RTB Bor sam kopa u Cerovu
Nakon odustajanja engleskog investicionog fonda, RK Majn, a pre toga i multinacionalne kompanije Glenkor, iz nepoznatih razloga, od davanja kredita za aktivaciju rudnika bakra i zlata Cerovo 1 Skupština Rudnika bakra Bor donela je odluku o investiranju 30 miliona evra. Čeka se stav Agencije za privatizaciju
Skupština Rudnika bakra Bor (RBB), iz sastava RTB Bor, donela je odluku o investiranju 30 miliona evra za ponovno otvaranje basenskog rudnika bakra i zlata Cerovo 1, u kome je proizvodnja, zbog niske cene bakra obustavljena tokom 2002. godine.
Po zapisniku sa sednice Skupštine RBB u koji su Novosti imale uvid, taj posao je najpre trebalo da se finansira kreditom engleskog investicionog fonda RK Majn iz Londona, na šta je saglasnost dala i Agencija za privatizaciju. Sa Englezima je bilo utanačeno i da kredit počne da se vraća tek po otvaranju rudnika Cerovo 1, u kome ima oko 14 miliona tona rude bakra i zlata.
Zajam je bio odobren na tri godine, uz godišnju kamatu od 4,4 odsto i uslov da RTB RK Majnu, tokom naredne decenije, prodaje bakar po berzanskim cenama. Međutim, iz još nepoznatih razloga, čelnici RK Majna odustali su od davanja kredita RTB. Slično se dogodilo i sa multinacionalnom kompanijom Glenkor, jednom od najmoćnijih rudarskih korporacija na svetu, sa kojom je pre dve godine, maltene, sve bilo utanačeno da uz strateško partnerstvo sa Borom aktivira Cerovo i u taj posao uloži 120 miliona evra.
Predstavnici Glenkora, takođe, iz nepoznatih razloga, iznenada su odustali od tog posla. Sada kad je i RK Majn povukao odobrenje o davanju kredita, Skupština RBB donela je odluku da se Cerovo aktivira sopstvenim sredstvima tog preduzeća, kao i iz kreditinih zaduženja.
Međutim, da li će do aktiviranja Cerova ponovo doći, opet zavisi od Agencije za privatizaciju, koja iznova, budući da je RTB Bor još u postupku restrukturiranja, mora da odobri investiciju od 30 miliona evra.
Rezerve
Po preliminarnim procenama, ukupne rudne rezerve u kompleksu Cerova su procenjene na 120 miliona tona. Odatle bi se preradom u naredne dve decenije moglo dobiti oko 350.000 tona bakra, 18 tona zlata i gotovo 120 tona srebra.
