INTIMNI PORTRET VAN GOGA

Milan Lazarević

Londonska izložba pod naslovom „Stvarni Van Gog“ predstavila i slikarevu ličnu korespondenciju koja dosta otkriva o njemu kao slikaru, intelektualcu i čoveku.


Vrt


Vincent Van Gogh nije bio samo neukrotivi umetnički duh koji je stvarao brzo i impulisvno, nego i koncentrisani i cilju posvećeni genije.

U takvom svetlu nastoji Van Goga da prikaže izložba britanske Kraljevske akademije umetnosti, koja je prošlog vikenda otvorena u Londonu, a trajaće do 18.aprila. Izložba pod nazivom "Stvarni Van Gog" obuhvata 65 platna, 30 crteža i 40, od ukupno skoro hiljadu pisama koja je pisao svom mlađem bratu Theu, kao i prijateljima među slikarima – Paul-u Gauguin-u i Emil-u Bernard-u.

Van Gog se, podsetimo, rodio 30.03.1853. u holandskom Groot-Zundertu, a slikarstvu se sasvim posvetio od svoje 27. godine. Umetnička karijera mu je, međutim, trajala veoma kratko – deset godine kasnije, tačnije 29.07.1890, izvršio je samoubistvotvo u francuskom gradiću Auvers-sur-Oise.

Stigao je, ipak da za to kratko vreme stvori čak 800 platna i 1.200 crteža koja su kad su prezentirana javnosti preokrenule razvoj slikarstva (dok je bio živ, prodao je samo jednu sliku). Prema autorima izložbe, on je, s isto takvom strašću s kakvom je slikao, pisao pisma kojih je sačuvano oko 900. Slikao je istina brzo, ali se iz pisama može videti da zaista bukvalno nijedan potez kičicom nije bio slučajan. Detaljno u pismima opisuje kako se pripremao za pojedine slike, kako se trudio da ovlada perspektivom, bojama i slikanjem figura.

Prema organizatorima izložbe, ova pisma dostižu „nivo visoke književnosti“ pre svega zbog originalnosti njegovih razmišljanja o umetnosti, prirodi i knjževnosti, koja ukazuju da je bio ne samo osećajan, odlučan i radan, nego i vanredno inteligentan čovek.



Irisi


U pismima su često i sitni crteži koji pokazuju od čega je u slikanju polazio. Na izložbi su ovi dopisi predstavljeni uz odgovarajuća ulja, na primer Čempres, Sejač, Vrba...

Platna Van Goga i veliki deo pisama su bila u zaostavštini njegovog brata Tea koji je umro samo pola godine kasnije (sahranjen je uz svog starijeg brata). Zasluge za očuvanje ove zaostavštine ima udovica Tea, Johana. Iako su platna postala relativno brzo poznata, pisma su objavljena tek 1914.

Najveću pažanju posetilaca izaziva pismo Teu, nađeno u džepu slikara, koje je on imao sa sobom kada je pucao na sebe 27. jula 1890. (umro je od posledica rana dva dana kasnije). „Rizikujem život radi svoje umetnosti“, piše on bratu u tom pismu koje mu nije poslao i zahvaljuje mu na pismu i 50 franaka koje mu je poslao. Na njemu je kratka beleška Tea da je to „pismo koje imao kod sebe tog groznog dana 27. jula“.

Detalji o ovoj izložbi mogu se naći na www.royalacademy.org.uk.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...