Kako nastaje strip (6): Pripremni radovi i format

U trenutku kada su scenarista i crtač zamislili i započeli strip projekat, neophodno je pristupiti vizuelnom razrađivanju protagonista, određenih elemenata dekora i pojedinih predmeta.

"Ja smatram da su prvi crteži najbitniji za stvaranje protagonista", kaže Boro Pavlović, splitski strip majstor. Crtač će, pre svega, uraditi čitavu studiju portreta protagonista, njihovih izraza lica, načine izražavanja osećanja, njihove figure, kretanje i odeću. On će takođe pronaći određene detalje u licu i oblačenju, tipične gestove ili posebnu opremu koje će novog junaka načiniti jedinstvenim i brzo prepoznatljivim u svakoj prilici.

Tipologija ličnosti, gestovi, stavovi, mimika

Neophodnost svakog stripa je da se osobe razlikuju ne samo po svojim ulogama, nego i telesno. Istovremeno, fizički izgled u većoj meri odgovara i psihološkom profilu, tako da je potrebno dobro proučiti svakog protagonistu i dati mu odgovarajući lik.

Vizuelna karakterizacija protagonista nalazi se u osnovi pripremnih radova koji prethode crtanju stripa (R. M. Gera, The Legend Landscapes)

Ne sme se zaboraviti da većina stripova ne ulazi u psihološko produbljivanje likova i stvaranje njihovih razrađenih biografija, nego se zadovoljava sistemom ikoničnih znakova. Na taj način, morfološke posebnosti, razrađene kroz mimiku, gestove i oblačenje, sažimaju u sebi najvažnije karakterne crte. Tipologija ličnosti, zbog pojednostavljivanja i obaveze da se sve prikaže grafičkim i spoljnim simbolima, nosi u sebi opasnosti od ulaženja u stereotipe.

Ljudski gestovi i stavovi su izraz duhovnih stanja, a u stripu je ovaj parajezik od prvorazrednog značaja. Pokreti i stavovi se svode na funkcionalnost u smislu da će se osnovna ljudska osećanja uvek izražavati istim pokretima i stavovima. Ispupčene grudi znače pobedu ili ponos, opuštena ramena i oborena glava znače poraz ili žalost, ukrućeno telo i stisnute pesnice označavaju ljutnju… Likovi gestikulariju shodno njihovim psihološkim profilima, što se manje primećuje u realističkim stripovima nego u komičnim.

Lice je ogledalo duše i crtači mimikama posvećuju veliku pažnju (Igor Kordej, The Wall)

Lice je ogledalo duše, tako da je u stripu neophodno obratiti posebnu pažnju na mimiku. Kada se mirno lice najednom izobliči, ukazujući tako na jaka osećanja koja prožimaju osobu, onda se pripovedanje najednom dramatizuje. Postoje konvencije kojima se u stripu kroz izraz lica na jednostavan način nagoveštavaju osnovna osećanja.

U slučaju fantastičnih i naučno fantastičnih stripova, autor može detaljno da razradi kostime, naoružanje, uniforme, staništa, mašine, svemirske brodove, itd. Pripremni radovi za istorijske stripove vrlo su složeni, zbog čitavog istraživačkog rada koji mora da se obavi na postojećoj dokumentaciji na internetu, u bibliotekama, u muzejima i stvarnim objektima na terenu.

Formati strip albuma i tabli

Po završenim pripremnim radovima, autor se opredeljuje za format na kome će crtati svoj strip. Vrlo često, autori ne menjaju previše format na kome su se navikli da rade, a to u većoj meri zavisi od njihove tehnike i sposobnosti, a ponekad i od formata albuma. Originalne table skoro su uvek 50 do 200 odsto veće od formata u štampi. Zbog kasnijih smanjenja neophodno je da crtač razmišlja o debljini linije u albumu, tako da ne pretera u finoći, što kasnije može da od štampanog materijala načini nečitak i neizražajan crtež.

Najčešce veličine strip albuma kreću se oko formata A4 (30x21 cm). Predratni francusko-belgijski strip albumi štampani su u većem formatu – 28 x 42 cm. Tokom rata, zbog nedostatka papira, format je smanjen na A4. Posle rata, format je zadržan, a obim albuma je iz komercijalnih razloga određen na tri štamparska tabaka, odnosno 48 strana, štampanih u ofset tehnici. Tvrde korice, nalik dečjim knjigama, usvojene su tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zbog lakšeg pakovanja i ređanja na police samousluga. Istovremeno, strip je postao zanimljiv poklon, te su tvrde korice bile neophodne da bi se izbegao izgled jeftinog proizvoda.

