ŠKRILJCI KAO PANDAM RUSKOM GASU
U industriji energije ide se ka velikim promenama - trka za dozvolama za proizvodnju gasa iz škriljaca u Evropi je počela kako bi se smanjila energetska zavisnost od ruskog gasa
Evropa se suočava sa izazovima trke za dozvolama za proizvodnju gasa iz škriljaca – prognoziraju u Istraživačkom timu Erste grupe ukazujući da je razvoj ovih nekonvencionalnih izvora prirodnog gasa tek počeo. Pri tome, za ovaj vid dobijanja energije iz fosilnih goriva, sa izuzetkom nekoliko američkih kompanija, potrebnu stručnost ima samo mali broj multinacionalnih kompanija.
“Ipak, ta situacija počnje da se menja. Euforija oko gasa iz škriljca je tek pogodila Evropu i trebalo bi da izazove suštinski pomak u energetskom sektoru. Transfer tehnologije evropskih multinacionalnih naftnih kompanija (Royal Dutch Shell & Haynesville Shale, Eni & Barnett Shale) trebalo bi da bude odlučujući pokretač za razvoj u Evropi. Exxon Mobil trenutno ima bušotine u Donjoj Saksoniji, OMV planira probne bušotine u Beckom basenu, a Royal Dutch je izvestio o istraživanjima za pronalaženje gasa iz škriljaca u Švedskoj,” navode u Erste grupi i prognoziraju da bi proizvodnja gasa iz škriljaca sa sobom donela dalekosežne posledice po energetsku politiku EU.
Proizvodnja gasa iz škriljaca u Evropi bi sa sobom donela brojne pozitivne dugoročne implikacije. Iz Erste grupe kao argument za preorjentaciju na škriljce navode to što su cene gasa za evropske potrošače često dvostruko veće od potrošačkih cena u Severnoj Americi. Uz to, podsećaju, Rusija neprekidno preti da će prekinuti isporuku gasa.
“Stoga je politička zavisnost zemalja kao što su Austrija, Češka, Poljska ili Ukrajina značajna. Ako bi se pokazalo da su poljske rezerve čak i daleko manje od onoga koliko se očekuje, ta zemlja bi mogla brzo da se pretvori u neto izvoznicu prirodnog gasa, što bi bilo od izuzetne važnosti za celu EU. Gas iz škriljaca bi mogao da osigura snabdevanje Evrope gasom i smanji zavisnost od Rusije,” ističu u Erste grupi.
Svoje tvrdnje analitičari Erste grupe zasnivaju na sledećim podacima: Sa izuzetkom Norveške, sve evropske zemlje su neto uvoznice prirodnog gasa. Finska (100%), Slovačka (100%), Bugarska (92%), Litvanija (90%), Češka (83%), Austrija (skoro 77%), i Poljska (70%) uglavnom kupuju gas od Rusije (The Economist, Greg Pytel, Institut Sobieski) . Nemačka takođe uvozi skoro 40% prirodnog gasa od Rusije, pri čemu na prirodni gas otpada 22,5% ukupne potrošnje energije u Nemačkoj.
“Pouzdanost snabdevanja bi mogla da se drastično poveća preko gasovoda Nabuko (gas iz Irana i srednje Azije) i putem razvoja nekonvencionalnih izvora gasa,” zaključuju analitičari Erste grupe ističući da su škriljci adut ovih zemalja da se smanji energetska zavisnost od Rusije.
