Zelen kao jabuka i boje limuna

Izvor:   Tanjug

Dragi kamen „zelen kao jabuka i boje limuna“ – hrizopras – pronađen je na Kosovu i Metohiji. Zanimljive količine ovog kamena nalaze se u blizini Prištine, na ležištu Goles. U Srbiji ima i kvarca, ametista, ahata, aspisa, opala... a najvredniji su akvamarini sa Cera, koji spadaju u grupu skupog dragog kamenja

Na Kosovu i Metohiji postoje značajne količine dragog kamena hrizoprasa (ćryzoprase), koji u poređenju sa tim kamenom iz Australije, koji je najpoznatiji u svetu, ne zaostaje ni malo po kvalitetu, a možda je čak i lepši, izjavio je Tanjugu Zoran Miladinović, potpredsednik Gemološkog društva Srbije.

Naglašavajući da je, pored Australije, u Poljskoj drugo poznato lezište hrizoprasa, dragog kamena koji ima vrlo „lepu prođu i cenu“, Miladinović navodi da nalazište na Kosovu nije toliko poznato i da se nepravilno eksploatiše eksplozijama.

„Zanimljive količine hrizoprasa nalaze se u blizini Prištine, na ležištu Goles, a taj kamen u svetu košta od 200 do 300 dolara po kilogramu“, rekao je Miladinović koji je, radeći doktorat na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, napravio reprezentativnu zbirku dragulja pronađenih na području Srbije.

U Srbiji su urađena skromna istraživanja o postojanju dragog kamenja ali, i ona su pokazala da postoji nekoliko regiona gde postoji veća količina juvelirskog kamena.

hrizopras

Reč je Fruškoj Gori, oblasti Šumadije od Aranđelovca, Stragara, Kragujevca pa do Kraljeva, području kod Gornjeg Milanovca, na Zlatiboru, kod Trstenika i Kruševca, kao i na Kosovu i Metohiji.

„Drago kamenje koje ima Srbija je srednje kategorije, a time i cene. Najzastupljeniji su kvarc, ametist, ahat, aspis, opali, a najvredniji su akvamarini sa Cera, koji spadaju u grupu skupog dragog kamenja“, rekao je Miladinović, diplomirani inženjer geologije.

Ahat, dragi kamen sa lezišta Lece kod Bujanovca našao se u svetskoj knjizi, objavljenoj ove godine, koja se bavi ahatima iz celog sveta. Moglo bi se reći da je to prvo priznanje u inostranstvu za naše drago kamenje.

Potrebno je jedno vrlo obimno istraživanje, kaže Miladinović, jer, primera radi, istočni deo Srbije, koji leži na kvalitetnom mrkom uglju i koji je zaobiđen u bombardovanju Srbije, nije uopšte istražen, a nalazišta je lako odrediti - treba samo pratiti gradove iz doba Rimljana.

„Država bi od toga imala velike koristi, ne samo punjenjem budžeta zbog otvaranja rudnika, već bi se zaposlile porodice na obradi tog kamena“, istakao je Miladinović.

U Zlatari Majdanpek mogao bi da se obrađuje domaći kamen i na taj način bi se promovisalo kulturno, odnosno, prirodno nasleđe koje poseduje Srbija.

Miladinović ukazuje i na činjenicu da je tradicija dragog kamenja kod nas praktično prestala da postoji zajedno sa srednjevekovnom srpskom državom.

hrizopras

Gemološko društvo Srbije predstavilo se uzorcima dragog kamenja u Srbiji, kako neobrađenog tako i obrađenog, i nakitom od njega na Sajmu kamena u Kragujevcu.

Njihov štand je privlačio posebnu pažnju posetilaca, tim pre što je Miladinović na licu mesta demonstrirao kako obrađuje drago kamenje.

Na pitanje posetilaca da li je tačno da nakit od dragog kamenja leči, Miladinović je odgovarao da zvanična medicina taj način lečenja ne priznaje.

Hrizopras, „zelen kao jabuka i boje limuna“, kako se navodi u knjizi Enciklopedija kristala, koju je pripremila Džudi Hol, stimuliše duboka meditativna stanja, budi nadu, izvlači talente i stimuliše kreativnost.

Za taj kamen se u drevna vremena govorilo da „izaziva ljubav prema istini“. Kao kamen proleća, hrizopras predstavlja promenu srca ili novu mogućnost za situacije - kada sve izgleda beznadežno.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...