Luvra stavio u središte dramatičnih događaja francuske Revolucije, dok je David Pridom zamislio šetnju muzejem u kojoj je prikazao ponašanje posetilaca...

Za razliku od drugih autora ovog dugogodišnjeg projekta, Bilalova slikovnica "Fantomi Luvra" nema nikakavu priču, nego je u pitanju koncept. U prvom delu svog projekta, Bilal je napravio četiri stotine fotografija dela izloženih u muzeju, muzejskih sala i ambijenata. Odabravši 22 klišea, on je načinio fotografije veličine 50 x 60 cm, ne na papiru, nego na platnu. Potom je neposredno na fotografijama akrilikom i pastelom slikao portrete. Sledeći korak bilo je pisanje kratkih biografija naslikanih likova, u šest stotina reči.

Knjiga i izložba "Fantomi Luvra" samo na prvi pogled izgledaju kao zanimljiv projekat. Prilikom pomnije analize, u oči padaju dva elementa. Slikarski, Bilal se trudio da njegovi portreti imaju prepoznatljiv pečat njegovog, svima poznatog stila. Nepotrebno je raspravljati o njegovom zanatskom umeću, jer je ono među najboljim u strip svetu. Međutim, trudeći se da zamišljeni fantomi fantomski izranjaju iz fotografije, Bilal je ustanovio kompozicioni šablon koji se ponavlja 22 puta.

Drugi element su Bilalove biografije zamišljenih likova, čiji je život na neki od načina bio povezan ili sa sâmim umetničkim delom, ili sa autorom dela. Biografije su napisane po istom šablonu, a oživljavanje likova se vrši kroz brzi opis života, davanje nevažnih materijalnih podataka, beleženje datuma i časova, da bi se stiglo do trenutka koji je povezan sa prikazanim delom.

Analia Avellaneda

Najskuplji živi strip autor

Sasvim prirodno, čitaoci knjige i posetioci izložbe mogu da se zapitaju čemu služi ovaj neinventivan projekat u opusu velikog strip majstora Enkija Bilala. Vrlo brzo u oči upada komercijani potencijal Bilalovog preduzeća. Naime, otkako je Bilal 2007. godine na aukciji pariske kuće Artcurial prodao jednu svoju ilustraciju velikog formata za 177.000 evra i uspostavio svetski rekord za živog strip majstora, njegov pristup stvaralaštvu se promenio i okrenuo ka finansijskom aspektu.

Strip album Animal'z, objavljen 2009. godine u Francuskoj (Casterman) i Srbiji (Veseli četvrtak), pronašao se, vrlo brzo na aukciji Artcuriala. Čitav album, odnosno 350 prizor-polja ponuđeni su kolekcionarima diljem sveta. Prodalo ih se oko 250 za sumu od milion evra. Novac koji je ostao autoru, posle isplate troškova aukcijske kuće, bio je znatno veći od honorara zarađenog prodajom albuma.

Potom se Bilal odlučio da iz stripa pređe u slikarstvo i tako da unovči svoju planetarnu slavu. Naslikao je 15 platna većeg formata i posle komercijalnog izlaganja u više gradova, ove slike, nazvane serijal Oksimor, oktobra prošle godine, prodale su se na aukciji Artcuriala za 1,5 miliona evra.

Problem sa Bilalovom novom karijerom u slikarstvu nije njegovo znanje i tehnika, nego njegov pristup. Njegova slikarska platna su, u stvari, ilustracije velikog formata, u kojima su tretirani elementi iz njegovih stripova. Na taj način, on je obezbedio prepoznatljivost i kupcima ponudio da kupe, prvenstveno, jednog Bilala, a ne umetničko delo.

Pukovnik Markus Dudke

Od umetničke slobode do komercijalne neslobode

Po Markuzeovim rečima, umetnost odražava neslobodu pojednica u neslobodnom društvu. Kada bi ljudi bili slobodni, umetnost ne bi bila izraz njihove slobode. Suprostavljajući se, umetnik postiže svoju autonomiju. Pune dve decenije, Bilalovo stvaralaštvo izgledalo je kao ilustracija Markuzeove analize. Krajem 70-ih godina prošlog veka on se upustio u avanturu slikanja stripova neposrednom upotrebom akrilične boje, gvaša, pastela i tuša. Potom je, sredinom 90-ih godina, ponovo učinio pomak u odnosu na klasično strip crtanje. Umesto table koja sadrži niz prizor-polja, on ih je slikao na posebnim kartonima, većeg formata, te ih je skenirao i ujedinjavao u strip table. Kompozicije kadrova su postale apstraktnije, elipse su postale radikalnije, narativni prosede je nalikovao književnom. Pored inovacija u strip stvaralaštvu, Bilal je uspeo da stvori sopstveni vizuelni pečat, lako prepoznatljiv vrlo širokoj publici.

Bilo je to vreme bez kompromisa.

Ne volim svu tu špekulaciju koja proizilazi iz prodaje tabli i faunu koju privlači novonastalo tržište, kazao je Bilal 1984. godine kada su njegovi originali počeli da zanimaju imućnije kolekcionare.

Međutim, uprkos početnoj ideji Bilala da, kroz inovaciju i destrukciju, naruši poredak koji je vladao u strip umetnosti, on je, pre desetak godina, lagano uplovio u jednodimenzionalni, potrošački svet. Na taj način, on je ojalovio sopstveno stvaralaštvo i pretvorio ga u robnu marku.

Bilalovo poslednje stvaralačko preduzeće, upravo u sebi nosi sve odlike uspešne i luksuzne robne marke. Prepoznatljivost je obezbeđena kroz ostajanje u najčistijem bilalijanskom vizuelnom svetu. Prihvatljivost za publiku je obezbeđena kroz brzo shvatljive motive, nezavisno od duhovne i emotivne otvorenosti posmatrača. Poželjnost je stvorena kroz ograničeni broj originala, a tržišna vrednost je podignuta kroz referentnu knjigu i izložbu u jednom od najlepših muzeja sveta.

Može se pretpostaviti da će Bilalove slike iz serije Fantomi Luvra da se na jesen pojave na aukciji, po cenama od pedesetak hiljada evra. Kupci će najverovatnije, uz svaki portret, dobiti lepo ukoričenu ili uramljenu biografiju, potpisanu rukom autora koji će, sasvim zasluženo, da inkasira oko milion evra.

Čitava priča me je neodoljivo podsetila na posprdnu pesmicu iz mog detinjstva: Borio se, borio i u keks pretvorio, heroj naš Josip Kraš.