GUSTAV KLIMT, LJUBITELJ ŽENA

Zašto je Gustav Klimt, austrijski slikar koji je živeo između 1862. i 1918. godine, toliko popularan? Čak i pre početka zvanične prodaje pre desetak dana, i engleska i nemačka verzija kataloga (teškog pet kilograma) njegovih slika su rasprodate. A samo tokom prve nedelje izložbu, koja će u njujorškoj galeriji Neue Galerie trajati do 30 juna 2008. godine, posetilo je 6000 ljudi. Portparol galerije kaže da će to biti najuspešnija i najposećenija izložba od njenog otvaranja 2001, i da će čak nadmašiti izložbu slika Vinsenta van Goga. Za tako nešto postoji i objašnjenje, koje predstavlja svojevrstan presedan. Tokom psihodeličnih šezdesetih godina 20. veka Klimtov "Poljubac" je bio popularniji od Van Gogovih "Suncokreta" kao omiljeni poster u sobama američkih studentskih domova.

Gustav Klimt: "Poljubac"

Klimt je 1897. godine bio jedan od umetnika koji su želeli da se oslobode uštogljene škole Starog Beča, u kojoj su bili formirani kao slikari. Zato su osnovali Secesiju, stilski usaglašenu sa stilom art nouveau. Vrlo brzo je Novi Beč preuzeo primat i sve je počelo da se priklanja novom stilu - od mode do nameštaja. Klimt je bio prvi "predsednik" grupe Secesija, a novom umetničkom stilu prilagodio je i svoj izbor odeće. Omiljeni su mu bili dugački, voluminozni indigoplavi smokinzi s belim epoletama. Jedini preostali takav smoking sada je jedan od eksponata izložbe u Njujorku - izložen je na kraju uske prostorije, s pretenciozno prekrštenim rukavima.

Za života, ali i kasnije, Klimt je bio priznat i uvažavan u Beču. U Americi i Velikoj Britaniji je bilo malo interesovanja za nemačku i austrijsku umetnost, sve do perioda posle II svetskog rata. Hipi pokret je "usvojio" Klimta, a obnavljanje interesovanja za art nouveau je označio početak i većeg uvažavanja ovog slikara. Nedavno je Klimt postao međunarodna zvezda iz sveta umetnosti.

Delom je to zbog pažnje koja je posvećena pravnoj borbi oko njegovih slika i cene koja je plaćena za njih. Prošle godine, nakon dugotrajnog sudskog spora, pet Klimtovih slika koje su nekada bile u posedu Ferdinanda i Adele Blok-Bauer, austrijskih kolekcionara jevrejskog porekla i Klimtovih savremenika, vraćeno je njihovim naslednicima iz bečkog muzeja Belvedere. Šestu sliku, koja se još uvek nalazi u muzeju, i dalje traže - kao deo slikareve ostavštine - neki članovi porodice Blok-Bauer.

Ronald Lauder, osnivač galerije Neue Galerie, aktivno je bio uključen u proces više od 20 godina kao savetnik naslednika u sporu oko Klimtovih slika. Kada su im slike konačno vraćene, Lauder je kupio sliku "Adel Blok-Bauer I" za 135 miliona dolara. Međutim, ovih dana je u središtu pažnje slika "Cvetna poljana", koju je Ronaldov stariji brat Leonard Lauder kupio 1983. godine. Georg Joriš - unuk Amalije Redlih, Jevrejke iz Beča - tvrdi da je slika ukradena iz njene kolekcije nakon što su je nacisti transportovali u Poljsku 1941. godine, gde je po svemu sudeći i umrla. U novom katalogu Klimtovog opusa ta je tvrdnja podržana. S druge strane, Leonard Lauder je u potpunosti odbacuje i kaže da ima dokaz koji potvrđuje njegovo legitimno vlasništvo.

Klimt je bio slikar pejzaža punih svetlosti, pa se tako tri takve slike nalaze u grupi od osam dela izloženih u Neue Galerie. Međutim, u osnovi njegovog opusa je seks. Žene su bile njegova preokupacija.

Gustav Klimt: "Nada II"

Na izložbi je predstavljena rekonstrukcija predsoblja njegovog ateljea. Pored ulaza u studio izložena je "Nada II" ("Hope II"), žena u drugom stanju i sa nagim dojkama. Klimt nikada nije imao svoj dom, živeo je s majkom i dvema sestrama. Bez obzira na to, neprestano je "jurio za suknjama" i zna se da je imao sedmoro dece. Nije ni čudo što su se Bečom tog vremena širili tračevi o tome šta Klimt, pored slikanja, radi u svom ateljeu. No, nijedna fotografija na izložbi ne otkriva šta je to slikara, prilično "pihtijastog" lica, činilo toliko privlačnim za žene.

Izloženo je i više od 120 crteža na kojima su uglavnom žene, uključujući lezbejski par i žene koje masturbiraju. Bogatstvo je Klimt stekao, međutim, zahvaljujući portretima žena iz visokog društva. Mnoge su naručili njihovi bogati muževi, a one su im se - uključujući, kako se misli, i Adel Blok-Bauer - odužile tako što su im tokom portretisanja "nabile rogove".

Bazilika San Vitale

Klimt je 1903. godine posetio Ravenu, grad u kojem je bio zadivljen lepotom vizantijskog mozaika iz šestog veka u bazilici San Vitale. Parohijanima su blještave zlatne staklene pločice s ugrađenim dragim i poludragim kamenjem nalikovale predvorju raja. Klimtovi portreti inspirisani mozaikom iz crkve San Vitale su prikazi lepote i slave seksa. Među njima je svakako najpoznatija slika "Adel Blok-Bauer I". Lice žene "izbija" iz predivnog, zlatom optočenog mozaika. Ona je istovremeno i lepotica i zavodnica. Međutim, na fotografiji snimljenoj tri godine kasnije gospođa Blok-Bauer nije ni lepa niti seksi. Možda je njihova veza, ako je uopšte postojala, bila završena do tada. Svakako je nije bilo 1912. godine kada je Klimt naslikao "Adel Blok-Bauer II", na kojoj nema nijednog "ukrasa" sa prvog portreta.

"Adel Blok-Bauer I" i dalje privlači pažnju. Kada je Ronald Lauder postao njen vlasnik, na osnovu dugoročne pozajmice našla se u galeriji Neue Galerie. Čim je izložena, broj posetilaca je porastao za 25 procenata.