Manje poznata istorija papstva

Milan Lazarević

Najmlađi papa je bio Benedikt IX. Prvi put je izabran za papu 1032. kada je imao svega 14 godina, a papa Agaton je u trenutku izbora (678. godine) imao punih 100 godina
(foto, prostor u Sikstinskoj kapeli gde će se obaviti izbor novog pape)

Vrh Katoličke crkve nije svakako mesto za koga se se može očekivati da su se tamo u istoriji događale neobične, kuriozne i neočekivane stvari. To je potvrdilo i nedavno povlačenje papa Benedikta XVI koje je bilo svetska senzacija. Nije ni čudo - prošlo je već oko 700 godina od poslednje rezignacije nekog od rimskih papa...

No, kada se dublje zaviri i počne detaljnije izučavati istorija papstva, naći će mnoštvo neobičnih fakata, događaja, slučajeva i ličnosti. Evo samo nekoliko delova te istorije...

Na primer, u istoriji papstva postoje papa Jovan XIX i Jovan XXI ali ne i  XX. Brojku XX je greškom preskočio papa Jovan XXI kada je bio inaugurisan za novog pontifeksa maksimusa. No, za to ime je vezana srednjevekovna legenda o papi-ženi, papskog imena Jovan, koja  je bila  navodno na vrhu crkve u 9. veku. Radilo se, prema legendi, o ženi koja se preobukla u muškarca, bila primljena u manastir, a potom čak i izabrana za papu. Na  jednoj procesiji je, međutim, otkriven njen ženski identit posle čega ju je kamenovala rimska svetina...

Ime Jovan je, inače, bilo najčešće među svetim rimskim očevima. Čak 22 papa je nosilo to ime.          

Suđenje mrtvom papi, iskopanom iz groba

Papa Stepan VI je 879. naložio da iz groba iskopa njegov prethodnik, Formozus. Mumifikovani leš je obučen u papske halje i posadjen na tron, da bi mu sudili u bizarnom procesu za prestup protiv crkvenog prava. Mrtvac je imao i svog branioca koji je odgovarao u njegovo ime na optužbe, koje je iznosio njegov naslednik. Mrtvi Formozus je osuđen na smrt i potom (ponovo) sahranjen, ali sada u prosjačkim prnjama. No, ni potom nije Formozus ostavljen na miru. Desetak godina kasnije, po nalogu pape Sergiusa III ponovo su iskopani njegovi posmrtni ostaci na koje je pljuvala rimska svetina da bi na kraju konačno bili bačeni u reku Tibar.      

U istoriji, Formozus će ostati zapisan po tome što je još kao biskup, po nalogu pape Hadrijana II, rukopoložio za sveštenike velikog verskog misionara i prosvetelja Metodija i nekoliko njegovih učenika s teritorije tadašnje Velike Moravske.

Pornokratija

Razdoblje između 904. i 963. godine u istoriji crkve naziva se mračna vremena (saeculum obscurum) ili vlada prostitutki. Početak tog razdoblja pada u vreme kada je na papski tron zaseo već pomenuti Sergius III koji je još pre toga sa svojom maloletnom kurtizanom Marozijom dobio dete koje će ga naslediti na vrhu crkve kao papa Anastazije III. Marozija je, kao zrela žena, platila da se ubije Sergius, da bi kasnije s tog papskog položaja uklonila i Anastazija i zamenila ga mlađim, zajedničkim  sinom sa Sergiusom, koji je uzeo papsko ime Jovan XI. Marozija i njena majka Teodora imale su desetak godina odlučujući uticaj na papskom dvoru što je verovatno bio jedan od razloga nastanka legende o ženskom papi.

Deseto i jedanaesto stoleće se smatra periodom možda najvećeg pada i dekadencije u istoriji papstva: prostitucija, pedofilija, incest, ubistva... bili su u to vreme sasvim uobičajena praksa na papskom dvoru.

Pornopapa je u srednjem veku bilo više i izvan seaculuma obscuruma a, među najpoznatije spada Aleksandar VI iz poznatog patricijskog roda Bordžije (Borgese) za koga su svi znali da mnogo više vremena provodi u seksualnim orgijama nego u molitvama. O Bordžijama je snimljeno više filmova, 2011. i tv-serijal, u kome glavnu ulogu – Rodriga, kasnijeg papu Aleksandra VI igra Džeremi Ajrons (Jeremy Irons). Taj papa imao je dva sina i kćer Lukreciju (Lukreza) koja je iz incesta s bratom Čezarom imala sina, a s kojom je i on imao incestualnui odnos..

