I Poljska počinje da se okreće od zavisnosti od uglja

Još pre nekoliko meseci Poljska je planirala da eksploatacija uglja, na čemu je zasnovana energetika ove zemlje, prestane 2060, dok je u drugim zemljama EU to predviđeno da se učini najdalje za dvadesetak godina. Zbog toga je bila izložena oštrim kritikama, ne samo ekoloških aktivista nego i organa Evropske unije u kojima se upozorava da je vazdušna atmosfera u Poljskoj najzagađenija u Uniji, kao i da se u ovoj zemlji nalazi termocentrala na ugalj Belhatov (Belchatow, snage 5.055 megavata, godišnja prozvodnja 28 TWH), koja pokriva oko petinu potreba za električnom energijom zemlje ali je pojedinačno najveći izvor zagađenja u Evropi.

Poljski rudnik uglja Jankovice, planirano je da bude zatvoren među poslednjima...

Sporazum o prestanku kopanja uglja

Najodgovorniji političari u zemlji nisu dugo hteli ni da čuju o "kraju ere uglja". Još koliko 2018. poljski predsednik Andžej (Andzej) Duda je na Svetskoj klimatskoj konferenci, održanoj tada u Katovicama, samouvereno tvrdio da korišćenje uglja nije u sukobu sa zaštitom klime, kao i da njegova zemlja ima rezervi uglja za čak 200 narednih godina.

U međuvremenu, pre svega pod pritiskom iz Brisela, došlo je nedavno do potpisivanja nacionalnog sporazuma o okončanju eksploatacije uglja do 2049. godine. Taj sporazum je lider sindikata u Šleskom regionu označio kao "potpis likvidacije najveće i najvažnije industrijske grane u istoriji Poljske".

Motivacija za prelazak na „zelene izvore“

U novoj energetskoj strategiji poljske vlade, koja je nedavno usvojena, planira se da se sadašnji udeo uglja od 80 posto u energetici ima smanjiti na nivo od 37 do 56 posto 2030 godine. U 2040. taj udeo bi iznosio između 11 i 28 posto. Prema većini poljskih komentatora, bitan je u tome prvi termin kojim treba da se obezbedi smanjenje pritisaka iz Brisela. Naime, kraj eksploatacije uglja se očekuje još ranije i to iz ekonomskih razloga – troškovi eksploatacije i spaljivanja uglja ubrzano rastu i to ne samo usled rasta cena emisionih dozvola.

Istovremeno, kako se navodi, ubrzano rastu ekonomske povoljnosti obnovljivih izvora tako da sada proizvođači električne energije imaju povećanu motivaciju da pređu na "zelene izvore". A sada proizvođači uglja u Poljskoj su suočeni i sa smanjenjem potrošnje energije usled koronakrize. U nekim rudnicima došlo je i do prekida proizvodnje usled zaraze rudara.

PGG, poljski ugljeni koncern, jedna od najvećih ugljenih kompanija u Evropi, imao je u prošloj godini gubitak od 400 miliona zlota, tojest preko 80 miliona evra, a ove godine već dosad preko pola milijarde.

Rudari – „osetljiva“ grupa birača

Ova tema je posebno socijalno delikatna u Poljskoj jer se radi o više od 80 hiljada radnih mesta u rudnicima. Rudari, zajedno sa svojim brojnim porodicama, čine veoma važnu i "osetljivu" grupaciju birača koji, inače, već počinju da protestuju zbog planiranih zatvaranja rudnika. Zbog toga poljska vlada izlaz iz ove situacije mora da traži zajedno sa sindikatima rudara kojima je obećano da će se država postarati za sve one koji u rudnicima uglja budu ostali bez radnih mesta. Predviđeno je da neće dolaziti do obaveznih otpuštanja nego će se rudari, po zatvaranju rudnika, prebacivati na druga radna mesta na kojima će moći da budu korisni. Energetskoj transformaciji pomagaće i specijalna sredstva iz EU za koju je ekologizacija privrede jedan od glavnih prioriteta.

Poljska vlada se već dogovorila s koncernom PGG o konkretnim planovima okončanja eksploatacije u pojedinim rudnicima. Među poslednjim zatvoriće se Jankovice (Jankowice) i Hvalovice (Chwalowice), a među prvima rudnik Pokoj.

Ugalj će se u proizvodnji električne energije zamenjivati obnovljivim izvorima kao i nuklearkama. Već je saopšteno da se projektuje gradnja velike solarne električne centrale na mestu gde je bio rudnik uglja Brudzev (Brudzew). Najavljuju se investicije od oko 150 milijardi zlota tj preko 30 milijardi evra u gradnji prvih nuklearki u ovoj zemlji.