Mihajlović: Povećanje rudne rente
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je da će od ministarstva finansija tražiti povećanje iznosa rudne rente. Povod je to što su naknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji među najnižim u Evropi ocenila je ministarka istakavši da se najniži iznos, od jedan odsto, plaća se za ekspolataciju soli. Naknada za ostale rude se kreće od tri do sedam odsto. U ostalim zemljama, iznos za rudnu rentu, prema oceni ministarke, nije manji od 10 odsto. (foto: Pixabay)
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da je iznos rudne rente definisan Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara, za koju je nadležno Ministarstvo finansija.
„Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena“, istakla je Mihajlović za portal Biznis.rs.
Procenti rudne rente već dugo u Srbiji nisu menjani. Taj prihod od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije, u iznosu od 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.
Rudna renta u Srbiji među najnižim u Evropi
Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli i iznosi jedan odsto.
Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju, naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.
Prihodi od rudarstva iznose oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.
Naknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi. U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto. Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.
