PAPA RASTURIO CISTERCITE

M. Kamatović

Zatvorena rimska bazilika u Jerusalimu - “podlegli slobodnom moralu“

Papa Benedikt XVI naložio je da se zatvori rimska Bazilika svetog Krsta u Jerusalimu kojom su upravljali cisterciti a njih rasporedio na službu u druge manastire. Razlog za to je što su se cisterciti previše odvojili od uobičajenog crkvenog žiivota i reda i podlegli slobodnom moralu.

To javlja agencija AFP, pozivajući se na dobro obaveštene izvore u Vatikanu koji nije demantovo ovu informaciju niti je komentarasio.


Pripadnici cistercitsko reda ogrću se u belo

Cistercitska zajednica je, u nastojanju da propagira crkvu i hrišćánsku veru, u pomenutoj bazilici organizovala javno čitanje Biblije koje je prenosila ili kasnije emitovala televizija. Tamo su bli priredjivani koncerti, na jednom je nastupila čak i poznata pop-zvezda Madona. Bile su tamo i modne revije...

Od 2008. počela je da ove aktivnosti Bazilike istražuje Kongregacija za pravila svešteničkog i zajednice apostolskog života, koja nadzire kako se ponašaju crkvene organizacije i ustanove. Pre godinu dana opozvan je opat Simon Fioras i dva njegova najbliža suradnika. Ove godine je odlučeno da se potpuno zaustavi svaka delatnost s obrazloženjem da je „nastao otklon od liturgijskih aktivnosti“ kao i bliže nespecifirani „problemi u upravljanju“.

Hram je sagradjen u 4. stoleću kao palata-kapela nedaleko od rimskog Laterana. Prema tradiciji, u kapeli se čuvaju ostaci Hristovog krsta koje je navodno našla sveta Jelena u Jerusalimu. Zgrada je u više navrata, tokom postojanja, bila rekonstrusrana i dogradjivana, poslednji put oko polovine 18. veka. Do nje je odmah cistercitski manastir.

Cisterciti ili lat. Ordo Cisterciensis je rimokatolički crkveni red. Osnovali su ga, kako stoji u Wikipediji, sv. Robert, sv. Alberic i sv. Stepan (Etienne) Harding, a ne kako se pogrešno misli sv. Bernard, reformisanjem benediktinaca. Najznačajniji doprinos za širenje Reda u Evropi dao je sveti Bernard iz Clairvauxa u 12. veku. Odelo im se sastoji od belog habita i crnog skapulara. Kad su u horskoj molitvi i zajedničkoj liturgiji oblače bele široke ogrtače.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...