Tokom 70-ih godina prošlog veka, francuski i belgijski strip albumi su dobili tvrde korice radi lakšeg pakovanja i slaganja na police prodavnica

S druge strane okeana, američke norme, nasleđene od jeftinih romana, bile su i ostale 24 do 32 strane manjeg formata na lošijem papiru. Japan, pod uticajem američke industrije, započeo je izdavanje albuma formata američkih "komiksa" ili džepnih knjiga od 192 do 320 crno-belih strana na lošem papiru. U poređenju sa američkim i japanskim, evropske norme ostale su vrlo "luksuzne", jer daju značaj autoru, a ne što većoj zaradi. Međutim, globalizacija je promenila izgled tržišta i pred izdavače stavila jedini zahtev – profit. Industrija francuskog stripa se povinovala i krenula putevima lake i trenutne potrošnje.

Crtež – najvidljiviji deo stripa

Sve u prirodi moze da se šematizuje i da se svede na pet geometrijskih slika: krug, oval, kvadrat, pravougaonik i trougao. Prilikom postavljanja osnovnog crteža, upotreba ovih elemenata omogućava brz i dosta tačan raspored ljudi, životinja i predmeta u kadru. Ako se upotrebljavaju tačne proporcije i odgovarajuća perspektiva, uprkos pojednostavljenju, kompozicija će biti prepoznatljiva, a možda i izražajna.

Crtač mora da pronađe određene detalje u licu, tipične gestove, posebno oblačenje i opremu koje će junaka učiniti jedinstvenim i brzo prepoznatljivim u svakoj prilici (Zoran Janjetov, Les technopères, T5)

Takođe, važno je posedovati i dobru dokumentaciju sačinjenu od časopisa, revija, knjiga, enciklopedija i fotografija na osnovu kojih može da se nacrta nešto što autoru nije dostupno u okolini. Kadriranje, rakursi, planovi i kompozicija table sačinjavaju najkrupniji deo posla pri kome se na odabran način reči scenariste pretvaraju u slike. Običan crtač zadovoljiće se oponašanjem prirode, dok će pravi umetnik dodati sopstvena osećanja i razmišljanja, čineći crtež na taj način dramatičnijim, izražajnijim, ličnijim i poetskijim. "Ako u liniji ima života, to znači da sa radi savesno i da se unosi deo sebe – kaže Žan Žiro Mebijus.

Naravno, nikada ne treba zaboraviti da je neophodno pronaći ravnotežu u svakom izražavanju.

"Moj crtež nije ni lep, niti elegantan, ali je vrlo efikasan za pripovedanje priča. Meni nije važna grafička realizacija, nego grafička naracija, koja je definicija sâmog stripa“, kaže Žan-Klod Mezier. On je takođe savetovao Andrea Žijara da uvek očuva čitljivost slike i da se čuva prenatrpanosti.

Redukovanje crteža

Redukovan i minimalistički crtež omogućava lakše prenošenje poruke čitaocu i bolju identifikaciju sa junacima. O hotimičnom redukovanju svedoči francuski strip autor Enki Bilal:

"Redukovanje je delimično nesvesno, a delimično je želja da se skoncentrišem na najvažnije i tako omogućim brže čitanje. Priča je vođena književnim elementom, a crtež dopunjuje pisanio deo. Ova metoda je diktirana sâmim sadržajem priče. Obično, kada radim, kada hoću nešto da ispripovedam, ja tražim ono što je u najvećoj ravnoteži sa pričom."

Upotpunjavajući crtež u svojoj mašti, čitalac aktivnije ulazi u naraciju, a protagonisti postaju deo čitaoca. Pomak od realističkog crteža ka pojednostavljenom crtežu omogućava isticanje koncepta ispred spoljnog izgleda. Naravno, nije nikakva obaveza da se sve uradi na istovetan način. Moguće je grafički šematizovati protagoniste, a dekor uraditi realistički, dobijajući na taj način grafički bogatu pozadinu i likove sa kojima je laka identifikacija. Isto tako, određeni elementi zbog potrebe naracije mogu da budu pojednostavljeni u jednom trenutku i vrlo realistički u drugom.

Grafizam može da bude jednostavan (Dušan Gačić, Dnevnik) ili složen (Alem Ćurin, Eksperiment gospodina Kleina), ali mora da bude u ravnoteži sa narativnim postupkom

"Što duže ostajem na jednoj tabli, to ona postaje statičnija. U početku, trudio sam se da uradim najlepši mogući crtež. Danas razumem da je naracija najvažnija. Crtež je samo oruđe“, kaže Ðilali

Defali, mladi francuski crtač. Crtež uvek ostaje oruđe, ali pristup može da bude složen o čemu nam svedoči belgijski strip majstor Bernar Iler:

"Na primer, ja nacrtam telo pre nego što ga odenem. Ono što me zanima jeste da udahnem energiju u grafizam. Crtež mora da živi".