Toščelik deli otkaze u Nikšiću

Iako se još nisu slegli utisci odnosno slavlje posle preuzimanja nikšićke Železare i dolaska turske kompanije Toščelik, 12. juna, ovaj kolektiv neočekivano je zapljusnulo nezadovoljstvo zaposlenih. U utorak se ispred zgrade uprave oko 7 sati okupilo tridesetak radnika iz administrativnog i sektora komercijale, kao i iz odeljenja otpreme, portirske službe i biblioteke, koji su sa još 16 kolega (ukupno 46) - dobili otkaze!

- Svi smo u šoku jer se ovom činu nismo nadali. Ja brojim 38 godina, osam meseci i pet dana u fabrici u sektoru otpreme i ne znam kako dalje - kaže ogorčeni Dragan Novaković.- Na rešenju piše datum 17. jun, nedelja, pa mi nije jasno zašto su to uradili na neradni dan. Nisu Turci krivi za ovu muku, već naši ljudi koji su nam vešto zakuvali čorbu. Očigledno je da su otkazi deljeni bez kriterijuma, nego kako se kome prohtelo. Na poslu koji ja pokrivam, od nas osmoro ostao je samo jedan radnik. Čak nam je i šef ostao bez posla. Pošto radna mesta nisu ukinuta, sumnjamo da će na naša mesta doći neki drugi ljudi, možda baš Turci.

Hakanu pozlilo

Radnici su u utorak saopštili da je u ponedeljak iznenada pozlilo Hakanu, izvršnom direktoru. - Možda je čoveku teško pala naša sudbina, za razliku od ovih domaćih koji kao da su jedva dočekali da nam napišu rešenja o prestanku radnog odnosa.

I ostale njegove kolege su sličnog mišljenja. Na "crnom spisku" je i Spasoje Bajović, poznati pesnik.

- Svi smo zaprepašćeni ovim što nam se desilo. Dugo godina sam obavljao brojne administrativne poslove, a radio sam i u biblioteci. Za razliku od nekih mojih kolega koji su tek počeli da rade ili su tu deceniju ili dve, ja brojim sitno do penzije. Veoma je bitno da ne klonemo duhom, već se izborimo za adekvatan socijalni program i otpremnine kao i ranije, drugi radnici Železare - kaže Bajović.

Sa puno emocija reagovala je Vera Striković koja je u administrativnom sektoru provela 25 godina. Očajna, nije mogla da sakrije suze.

- Gde ćemo sada ja i suprug Duško sa dvoje maloletne dece? Živimo od njegove penzije koja iznosi svega dvesta evra. Ovo je velika bruka i sramota koju ničim nismo zaslužili. Danima smo radili, češljali papire, pripremali za Turke adrese dobavljača i kupaca, nabavljali robu, i sad, kada oni treba da započnu posao, bukvalno su nas šutnuli. Nećemo odustati od zahteva da se sve ovo preispita, pa da vidimo zašto se u ovim rešenjima nisu vrednovali rad i sposobnost ljudi.

Sindikat

Janko Vučinić, predsednik sindikata Železare, poručuje da su jedina šansa za prevazilaženje situacije razgovori između fabričkih čelnika, Vlade Crne Gore i sindikata. - Uspeli smo da ubedimo gazdu da vrati desetak kolega, kojima su bili napisani otkazi, na radna mesta. Nismo očekivali da će se na udaru naći ovoliki broj ljudi, posebno jer su izostali kriterijumi za ovakvu odluku - kaže Vučinić.

Na udaru su se našle sve generacije zaposlenih, a izuzetno poznavanje engleskog jezika, kako priča, nije pomoglo nekim radnicama da ostanu na radnim mestima.

- Ovde smo provele vek, ali evo, došlo je novo vreme. Očigledno da je ovde dovoljan turski jezik - poruka je ogorčenih radnica.

Pre sedam dana, na svetkovini prilikom preuzimanja imovine Železare, novi vlasnik je poslao pozitivne signale vezane za budućnost nekadašnjeg ponosa crnogorske industrije. Poručeno je da će sa 308 broj zaposlenih vrlo porasti na 550 radnika.

Minulih 12 meseci bili su najteži u istoriji Železare, koja je uspela da preživi stečaj i bankrot zahvaljujući kompaniji "Neksan" koja je organizovala proizvodnju, izvozila proizvode i u zemlje Evropske unije, isplaćivala redovno plate. Tako je prosečna plata u ključnom pogonu Železare u aprilu iznosila 800 evra. Prva plata koju su metalurzi primili za mesec maj od novog gazde iznosila je 146 evra.