Međunarodna podrška energetskoj tranziciji zapadnog Balkana i Ukrajine

Autor:   BM

Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionu uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini dogovorile su se na prvom sastanku platforme da će udružiti napore da podrže prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini. (foto: Pixabay)

Učesnici, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Svetsku banku, Evropski koledž (kampus Natolin), Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i vladu Poljske u petak su započeli diskusiju o tome kako podržati regione u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja,  istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja.

Sa svojim velikim iskustvom na terenu na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, i strateškom opredeljenošću ka zelenoj i inkluzivnoj energetskoj tranziciji, EBRD je potvrdio posvećenost obezbeđivanju finansiranja za investicije koje će podržati prelazak sa uglja. Takva ulaganja mogu podrazumevati projekte koji promovišu čistu energiju, ciljanu podršku radnicima u industriji uglja ili ekonomsku diverzifikaciju.

vetrenjače
(foto: Pixabay)

Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan naglasila je da je EBRD u poslednje tri godine finansirala skoro 500 megavata vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana.

Tokom tri poslednje godine u Srbiji su finansirane dve najveće vetroelektrane na Balkanu, “Dolovo” i “Kovačica”, a u Crnoj Gori vetroelektrana “Krnovo”. U severnoj Makedoniji podržana je izgradnja solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju. Takođe se pruža podrška vladama u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je, kako se ističe, rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu.

“Zadovoljni smo što vidimo početak procesa tranzicije uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini i spremni smo da pružimo dijalog o politikama, tehničku pomoć i finansijsku podršku vladama da pređu sa uglja na čiste izvore energije“, rekla je Žužana Hargitai i dodala da je i na prostoru Kosova podržana izgradnja vetroelektrane “Bajgora” i “Kitka”.

Inicijativa za Platformu za podršku regionima uglja u tranziciji na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja je pokrenuta u septembru 2019. godine, pomoći će regionima uglja Zapadnog Balkana i Ukrajine u razvoju i primeni sveobuhvatnih politika koje omogućavaju inkluzivne strategije za prelazak na nisko-karbonske energetske sisteme. Platforma okuplja međunarodne institucije i partnere kako bi pružili znanje, podelili iskustva stečena u drugim regionima u Evropskoj uniji, i pružili podršku u planiranju i finansiranju.

Inicijativa je pokrenuta nakon što su se zemlje zapadnog Balkana obavezale da će preći na čistu energiju u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice od 21. februara 2019. godine, a Ukrajina je izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. novembra 2017. godine.

Podrška ugroženima štetnim emisijama iz termoelektrana

Osnivanje Platforme odražava sličan pristup u EU, gde „Platforma pravedne tranzicije“ podržava sprovođenje Mehanizma pravedne tranzicije. Ovim se obećava najmanje 100 milijardi evra investicija tokom perioda 2021-2027 za podršku radnicima i građanima regiona u kojima se nalazi imovina sa visokim emisijama ugljenika.

Kako se ističe, pristup EBRD za tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET) 2021-25 ima za cilj da poveća zeleno finansiranje Banke na više od polovine njenog godišnjeg obima poslovanja do 2020. godine, dok istovremeno pomaže zemljama u kojima radi u izgradnji nisko-ugljeničnih ekonomija.

U skladu sa Pariskim sporazumom i GET pristupom, EBRD Inicijativa pravedne tranzicije, pokrenuta ove godine, ima za cilj da obezbedi da blagodeti tranzicije ka zelenoj ekonomiji budu dostupni svima, istovremeno štiteći ugrožene zemlje, regione i ljude. EBRD inicijativa zasniva se na EBRD ekspertizi o ulaganjima u zelenu ekonomiju sa fokusom na ekonomsku inkluziju, navodi se u saopštenju.

Izvor: Agencije


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...