"MALA PLAŽA" U MOSKVI

Ljubinka Milinčić

Lako je Rusima, oni su iz velike zemlje. Samo predstavnici malih naroda trče kao muve bez glave i viču: gledaj, gledaj…šta imam da pokažem, kaže Miloš Šobajić, naš poznati slikar

U poznatoj moskovskoj galeriji “Mars” upravo je završena izložba slika, skulptura, instalacija, filma i litografija našeg slikara Miloša Šobajića. Izložba je izazvala pažnju velikog broja Moskovljana koji su prvih nekoliko dana stajali u redovima da uđu i vide slike. Jedan od posetilaca, akademik Valerij Stefanovič Turčin, profesor na čuvenom univerzitetu "Lomonosov”, najveći autoritet i poznavalac savremene umetnosti, rekao nam je da Šobajićevu umetnost odavno poznaje i prati i da ga njegove slike uvek nagone da se zapita u kom i kakvom vremenu živimo.

- U “Maloj plaži” Šobajić ukazuje na prave razmere katastrofe koja vreba ljude svuda - u Parizu, Beogradu, na ulici, u kupatilu, ili na bilo kom drugom mestu. Stihija koja je ranije gospodarila morem, sada preti celom svetu. Ko, ako ne Srbin rođen u Beogradu, može uopšte da govori o tome, pita se Turčin.

Sam Šobajić koji je prisustvovao otvaranju izložbe kaže da mu je konačno ostvarena velika želja da svoje radove pokaže ruskoj publici. Za osvajanje Rusije se temeljno pripremao pa je na moskovskoj postavci radio više od godinu i po dana a njegova želja da “Malu plažu” vidi što više ljudi upotpunosti je ostvarena. Moskovljani su imali prilike da uživaju u 62 slike i skulpture ali i u filmu o skakaču u vodu čije je životno geslo ,,Idem pa šta bude”. S tim geslom je i sam Šobajić stigao iz Pariza, svestan da u velikoj zemlji osim kvaliteta, da bi se uspelo, treba imati i veliku medijsku podršku. I podrška nije izostala – izložbu je otvorio ambasador Srbije Stanimir Vukićević, a ruski mediji su zabeležili da je veliki događaj što su “slike, skulptute, instalacije i litografije koje raduju ljubitelje umetnosti u celom svetu, stigle i u Moskvu. Uz sve razlike tehnika i umetničkih postupaka, očigledan je jedinstven stil u svom radovima. To je ruka Miloša Šobajića, majstora tragedije i katastrofe”.


SOBAJIC


Figuru “Skakač” koja je bila postavljena na ulazu u galeriju, Šobajić je ostavio Moskvi kao poklon Muzeju savremene umetnosti.

- Napravio sam je 1993. To je tipična skulptura skakača koji ne odustaje od namere da reši problem. Uopšte, svi moji junaci uspevaju da izbegnu klopke koje im život postavlja. Snađu se i izađu iz zatvorenog kruga. Na kraju odu u bolju budućnost, objašnjava Šobajić. Kaže da ga je u Rusiji fasciniralo što se na svakom koraku vidi koliko je to imperijalna sila. Želja mu je da bude još jača.

- Svet može normalno da se razvija i živi samo ako postoji ravnoteža sila. Prema Rusiji kao najvećoj slovenskoj zemlji sam oduvek imao velike simpatije. Zato mi je drago što se zbližavaju naša dva naroda.

Ruske kolege su ga najčešće pitale zašto tako veliki broj srpskih slikara živi u Parizu.

- Odgovorio sam im: lako je vama Rusima jer ste iz velike zemlje. Mi Srbi smo mali pa moramo da trčimo po svetu i pokazujemo se, moramo da vičemo: stani čoveče, pogledaj šta ja radim! I sve to radimo o svom trošku. Samo predstavnici malih naroda trče kao muve bez glave i viču: gledaj, gledaj…šta imam da pokažem. Voleo bih, naravno, da sam ostao u Srbiji da mogu normalno da slikam i živim od toga, ali to nije bilo moguće.

Bez bogatih ljudi i njihovog novca ne bi bilo ni slikarstva, smatra Šobajić. Zato mu je drago što bogati Rusi kupuju slike i druge umetničke predmete po svetu i vraćaju ih kući.

- Mi ne bismo znali ni za jednog od zapadnih modernih slikara da nije bilo para. Da bi neko postao zaista poznat, potrebna je velika finansijska podrška. Iza nas, malih naroda, ne stoji niko, pa ono što uradimo, uradimo “na mišiće”. Mogao bih da navedem gomilu primera zapadnih slikara koji su postali poznati i njihove slike dostižu ogromne cene samo zato što je u pravljenje njihovog imidža uložen veliki novac. Vredi li neka slika modernog slikara deset miliona dolara ili ne, relativno je pitanje.

Izložbu u Moskvi organizovao je, zajedno sa galerijom “Mars”, poznati galerista Dragoljub Milićević koji je pre tri godine moskovljanima predstavio i Vladu Veličkovića.

Krajem ovog meseca Šobajić će izlagati na bijenalu u Šangaju. Istina, tamo su ga pozvali kao francuskog slikara, ali u savremenom svetu, gde se granice sve više brišu, to je manje važno. Posle toga čeka ga Brisel. Kaže da želi da na jednom mestu napravi izložbu “Telom i dušom” gde bi svoju umetnost predstavio sasvim drugačije, da sve bude ineteresantno i primamljivo za gledaoce ali da od toga ne strada likovnost. Želimo mu da uspe.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...