Najstariji i najmlađi papa

Papa Agaton je u trenutku izbora za papu (678. godine) imao punih 100 godina. Ovaj bogati Grk sa Sicilije, koji je u starosti podelio sirotinji bogatsvo i povukao se u mansastir u Palermu, umro je kao papa u 104. godini.

Poslednji, sada već bivši papa Benedikt XVI, spada među deset najstarijih papa u trenutku izbora na čelo Katoličke crkve (imao je tada 78).  Od 18. veka je drugi najstariji papa (od njega je Klement XII, izabran 1730, bio stariji svega tri meseca).    

Najmlađi papa je bio Benedikt IX. Prvi put je izabran za papu 1032. kada je imao svega 14 godina, zahvaljući podmićivanju kurije koje je izveo njegov otac, tadašnji stvarni gospodar Rima. On drži još jedan primat– bio je papa u tri razna perioda. Prvi put je ostao bez papskog trona što je bilo posledica političkog sukoba. Drugi put se odrekao papskog položaja jer je navodno hteo da se oženi, mada izgleda da je papsku titulu nasledniku prodao za 1.500 libri zlata. Treći put je postao papa 1047. što je bio rezultat novog političkog kompromisa ali je već posle osam meseci ostao bez bez položaja i izgnan iz Rima. I potom je stalno nastojao da se vrati na Svetu stolicu, što mu više nije uspelo. Umro je kao monah u manastiru.

Porodica s najvećim brojem papa

S Benediktom IX je povezan još jedan rekord: on pripada porodici Tuskola (Tuscola) koja je imala najveći broj papa – pored Benedikta IX, Jovana XII, Benedikta VII, Benedikta VIII i Jovana XV.

Iako sa za papu (a i antipapu) može samozvano i privatno proglasiti svako, pa imaju čak i naslednike, u istoriji Katoličke crkve se jedino uvažava i uzima za ozbiljno podela crkve u 14. i delom 15.veku. Tada je, po tzv avinjonskom ropstvu, kada su pape imali sedište u francuskom Avinjonu, nastao period unutrašnjeg raskola. A povratak papa u Rimu je postakao jednu od najdubljih kriza u Katoličkoj crkvi. Posle izbora Urbana VI, došlo je 1378. do šizme kada je Katolička crkva imala dvojicu papa  - međusobnih neprijatelja, jednog u Rimu, drugog u Avinjonu. A i to je bilo malo, pa je 1409. izabran još jedan papa – u italijanskoj Pizi. Raskol je okončan tek 1417, izborom Martina V.

U istoriji crkve bilo je 38 antipapa.

Najduže i najkraće na papskom tronu            

Pontifikat Urbana VII (1590) je bio najkraći, trajao je samo 13 dana. Umro je od malarije, sav imetak je zaveštao u humanitarne svrhe.

Ne mnogo duže je papa bio Jovan Pavle I. On je na papskoj stolici proveo 1978. samo 33 dana, umro je, pod, i do danas, nedovoljno objašnjenim okolnostima, od infarkta. Spekuliše se da su s njegovom smrću veze imale veoma ambciozne reforme koje je pripremao, kao i finansijske komplikacije  u kojima se našla upravo formirana Vatikanska banka. Kao čovek, bio je izuzetno simpatičan i omiljen, kao svoje geslo izabrao je reč Humilitas tj Pokora.

Najduže je služio papa Pije IX (1792-1878). Pontifikat mu je trajao 31 godinu. Bio je poslednji papa s titulom vladara suverenih papskih država pod koje je spadao i deo teritorije današnje severne i srednje Italije. Vladavinu je počeo liberalnim koracima, kao što je bilo ukidanje jevrejskog geta u Rimu i amnestija političkih zatvorenika. Kasnije se, međutim, priklonio konzervativnijim pogledima i zbog niza kontroveznih koraka do danas je optuživan za antisemitizam. Uprkos tome, papa Jovan Pavle II ga je proglasio za blaženog. Prilikom ujedinjavanja Italije, papska država je ostala bez većeg dela svoje teritorije. Status Vatikana je rešen 1928, u vreme vladavine Musolinija, takozvanim Lateranskim ugovorima. Ovaj papa se smatra prvim pontifeksom maksimumusom koji je počeo da radi na socijalnom učenju crkve, reagujući na razvoj industrijskog društva ali i na pojavu i uspon levičarsih pokreta i teorija.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...