Apsurdi naše ekonomske stvarnosti

U poslednje vreme više puta moglo se razumeti iz saopštenja CEAC-a da je menadžment Kombinata aluminijuma zaslužan za prvi ostvaren profit u KAP-u početkom ove godine - posle niza godina i da nije bilo njih, Rusa, KAP bi već bio zatvoren.

"Stiče se utisak da Rusi smatraju da sami nismo umeli i mogli da upravljamo kvalitetno tom kompanijom i morali smo da dovedemo njih kao spasioce" ocenio je za Vijesti Goran Đukanović, analitičar tržišta aluminijuma.

On je kazao da je to što Crna Gora trpi gubitke, što joj raste zaduženost i pada bruto domaći proizvod (BDP), povezano sa KAP-om.

"Nije teško zaključiti da skupo plaćamo rusku pamet, ne koristimo sopstvenu, a da nam kao poslica svega raste dug i pada bruto proizvod. Vlada je tako primorana da se suočava sa paradoksalnom situacijom: što više plaća dugove i subvencije za KAP, to je skuplja cijena pameti i znanja menadžmenta KAP-a. Ne bi bilo pretjerano reći da je ta cijena znanja i pameti među najskupljim u svijetu i ne samo kad su aluminijumske kompanije u pitanju. Nije samo jasno kako Rusi i dalje upravljaju KAP-om iako imaju tek 29,3 odsto vlasništva u kompaniji, ako nije upravo zbog te njihove pameti, ili nedostatka naše", pita se Đukanović.

On smatra da Monstat treba jasno da prikaže zvaničnu statistiku za KAP i pita se zašto ova institucija „u svojim izvještajima pominje izvoz obojenih metala“.

"Nema potrebe za tim, ako je jedini obojeni metal koji se proizvodi i izvozi iz Crne Gore aluminijumski T-ingot. Takođe, nema jasne predstave ni šta se uvozi za KAP: neka se jasno prikaže uvoz glinice, smole, koksa, pa i električne energije, samo za potrebe KAP-a.

Dalje, treba navesti koliko Crna Gora uvozi aluminijumskih proizvoda: profila, šipki, folije, žice, itd. koji nijesu za potrebe KAP-a, a koji bi mogli da se proizvode u KAP-u, tj. Preradi, i da se u potpunosti eliminiše uvoz. Tako bi se dobila jasna predstava koliko KAP zaista doprinosi izvozom, a koliko oduzima uvozom i kolika je šteta zbog zatvorene Fabrike za preradu, Kovačnice, kao i kolika je dobit ili šteta zbog zatvorene Fabrike glinice, i to ne samo za KAP već i Rudnike boksita.

Bojim se samo kada bi se tako prikazala statistika, onda bi bila očita sva apsurdnost i besmislenost sadašnjeg finkcionisanja KAP-a. Uostalom, uvoziti struju po cijeni preko 100 eura po megavat satu tokom prošle zime, a prodavati je KAP-u po 29 eura, ponajbolje potvrđuje tu konstataciju", istakao je Đukanović.

Jedinstven slučaj

U prilog tome ide i činjenica da ni KAP ni Crna Gora „nemaju niti jednu osobu profesionalno angažovanu na analizi i procjeni rizika poslovanja KAP-a i aluminijumske industrije, što je jedinstven slučaj u svetu za takvu kompaniju“.

"A kao posledica svega imali smo nedavno javno iskazanu dilemu predsednika parlamenta: da li se tu radi o velikom neznanju ili korupciji? Sa druge strane imamo banke koje se i te kako bave procenom rizika u cilju formiranja visine kamatnih stopa i izdavanja kredita.

I opet na sceni imamo neviđeni paradoks, poznat samo u crnogorskoj ekonomiji, verujem nigdje više u svetu: sa jedne strane imamo KAP koji značajno učestvuje u ekonomiji zemlje i najveći je pojedinačni izvoznik, bez procene rizika poslovanja, i sa druge strane banke koje u takvom ekonomskom okruženju procenjuju rizik i, naravno, on mora da je visok.

Konkretno, nije bilo procene rizika ni prilikom izdavanja garancija za kredite KAP-u, ali zato ima procene rizika od strane Dojče banke, koja je dala kredit i nedavno ga naplatila.

Logičnije bi bilo da se procenjuje i smanjuje rizik poslovanja u KAP-u, tada bi sigurno i crnogorske banke mogle da se relaksiraju i opuštenije procenjuju sopstvene rizike u poslovanju, pa možda i rizici i kamate budu niži", zaključio je Đukanović.

Nema razloga da budemo inferiorni

"Nema razloga da se Crna Gora i njeni građani osećaju inferiorno u bilo kom domenu. Na isti način kao što u sportu može biti superiorna na svetskom nivou, Crna Gora ima potencijala za međunarodni uspeh na svim nivoima društvenog i naučnog angažmana", smatra Đukanović.

Apsurdno je, kako on dalje naglašava, da država često nije u stanju da se izbori sa domaćim problemima, a kao opravdanje se, najčešće, uzima svetska ekonomska kriza, nedostatak novca, nedostatak kadrova, znanja i iskustva. 

"Stiče se utisak da društveni sistem, jednostavno, ne prepoznaje sopstveni opšti interes i korist, već samo korist pojedinaca. I kad se neko pojavi ko odskače iz takvog sistema, pitaju ga što ne ide u inostranstvo, umesto da dobije šansu ovde.

Bojim se da je već formiran inferioran mentalitet, u kome je potrebno neko nešto da nam da, pokloni, donese sa strane itd, umesto da verujemo u sopstvene mogućnosti i vrednosti. Apsurdno je imati toliko prirodno bogatstvo i takav ljudski kapital, a istovremeno biti suočen sa nemaštinom, rastom duga, padom standarda i rastućim nezadovoljstvom u društvu.

U državi sa nešto preko 600 hiljada stanovnika niko ne sme da bud e gladan, bio zaposlen ili ne, a Vlada je dužna da se izbori i stvori uslove za dostojanstven život svih građana", smatra Đukanović.