Srbija leži na draguljima

Dragocenih minerala kao što su opal, ahat, jaspis, kalcedon gorski kristal (biljur) Srbija ima toliko da može da ih eksploatiše - čekićem i lopatom, ali država od srednjeg veka nije pokazala veće zanimanje za ove profitabilne resurse, kažu geolozi iz Jugoslovenskog gemološkog društva. Čak i retki entuzijasti koji pokazuju želju da se samostalno bave juvelirskim kamenom najčešće odustaju pred gomilom papirologije koja im ubija privatnu inicijativu.

S druge strane, gemolozi, stručnjaci za juvelirske sirovine, ističu da eksploatacija dragocenih minerala ne zahteva velika sredstva i da bi traganje za dragocenim kamenjem moglo da bude isplativo zanimanje u vreme krize i opšte besposlice.

- Naša ležišta juvelirskog kamena nalaze se blizu površine tla i lako ih je eksploatisati, ukoliko umete da ih prepoznate - kaže Zoran Miladinović, stručni saradnik na Rudarsko-geološkom fakultetu i potpredsednik Jugoslovenskog gemološkog društva.

- Mnoge države tradicionalno podstiču ovakvu privatnu inicijativu, kao i obradu juvelirskih sirovina u dragoceni kamen koji ima neuporedivo višu cenu na tržištu. Nažalost kod nas je ta tradicija zaboravljena, iako na našem prostoru postoje njeni tragovi od Rimljana do srednjeg veka.

Srednjovekovna Srbija je, što pokazuju arheološki nalazi i stari dokumenti, bila evropski lider u rudarstvu i metalurgiji plemenitih metala. Centar dragocene metalurgije, proizvodnje nakita i kovanja moneta bilo je Novo Brdo, a dragi kamen uziman je iz obližnjih ležišta opala, hrizoprasa i drugih minerala. Ova ležišta se od dolaska međunarodne uprave u srpsku pokrajinu nelegalno grubo i nestručno eksploatišu, kaže sagovornik Novosti.

- Još donedavno su bili vidljivi ostaci rimskih kopova zelenog opala na lokalitetu Baks, kod Dobroševca na Kosmetu, ali ona se upropaštavaju miniranjem - kaže Miladinović.

Kosovo i Metohija ne odskaču po količini i kvalitetu dragocenog kamena od ostatka Srbije. Dragocenih sirovina ima na Fruškoj gori, u Šumadiji, Zapadnom Pomoravlju, u okolini Leca, na Zlatiboru.

Opal

Najviše opala i ahata

U Srbiji se ne mogu očekivati basnoslovno vredni dijamanti, rubini i safiri, kažu geolozi, ali naglašavaju da imamo mnogo manje vrednog i isplativog juvelirskog kamenja.

- Rubin i safir su lepe verzije minerala korunda, koji je dragocen u industriji jer se od njega prave šmirgle - kaže Miladinović. - Opal kojeg ima mnogo kod nas lep je u nakitu, ali se koristi i u industriji lepote, u kozmetičkim sredstvima.

Ipak, stručnjaci priznaju da još uvek ne znaju pouzdano šta sve krije tlo Srbije, jer su istraživanja dragocenih sirovina bila vrlo retka i neravnomerna. Zato s vremenom dolazi do iznenađujućih vesti koje raspaljuju maštu, kao što su one o otkriću rubina u nanosima kod Kraljeva ili u ležištu mermera Venčac.

Rubin

- Čak i ovako malobrojna istraživanja nedvosmisleno su pokazala da u Srbiji postoje brojna nalazišta plemenitih minerala i stena, ali nijedno od njih nije dosad proizvodno aktivirano - kaže Miladinović. - Država do sad nije uzela u obzir svetska iskustva, da proizvodno aktiviranje ležišta juvelirskih sirovina ne iziskuje kapitalna ulaganja, već da i mala proizvodnja donosi značajan profit.