UGROŽENI KOPTSKI HRIŠĆANI
Prespitivanja i kontroverze posle napada na hrišćane u Egiptu (FOTO: Kairo - protest Kopta posle bombaškog napada na koptsku pravoslavnu crkvu u Egiptu)
Egipatski hriršćani doživeli su dosad najgoru novu godinu u 21. stoleću. Atentator-samoubica aktivirao je ispred hrišćanskog hrama u Aleksandriji, tokom novogodišnje molitve, eksploziv na svom telu i ubio najmanje 21 hrišćanina i teško ranio više desetina njih. Egipatske vlasti su za ovaj zločin odmah, prema poznavaocima kretanja u ovoj zemlji možda čak i malo prebrzo, okrivili dežurne krivce tj strane terorističke grupe.
Napad podseća na „rukopis“ Al Kaide ali analitičari ukazuju da mržnju prema hrišćanima sve više i češće ispoljavaju i domaće militantne grupe. A i činjenica je da je verski jaz izmedju većinskih egipatskih muslimana i manjinskih hrišćana sve dublji...
Hrišćani čine oko 10 posto stanovništva u ovoj 80-milionskoj, najvećoj arapskoj zemlji na svetu. Država prema njima primenjuje poseban režim. Potrebne su im, na primer, saglasnosti države za gradnju crkava, koje teško dobijaju, ograničena je mogućnost stupanja u brak muslimana i hriršćana...
Analitičari koje je konsultovao nedeljnik Time, upozoravaju da je glavni problem u tome što se i egipatski muslimani i hrišćanski kopti radikalizuju što doprinosi medjusobnoj podozrivosti i mržnji. Hrišćani imaju osećaj da vlada zatvara oči pred agresijom kojoj su sve češće izloženi. Ili, krivicu za to prebacuje na strane snage, kao što je učinila u ovom slučaju.
Juče se nekoliko desetina ljudi molilo u istom hranu u kome se tokom novogodišnje noći ubijalo. Policija je morala da ih čuva... Na više mesta hrišćani su protestovali zbog slabe zaštite koju im od napada islamskih fanatika pruža država. A neki su pokušali da prodru u džamije da bi se osvetili za masakr u novogodišnjoj noći.
Poznavaoci egipatske realnosti upozoravaju da će se, ukoliko se ovakvi incidenti rašire, Egipat naći u teškom problemu. Službene instance se prave kao da je sve u redu i da nema mesta nikakvoj zabrinutosti. A sve to je, kako je AFP-u protumačio novinar Hašim Kasim, pre svega, posledica činjenice da vlada već godinama ima problem da prizna diskriminaciju koptskih hrišćana. A napetost i pogoršanje situacije eskalirali su naročito tokom prošle godine kada je došlo do prvih otmica hrišćanskih konvertita i znatno se povećao broj napada na crkve odnosno džamije.
Italijanski ministar spoljnih poslova Franco Frattini izjavio je juče da bi EU s prvog narednog samita trebalo jasno i oštro da reaguje na učestalu diskriminaciju i napade na hrišćane širom sveta. Povod za to mu je bio novogodišnji masakr hrišćana u Aleksandriji koji „tragično potvrdjuje da traje i dalje verska netolerancija prema hriršćanima i dobija na intenzitetu i razmerama koje su veoma ozbiljne, alarmantne i apsolutno neprihvatljive“.
„Vreme je za jak i jasan politički odgovor svih vlada koje uvažavaju ljudska prava, od kojih su verska medju temeljnim“, kazao je on u zvaničnoim saopštenju. Šef talijanske diplomatije dodaje da bi EU u tome moprala biti u prvom redovima. „To je ono što Italija traži od EU“, istakao je Frattini.
