Sapiens ili kako je čovek postao gospodar sveta

Aleksandar Manić

Strip "Sapiens – kratka istorija čovečanstva" je autentična adaptacija poznate knjige Juvala Noa Hararija koja je izašla 2015. godine i vrlo brzo postala svetski bestseler
(foto, Scenarista David Vandermelen i crtač Danijel Kazanav tokom rada sa Hararijem - u sredini)

Uobičajeni život bestselera, posle prvog izdanja, jeste prebacivanju u džepni format, u verzije čitalačkih klubova, potom u prevode, ponekad TV serijalizacija i, retko kada, strip album.Takođe, uobičajeno je da se stripovska varijanta uradi više kao običan derivat koji će doneti još malo novca preko slavnog imena, nego kao autentična knjiga.

Strip "Sapiens – kratka istorija čovečanstva" (Albin Michel, 245 tabli) nema nikakve veze sa derivatima bestselera, nego je autentična adaptacija poznate Hararijeve knjige. Album je izašao na 35 jezika u tiražu od pola miliona primeraka.

 strip-sapiens-35-jezika

Strip album "Sapiens" izašao je na 35 jezika u tiražu od 500 hiljada primeraka

Kognitivna revolucija homo sapiensa

Knjiga "Sapiens – kratka istorija čovečanstva" izašla je 2015. godine i vrlo brzo postala svetski bestseler u tiražu od 10 miliona primeraka na 40 jezika. Autor, Juval Noa Harari, po struci je istoričar, specijalista za srednjevekovnu i vojnu istoriju, profesor jerusalimskog univerziteta i autor više knjiga spekulativne nauke koje su postale svetski bestseleri.

Njegov esej "Sapiens" govori nam o tome kako je, pre 70 hiljada godina, homo sapiens, marginalni hominid, krenuo putem evolucije da postane najveći grabljivac i otimač na planeti. Nije se odlikovao većom snagom i većim mozgom nego njegovi tadašnji konkurenti, ali odlikovao se većom agresivnošću u odnosu na svoju okolinu. Serija slučajnosti, kombinovana sa elementima neophodnim za preživljavanje, bila je osnova evolucije.

Harari, međutim, smatra da je odlučujući element bila kognitivna revolucija homo sapiensa, odnosno čovekova sposobnost pripovedanja iz čega su nastali zajednički mitovi i religije što je omogućilo stvaranje većih ljudskih grupa.

"Za razumevanje hrišćanstva ili francuske revolucije, nije dovoljno razumeti interakciju gena, hormona i organizama. Neophodno je uzeti u obzir interakciju ideja, slika i fantazama", kaže Harari.

Da bi od Hararijevog eseja stvorili autentičan strip album, scenarista David Vandermelen i crtač Danijel Kazanav odlučili su da u naraciji nauku pomešaju sa humorom a da kao vodiča kroz istoriju čovečanstva, od primata do poljoprivredne revolucije, postave sâmog autora Hararija. Da ne bi zapali u teorijska objašnjavanja, oni su preuzeli malo neobavezan i šaljiv ton, ne u konceptu, nego u pristupu.

strip-sapiens-crtezz

Sveden i stilizovan crtež Kazanava, kao i jednostavna montaža, čitaocima omogućavaju široku upotrebu imaginacije

Avanturističko-detektivski strip esej

Posao je bio složen, ali oba autora imaju veliko iskustvo iza sebe. Vandermelen živi u Briselu i već 15 godina radi na adaptacijama istorije i nauke za strip albume. On je pisao biografije i sarađivao sa naučnicima, tako da je već imao metodologiju. Kazanav, pored stripa i ilustracije, redovno radi na scenografijama, crtežu za televiziju kao i na crtežima sa suđenja a istovremeno je dugogodišnji Vandermelenov saradnik.

Izbegavši vulgarizaciju, Vandermelen i Kazanav su Hararijevom eseju dali novi pristup i novu naraciju. Harari je izašao u susret autorima i na određenim mestima, gde je to naracija nalagala, dao je specifične primere koji se čak i ne pojavljuju u njegovoj knjizi. Pripadajući mladjoj generaciji naučnika (1976), Harariju je stripski medij blizak, pa je čak svoje primere prilagođavao opštem veselom tonu albuma.

Da bi teorijski rad mogao da zadobije dinamičnu strip formu, autori su ga pretvorili u neku vrstu dijaloga između različitih protagonista. Izbegavajući ikakav profesorski ton, oni su se opredelili za avanturistički roman sa primesama detektivske istrage. Tako se, kroz stotine hiljada godina istorije, Harari  kreće uz pomoć izmišljenih naučnika, jer se on, u pisanju eseja, oslanjao na znanje i radove mnogih kolega. Ti Hararijevi fiktivni sagovornici svojim znanjem osvetljavaju istoriju čoveka i posledice evolucije koje su vidljive i danas u svakodnevnom životu.

Istovremeno, da bi pripovedanju dali neophodan reljef, Vandermelen i Kazanav uveli su, kao epizodiste, poznate likove iz pop-kulture razumljive većem broju čitalaca. Tako, na primer, da bi evocirali Boga, autori su likovna rešenja tražili ne samo u biblijskoj naraciji i grčkoj mitologiji, nego i u delima Mikelanđela i Roberta Kramba. Ovaj element bio je od posebne važnosti, jer su autori znali da će njihov album da bude izdat u više od trideset zemalja.

strip-sapoiens-humor

Humoristički pristup daje reljef pripovedanju i omogućava brže razumevanje izložnih hipoteza

Sveden grafizam i ritam naracije

Bez ikakve sumnje, može se reći da je najvažniji element ovog albuma njegova inventivna naracija. Uprkos mnoštvu naučnih referenci i istraživanja, autori su esej pretvorili u priču i dodali niz savršeno ubačenih digresija parodiranog tona iz sveta umetnosti, filma i stripa.

Grafizam Danijela Kazanava, sveden i stilizovan, u potpunosti je u funkciji pripovedanja i tako čitaocu stripa obezbeđuje široku upotrebu imaginacije. Dinamičan i dobro ritmiziran crtež omogućavaju tečno pripovedanje bez zadržavanja na nepotrebnim grafičkim detaljima. Uprkos zabavnom tonu, ovaj album ima veliku gustinu informacija, a određene hipoteze zahtevaju razmišljanje i rasuđivanje.

Na kraju, važno je napomenuti da, u naučnim krugovima, Hararijeve liberalne teorije nisu prihvaćene kao inovacija, nego su viđene kao veliki skup i kompilacija različitih naučnih radova. Po određenim mišljenjima, delovi koji su originalno njegovi, nemaju veći naučni značaj.

Za razliku od akademskih krugova, široka publika ima šta da nauči, čitajući Hararijev esej i da se uz to dobro zabavi, zahvaljujući Vandermelenu i Kazanavu. Zato svi nestrpljivo isčekuju drugi album u kome ćemo otkriti kako je homo sapiens - pobednik među svim poznatim i nepoznatim ljudskim rasama, istrebljivač životinja i poznat kao planetarni siledžija - izgubio bitku protiv jedne skromne biljčice i postao rob pšenice.

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...