Bakar iz Cerova kreće kroz cevovod

Kop se raskriva još od jesenas, flotacija u Krivelju je spremna, samo kiša ometa radove na cevovodu kojim će se ruda dopremati. Četiri ekipe specijalista vare, a devet spajaju 49 kilometara cevovoda i treba im sedam do deset suvih dana da okončaju posao.

Da je vreme poslužilo graditelje, rudnik Cerovo (ugašen pre desetak godina) “vaskrsao” bi baš u vreme ovogodišnjeg praznika sa tim imenom. Tako je bilo planirano i mada je sve drugo, uglavnom, završeno, svakodnevne kiše omele su izgradnju novog hidrotransporta. Kako se čulo od generalnog direktora RTB-a Blagoja Spaskovskog (tokom posete predsednice Evropske banke za obnovu i razvoj, 18. aprila) graditeljima je potrebno sedam do deset suvih dana da bi dovršili i ovaj posao. Finansiranje rudnika je zaokruženo i sada je, kako reče, sve u božjim rukama. Međutim, padavine su skoro svakodnevne i ometaju četiri ekipe specijalista za zavarivanje i devet ekipa koje rade na spajanju cevi da privedu posao kraju.

-U Cerovu je dostupno – kazao je Spaskovski novinarima - oko 150 miliona tona rude, bez izmeštanja pruge i dalekovoda (pomeriće se samo tri-četiri stuba). Njegov početni kapacitet biće 2,5 miliona tona rude godišnje, a krajnji 5,5 miliona tona. Cevovod se gradi i za taj krajnji kapacitet, a i za povratnu industrijsku vodu. Cerovo će raditi najmanje 30 godina, a prosečan procenat bakra u rudi je 0,34 odsto. Krivejski kop sada daje 0,26 %, ali će i on 2014. raditi sa 0,34 %. U obnovu Cerov“ dosad je, zajedno sa rudarskom opremom, uloženo oko 15 miliona evra, a sve što se sada radi je iz sopstvenih sredstva (reč jo šest-sedam miliona evra). Kamioni su već kupljeni, preostaje da se kupi samo još jedan bager, a pošto je rok njegove isporuke čak godina i po, prebačen je bager iz Krivelja.

Na pokretanju proizvodnje u Cerovu trenutno je angažovano 230 radnika, varilaca, rukovalaca mašina, inženjera... Pored trase hidrotransporta ukupne dužine 49 kilometara, “napadnute” s obe strane, mogu se videti rovokopači, buldožeri, dizalice, ljudi u blatnjavim čizmama i kabanicama, koji pri naletima kiše rade ispod raširenih cerada i najlona.

- Često sam na terenu i vidim da se i po 12 sati radi s puno volje (kao na svom imanju) da bismo što pre završili, što pre došli do novih 100 miliona dolara prihoda. Moram priznati da ako sam ikada bio zadovoljan, to je upravo ovih dana kada lično rukovodim projektom – istakao je generalni direktor RTB-a. - To je, zapravo, moj projekat koji sam nekada uradio zajedno sa trojicom kolega-stručnjaka i sada je mnogo lakše obnoviti to što je, nažalost, neopravdano upropašćeno. Ponosan sam na sve, na inženjere i ostale koji tamo izvode radove, a još ponosniji što su sve to radnici grada Bora, radnici RTB-a. Tamo su četri ekipe iz Jame! Verujte mi, to će biti najprofitabilniji rudnik u sastavu RTB-a, samim tim što je hidrotransport u pitanju. Jer, cena transporta rude cevima iznosi samo 34 % kamionskog, koji ni ekološki nije prihvatljiv, pošto bi kamioni prolazili kroz selo.

Naglasivši da je Cerovo i u vreme dok je radilo (od 1993. do 2002.) bilo najprofitabilniji basenski rudnik, Spaskovski je uveren da će i sada tako biti jer je, pored navedenog, skraćen i put rude. – Ona će sada ići na preradu u kriveljsku flotaciju, umesto kao nekad u borsku, zato što je krivljsko jalovište spremnije i flotacija se uveliko i temeljno obnavlja. Tamo je već uloženo 18 miliona evra i čekamo da oprema stigne. Ona je prešla polovinu okeana na putu iz Južnoafričke Unije, Kanade, Australije i živim u ubeđenju da ćemo kompletnu revitalizaciju kriveljske flotacije uraditi za najviše dva i po meseca. Može i brže, ali idemo korak po korak. Dok jedna linija stoji, druga radi da ne bismo gubili bakar. Imaćemo flotaciju koja će biti među pet prvih u svetu, sa potpunom automatskom kontrolom! Odmah sledi i revitalizacija majdanpečke, za šta je već uplaćeno 2,6 miliona evra.

U sklopu priče o Cerovu kao ekološkom rudniku Spaskovski je najavio da će RTB kupiti i tri velike autocisterne za vodu zapemine 30 kubnih metara koje će imati dvostruku namenu: „gašenje“ prašine na putevima kopova i gašenje sve češćih požara. Podsetio je i na svoj prvi „ekološki podvig“ od pre 30 godina kada je prekinuo ispuštanje jalovine iz borske flotacije u borsku reku, što smatra (za ono vreme) smelom odlukom. Pomenuo je i sanacije brane kriveljskog jalovišta i kolektora u više navrata, čime su izbegavane ozbiljne ekološke pretnje.

- Kad ljudi vide da su čiste reke, a 2014. i nebo nad Borom, osmeh na njihovim licima, koja su i sada mnogo vedrija nego pre tri godine, biće znatno izraženiji za dve godine jer će sve to povući novi razvoj, nove fabrike. Neke od njih već su otvorene (poput fabrike vangabaritnih fiberglas-cevi), druge će uskoro (EWG, Sanč, asfaltna baza..), treće će povećati proizvodnju (Pometon), a na pomolu su i ugovori za postrojenja biogasa, „prevođenje“ preostalog dima u sirovinu za veštačko đubrivo, luženje svih deponija kopovske jalovine i borskog flotacijskog jalovišta. - Sve ovo što se rađa u novom Boru uskoro će i simbolično biti obeleženo pticom feniks na jednom od solitera na ulazu u grad – najavio je Blagoje Spaskovski.