Zlato - spas za srpsku ekonomiju

Izvor:   Tanjug

Ukoliko bi se aktiviralo desetak ležišta rude u RTB Bor, koja je neophodno obuhvatiti dodatnim istraživanjima, bilo bi moguće učetvorostručiti proizvodnju zlata. To bi, prema trenutnoj ceni na njujorškoj robnoj berzi, vredelo oko milijardu dolara, ocenjuje analitičar David Đumić.

Ukoliko bi se aktiviralo desetak ležišta rude u RTB Bor, koja je neophodno obuhvatiti dodatnim istraživanjima, bilo bi moguće učetvorostručiti proizvodnju zlata. To bi, prema trenutnoj ceni na njujorškoj robnoj berzi, vredelo oko milijardu dolara, ocenjuje analitičar David Đumić.

Visoka cena nafte, niske realne kamatne stope i stalno prisutan strah od dužničke krize u Evropi, neki su od faktora koji utiču na rast cena zlata, kaže Đumić.

On dodaje da je upravo zato ulaganje u zlato sve sigurnija investicija, pogotovo u situaciji kada valute nemaju zlatnu podlogu. Kako je zlato jedno od najvećih naših prirodnih bogatstava, "upravo je to šansa da ulaganjem u proizvodnju bakra i zlata ostvarimo zaradu".

Đumić je istakao i da kada budu završena sva postrojenja za veću i čistiju proizvodnju bakra i zlata, postoji realna šansa da se zlato delom iskoristi za stabilizaciju dinara, a delom proda na svetskom tržištu i tako dobijena sredstva počnu da se koriste namenski za oživljavanje srpske privrede. Isto važi i za bakar i srebro, što bi omogućilo da Srbija konačno izađe iz višedecenijske ekonomske krize.

"Zlato je jedno od najvećih naših prirodnih bogatstava i ni po koju cenu se ne sme propustiti prilika da, uz pomoć ovog plemenitog metala, ostvarimo vrlo ozbiljnu akumulaciju", naveo je Đumić.

Đumić je precizirao "da je u obnovljenom rudniku Lece, kod Medveđe, otrkiveno nalazište koje ima i do 250 grama zlata u toni olovnog koncentrata ili nekoliko puta više nego u svetskim rudnicima sa isplativom eksploatacijom".

"Takođe u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB) očekuju da će, uz pomoć nove Topionice, koja bi počela sa radom 2014, uspeti proizvesti oko dve tone zlata, samo iz postojećih rudnika u Boru i Majdanpeku a ako se tome doda ruda i iz drugih ležišta, zlata bi moglo da bude i duplo više", kaže on.

Inače, ranije se iz mulja elektrolize bakra u Boru godišnje proizvodilo 3,5 tona zlata, a još tona dobijala se iz drugih ležišta, podseća on. Procenjuje se da investitori poseduju oko 16 odsto ukupnih rezervi, a za očekivati je permanentni porast tih ulaganja, što samo po sebi prouzrokuje dalji rast cene.

"Takođe, na rast cena značajno utiču ekonomije u usponu, poput Indije koja je 2010. uvezla 43 metričke tone zlata za proizvodnju nakita. To je prouzrokovalo novi skok cena, a i kinesko tržište, drugo po veličini, takođe je u porastu, a očekivanja govore da će Kinezi dvostruko povećati svoja ulaganja u plemeniti metal, kako bi, između ostalog, pokušali zauzdati rastuća inflatorna kretanja", naveo je Đumić.

Prema rečima Davida Đumića, za ovako pozitivan scenario neophodno je RTB organizovati na principima domaćinskog upravljanja resursima a takođe država bi sa zainteresovanim investitorima morala ispregovarati zajednička preduzeća za eksploataciju zlata i proglasiti ih kompanijama od nacionalnog značaja.

"Nikako se ne bi smelo dopustiti da strane kompanije ovim putem ostvaruju ogromne profite koje će izvlačiti iz Srbije, a da mi od toga imamo minimalne koristi", zaključio je Đumić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...