Turska zainteresovana za rudnik uglja u Crnoj Gori
Kompanija “Ankara Kjumur“ iz Turske, zaintersovana je za investiranje u Rudnik mrkog uglja Berane, u severnoj Crnoj Gori. Turska kompanija je spremna da uloži 1,5 miliona evra u polumehanizovani sistem proizvodnje ovog rudnika. Isporuka 240.000 tona uglja iz tog rudnika bi Elektroprivredi Crne Gore omogućila da zaposli 150 domaćih radnika i 30 iz Turske. (foto: Rudnik Berane, vijesti.me)
Obnavljanje proizvodnje u Rudniku mrkog uglja Berane, na održiv i tržišni način je u interesu svih i doprineće povećanju zaposlenosti u Crnoj Gori, zaključak je učesnika sastanka održanog u sredu, u crnogorskoj Privrednoj komori, kome su prisustvovali i predstavnici turske kompanije “Ankara Kjumur”, zainteresovani za investiranje u ovaj privredni projekat.
Predstavnik turske kompanije “Ankara Kjumur”, Hamdi Goksu rekao je da bi isporuka 240.000 tona uglja iz Rudnika Berane, tog rudnika Elektroprivredi Crne Gore omogućila da se zaposli 150 domaćih radnika i 30 iz Turske.
“Mi bismo za 18 meseci investirali oko 1,5 miliona evra u Rudnik i kreirali polumehanizovani sistem proizvodnje”, naveo je Goksu.
Predstavnik turske kompanije je takođe napomenuo da su porezi i doprinosi u Turskoj upola manji nego u Crnoj Gori.
Rudnik Berane (foto: Tufik Softić, vijesti.me)
Rudnik značajan za privredu
Na sastanku je ukazano na dugu istoriju Rudnika Berane, u istoimenom gradu, čiji počeci datiraju pre Prvog svetskog rata, i njegov značaj za privredu, posebno severa Crne Gore.
Projektovani kapacitet rudnika je 250.000 tona, a maksimalna proizvodnja od 106.000 tona je ostvarena 1986. godine. Kompletna proizvodnja uglja se isporučivala Termoelektrani Pljevlja.
Termoelektrana može da preuzme 150.000 do 180.000 tona beranskog uglja, što čini sedam do 10 odsto proizvodnje Rudnika uglja Pljevlja, rekao je Luka Jovanović, direktor FC Proizvodnja Elektroprivrede Crne Gore i v.d. direktora Termoelektrane Pljevlja, ukazavši na saradnju sa Rudnikom uglja Berane.
Vlasnik rudnika je od 2014. je kompanija “Metalfer” koja je zapošljavala 157 radnika. Kada je u martu 2020. godine obustavljena proizvodnja, bilo je zaposleno 86 radnika.
Izvršni direktor Rudnika uglja Berane Rade Guberinić, upoznao je učesnike sastanka sa privatizacijama kroz koje je kompanija prošla od 2002. godine.
Sadašnji vlasnik Metalfer uložio je u revitalizaciju rudnika četiri miliona evra, finansirajući oporavak, i subvencionišući minus koji je kompanija pravila poslednjih godina. Početkom pandemije obustavljena je proizvodnja, zadržano oko 15 radnika kojima se redovno isplaćuju zarade, a ostali su dobili otpremnine, saopšteno je na sastanku.
Prema rečima Guberinića, vlasnik rudnika je, pored navedenih problema u poslovanju, spreman da nastavi proizvodnju ukoliko se iznađe održiv model.
Gubernić je takođe ukazao na to da Rudnik uglja trenutno plaća po osnovu raznih obaveza prema državi, kao što su koncesiona naknada, PDV, porezi na nepokretnosti i zarade, kao doprinosi, iznos od 80.000 evra mesečno, a da za njegovo rentabilno poslovanje ovaj trošak treba da iznosi 30.000 evra.
Smatra da se ulaskom novog investitora može prevazići ova situacija. Druga varijanta je, kako je istakao izgradnja toplane koja bi uz ugalj iz Rudnika koristila komunalni otpad i biomasu.
Rudnik Berane (foto: Tufik Softić, vijesti.me)
Ograničenja koja nameće EZ
Ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić je rekao da će Vlada Crne Gore tražiti rešenje za Rudnik uglja Berane u korist svih.
Bojanić je ukazao na ograničenja prvenstveno sa ekološkog aspekta koja nameće Evropska energetska zajednica, kao i da rešenje za nastavak rada rudnika koje bude predloženo mora da dobije saglasnost Agencije za zaštitu konkurencije.
“Formirali smo Ministarstvo za kapitalne investicije u čijem su fokusu rudarstvo, energetika, saobraćaj, pomorstvo i investicije. Cilj nam je da pružimo puni doprinos i sa vlasnikom pronađemo rešenje za Rudnik uglja Berane, na dobrobit celokupne društvene zajednice”, rekao je ministar.
Govoreći o mogućnosti izgradnje toplane, Bojanić je istakao da je reč o sveobuhvatnom rešenju koje treba detaljno sagledati, kao i da postoji ekonomska opravdanost s obzirom na to da bi se jednom investicijom rešili brojni problemi, ali da je potrebno uraditi neophodna istraživanja i studije u vezi sa tim projektom.
Pozvao je sve crnogorske opštine da daju predloge za kapitalne investicije, nakon čega će Ministarstvo izabrati prioritete.
Sekretar Odbora udruženja energetike i rudarstva Ranko Vukmirović smatra da Crna Gora mora valorizovati rudna ležišta dok još može. On je saglasan sa predlogom da se izgradi toplana koja bi u radu koristila ugalj iz beranskog rudnika.
Berane se celom svojom površinom nalazi na ugljenoj ploči čija debljina ide i do 9 metara, a kako geolozi kažu, na nekim mestima i više. Ova ploča, ispod grada, nalazi se na dubini od oko 200 metara.
Stručnjaci procenjuju da ukupne rezerve uglja u ovom basenu iznose 167 miliona tona.
U Rudniku Berane, svojevremeno je radilo više od 700 radnika.
Izvor: Privredna komora Crne Gore
