KAP-u preti stečaj

Izvor:   CdM / MINA-busines

Iako je opcija stečaja u KAP-u realna crnogorska Vlada je obavezana da učini da se ona, kao neželjena, izbegne. Drugi scenarijo za rešenje problema KAP-a je restrukturiranje Kombinata, kroz konverziju duga fabrike u akcije i da država preuzime upravljanje. Pokretanje arbitražnog postupka, kao treća opcija, kako bi se izdejstvovala odluka kojom bi se prenele akcije od ruskog menadžmenta CEAC-a u KAP-u i Rudnicima boksita na državu, je najmanje poželjna opcija.

Stečaj u Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) je realna opcija, s obzirom na broj poverilaca i dug Kombinata. To je proces koji se može odigrati bez saglasnosti i kontrole Vlade Crne Gore, navedeno je u Informaciji o realizaciji Zaključaka Skupštine.

Zaključcima Skupštine crnogorska Vlada je, kako se podseća, obavezana da učini sve da se ova opcija, kao neželjena, a moguća, izbegne.

„Treba, takođe, imati u vidu posledice do kojih može doći realizacijom ove opcije - preostale državne garancije po automatizmu dolaze na naplatu, a država bi iznos garancija potraživala od KAP-a u stečaju,“ navodi se u Informaciji.

Objašnjeno je da bi ova potraživanja bila svrstana, po Zakonu o stečaju, u treću klasu potraživanja.

Pojavio bi se, kako se dodaje, i problem obezbeđivanja kontinuiteta proizvodnje, a stečajni upravnik bi imao mogućnost da obezbedi njen nastavak, ali uz veliki rizik zbog nedostatka sredstava za nabavku sirovina i električne energije.

„S obzirom na specifičnost proizvodnje koja zahteva kontinuitet, vrednost KAP-a bi, u slučaju njegovog zaustavljanja, bila znatno umanjena. Zbog visokih troškova ponovnog stavljanja u rad pogona elektrolize, nakon gašenja ćelija, dodatno bi se umanjila mogućnost prodaje akcija KAP-a,“ smatraju u Vladi.

U skladu sa Zakonom o stečaju, uvođenjem stečaja svi radnici ostaju bez posla, prenosi MINA-busines.

Stečajni upravnik ima mogućnost da u slučaju nastavka proizvodnje angažuje potreban broj radnika.

„Radnici koji ostanu bez posla će se naći u teškoj socijalnoj situaciji, pa bi Vlada morala da razmotri mogućnost obezbeđivanja sredstava za socijalni program. Pretpostavka je da bi taj iznos bio između 25 i 30 miliona evra,“ procenili su u Vladi uz napomenu da treba imati u vidu značaj KAP-a za ekonomiju Crne Gore i posledice njegovog eventualnog zaustavljanja.

Restrukturiranje KAP-a kroz konverziju duga fabrike u akcije i preuzimanje upravljanja druga je opcija za rešenje problema.

„Treba imati u vidu da svaka varijanta preuzimanja akcija podrazumeva rizik zaustavljanja procesa proizvodnje u KAP-u zbog problema obezbeđivanja kontinuiteta upravljanja KAP-om, koji proizilazi iz „vakuma“ koji bi nastao u situaciji kada ruski partner gubi vlasništvo nad akcijama KAP-a, a i dalje upravlja fabrikom. Nije bez značaja pomenuti i da bi ponovno uspostavljanje procesa proizvodnje u KAP-u zahtevalo dodatna sredstva od najmanje 30 miliona evra,“ naveli su iz crnogorske Vlade.

Zbog toga Vlada, a paralelno sa procedurom preuzimanja akcija, i bez namere da ugrozi pravo koje državi pripada po Ugovoru o poravnanju, razmatra i mogućnost restrukturiranja KAP-a.

Restruktururanje bi bilo sprovedno na način da se kompanija rastereti dugova kroz konverziju duga u akcije, koje bi, nakon dokapitalizacije koja bi usledila posle konverzije duga, za rezultat imalo većinsko vlasništvo države u KAP-u.

Ova opcija bi podrazumevala uključenje svih strana u dogovor - Vladu, banke, Centralno-evropsku aluminijumsku kompaniju (CEAC), En plus grupu.

