Budućnost Katoličke crkve je izvan Evrope
Samo četvrtina katoličkih vernika je iz Evrope. Zato se i ističe da bi prvi put u modernoj eri papa mogao postati čovek izvan našeg kontinenta
(foto, Vatican, 11.02.2013 - poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI (85) je tokom sastanka sa kardinalima u Vatikanu pročitao svoju odluku o povlačenju. Papa Benedikt XVI je drugi papa u istoriji koji se odlučio na ovakav korak, a novi lider Rimokatoličke crkve treba biti izabran do kraja marta)
Vekovima je već centar Katoličke crkve Evropa. Poslednjih decenija se, međutim, ta situacija izrazito promenila...
Dok broj vernika u Evropi pada, u Africi i Latinskoj Americi raste. Sada Evropljani čine samo četvrtinu katolika na svetu. Najveće uporište Katoličke crkve jeste sada Latinska Amerika (tamo je 40 posto svih njenih vernika), a najviše katolika na svetu od svih zemalja imaju Brazil i Meksiko.
A još pre 100 godina u Evropi je živelo oko 65 posto svih katolika na svetu. Taj trend premeštanja težišta katolicizma će se, kako tvrde analitičari crkvenih kretanja u svetu, nastaviti i dalje.
Budućnost globalne crkve jeste u Africi, delu Azije i Latinskoj Americi, izjavio je Kriščn Sajens Monitoru (The Christian Science Monitor) američki profesor religionistike Endrju Česnut (Andrew Chesnut). I zato se sada, uoči zasedanja konklave tj skupa kardinala na kome će se birati novi papa, ukazuje da bi novi pontifeks maksimus mogao biti izvan Evrope. Ako ne računamo na vremena od pre hiljadu i više godina, kada su pape birane i iz južnog i istočnog Sredozemlja tj izvan Evrope, ovo bi bilo prvi put da poglavar najveće svetske crkve (ima 1,2 milijarde vernika) ne bude iz Evrope...
Najveći procenat rasta broja katoličkih vernika u poslednjim decenijama beleži Afrika. Tamo su se kao katolici 1900. izjašnjavalo svega dva miliona ljudi, sada ih je tamo 177 miliona a do 2.050 taj broj će se udvostručiti!
To povećanje ne potiče samo iz demografskog rasta. Prema listu Oservatore Romano (L´Osservatore Romano) među Afrikancima je 1978. bilo 12, sada ih je već 17 procenata kataolika. To je, naravno, i razlog zašto su najpre kao glavni kandidati za naslednika Benedikta XVII pomenuti kardinali iz Gane i Nigerije.
Crkva je univerzalna. Svako ima pravo da postane papa. Odlučuje o tome Bog“, tako se generalno tumači ishod konklave u crkvenim krugovima.
Pominju se, medjutim, i kandidati iz Amerike – Kanade, Brazila i Argentine. U Latinskoj Americi u poslednje vreme, međutim, dolazi do izvesnog, mada ne tako velikog, slabljenja Katoličke crkve kojoj vernike kradu razne protestanstske ctrkve i hrišćanske sekte.
Iako se gro vernika sada nalazi na drugim kontinentima, i to uglavnom, na jugu, medju 118 kardinala i dalje je najviše Evropljana, mada sada, mora se priznati, ta većina nije više tako izrazita.
Upravo je to na umu imao konmentator Njujork tajmsa (The New York Times) kada je napisao da vatikan istina jeste globalna organizacija ali se njom upravlja kao sa nekim italijanskim selom.