Pokretanje arbitražnog postupka, kao treća opcija, kako bi se izdejstvovala odluka kojom bi se prenele akcije CEAC-a u KAP-u i Rudnicima boksita na državu, je najmanje poželjna opcija, smatraju u Vladi, zbog očekivanog trajanja i visokih troškova postupka.

Iz Vlade podsećaju da Ministarstvo finansija intenzivno komunicira sa predstavnicima VTB i OTP banke o načinu vraćanja KAP-ovih kredita za koje je garantovala država.

„Međutim, za pregovore sa bankama neophodno je imati jasnu informaciju na koji način će problemi u KAP-u biti rešeni. Pregovori o preuzimanju duga uslovljeni su definisanjem vlasništva u KAP-u posebno sa aspekta činjenice da je za finalizaciju procesa preuzimanja dugova potrebna saglasnost menadžmenta kompanije,“ kažu iz Vlade.

Na osnovu prethodnog iskustva kod preuzimanja kredita Dojče banke realno je, kako dodaju, očekivati da ruski menadžment u KAP-u neće potpisati transakcionu dokumentaciju, tako da Vlada neće moći da realizuje proces preuzimanja.

„U skladu sa navedenim konstatacijama mišljenja smo da bi definisanje vlasničkog statusa države Crne Gore u Kombinatu i preuzimanje upravljanja nad kompanijom značajno smanjilo rizike aktiviranja garancija,“ navedeno je Informaciji.

U vezi sa daljom realizacijom prava države na prenos akcija u KAP-u i Rudnicima boksita, a po osnovu ugovora o poravnanju i o prenosu akcija, u odsustvu saradnje CEAC-a, država razmatra pokretanje arbitražnog postupka.

U kontekstu realizacije zaključaka koje je Skupština donela 29. februara, Vlada je, u saradnji sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG) i A2A, suvlasnikom EPCG razmatrala moguće načine rešenja pitanja dugoročnog snabdevanja KAP-a električnom energijom, nakon što fabriku preuzme država.

Prema važećem ugovoru, obaveza EPCG da isporučuje električnu energiju KAP-u ističe krajem ove godine. Pri tome, napominju iz Vlade, treba imati u vidu da dugoročno rešenje pitanja snabdevanja KAP-a električnom energijom, u postojećim uslovima, podrazumeva aktivno učešće Elektroprivrede.

„Iz tog razloga, dogovoreno je da EPCG, u cilju definisanja opcije koja će biti u najboljem interesu svih strana, analizira sve raspoložive mogućnosti, a posebno opciju odvajanja Termoelektrane Pljevlja, sa određenim sredstvima i ugovornim odnosima, uključujući i ugovorne odnose sa KAP-om i ostale opcije koje će zaštiti interese i izloženost EPCG u smislu obaveza KAP-a,“ navedeno je u Informaciji.

Ukoliko se to pokaže kao najbolja opcija, odvajanje Termoelektrane Pljevlja bi se sprovelo u dvofaznom postupku, koji bi obuhvatio odvajanje TE, kroz postupak odvajanja uz osnivanje novog privrednog subjekta i uz prenos dogovorenih sredstva, obaveza, ugovornih odnosa i zaposlenih na novoosnovani privredni subjekat.

Završetkom ove faze, struktura akcionara u novoosnovanom privrednom subjektu bila bi identična strukturi akcionara u EPCG, odnosno država bi imala 55 odsto akcija, A2A 43,7 odsto, a ostali 1,3 odsto akcija.

Ukoliko ta opcija bude određena kao najbolja i izvodljiva, u drugoj fazi postupka odvajanja TE, kompanija A2A bi na državu Crnu Goru prenela svoj udeo u akcijskom kapitalu novoosnovanog privrednog subjekta, čime bi država Crna Gora postala vlasnik približno 99 odsto akcija. U zamenu za svoj udeo u novoosnovanom preduzeću, A2A bi imao pravo da dobije približno četiri odsto akcija države u EPCG ili novčanu kompenzaciju ekvivalentnu ovoj vrednosti ili kombinaciju prethodne dve mogućnosti.

„Važno je istaći da bi država Crna Gora imala pravo da otkupi, za novčanu kompenzaciju ili novčani ekvivalent, udeo u EPCG koji je prenet na A2A,“ tvrde iz Vlade.

Ostale opcije koje će se razmotriti podrazumevaju prvenstveno optimizaciju potrošnje električne energije čime bi se obezbedila održivost proizvodnje u KAP-u i održivost elektroenergetskog sistema Crne Gore.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...