NE PROLAZI NI JEDNA LJUDSKA NITI EVANĐELSKA REČ

Autor:   Izbeglo monaštvo raško-prizrenske eparhije

Otvoreno pismo izbeglog Raško-prizrenskog monaštva mitropolitu Amfilohiju, odgovor na klevete iz njegovog pisma našem starcu, episkopu Artemiju

 

Postovani,

Izbeglo monastvo rasko-prizrenske eparhije poslalo je mitropolitu Amfilohiju otvoreno pismo u vezi kleveta iznesenih na nas racun u njegovom reagovanju na pismo episkopa Artemija. Nase otvoreno pismo smo poslali i dnevnom listu Politika, koji je ranije objavio reagovanje mitropolita Amfilohija.

Naše otvoreno pismo saljemo i vama, s molbom da ga objavite u vašem mediju. Smatrali smo da naše reagovanje treba najpre da pošaljemo Politici, budući da su objavili i pismo mitr. Amfilohija. Ako oni do poslepodnevnih časova, barem na svojoj veb stranici, naše pismo ne objave, molimo vas da vi to učinite u svom mediju.

U ime monaha i monahinja potpisnika,

jeromonah Ksenofont


Obraćamo vam se, Vaše Visokopreosveštenstvo sa, nažalost, vrlo malo, ili čak i nimalo nade da ćete ove naše reči kao i mnoge do sada Vama rečene i napisane shvatiti hrišćanski, a prihvatiti očinski i pastirski. To otuda što smo o mnogoopevanom i mnogopoštovanom pastiru naše Crkve, kakvim Vas mnogi smatraju, čuli mnogo toga dobrog, ali videli i naišli u kontaktu sa Vama na malo šta pastirskog i očinskog.

Birokratska hladnoća i predrasude o nama na koje smo, obraćajući Vam se, naišli, uverila nas je da kroz taj duhovni zid koji podižete oko nas, monaštva Raško-prizrenskog, građen na klevetama i dojavama iz kruga ovog ili onog bratstva (dečanskog ponajpre, a pri tom prevashodno mislimo na upravu pomenutog manastira) obavljajući, kako velite u Vašem bratski-nebratskom pismu našem starcu, Vašu „Episkopsku odgovornost i kanonsku dužnost“, ne prolazi ni jedna ljudska niti evanđelska reč. Pismo koje ste uputili našem doskorašnjem episkopu i svagdašnjem starcu i duhovniku Artemiju, to još jednom potvrđuje. Nadali smo se da će odlaskom predhodnog administratora ep. Atanasija ovakvim otrovnim pismima i rečima doći kraj (ne rečunajući neuspele plagijatorske pokušaje Save Janjića na zvaničnom epahijskom sajtu ERPKIM) ali je i ta naša nada očigledno ostala jalova, jer ni Vaša „bratska ljubav“ koja je našeg starca koštala oduzimanja Eparhije u kojoj je ostavio decenije truda i stradanja, u kojoj se od Vašeg „ljubveobilja“ ne nađe ni jedna jedina uboga kelija (iako ih je on sam na stotine obnovio i od Vas tražio kad ste ga „molili“ da nas „umiri“) gde bi mogao da proživi ostatak svog stradalnog života, kako bi svoju pastvu i tako ponižen krepio svojim prisustvom i štitio od Vaše „ljubavi“, „ljubavi“ Vašeg brata Atanasija i Vama sličnih.

Tim Vašim nedelom pokazali ste, po ko zna koji put, neiskrenost i time obesmislili sva kasnija pozivanja našeg monaštva da ostane i da čuva svoje „monaške i kosovskometohijske zavete“. Zato, ne mislite da ta „ljubav“, kako pišete, „čudno izgleda“ samo našem starcu, čudna je ona svakom čoveku koji vidi šta radite i čuje šta govorite. A to isto i „znade i vidi Gospod Srceznalac“ kako bez imalo straha velite, zato je i On Sam rekao „Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi“(Mt. 12,37.). Vaše pismo je kleveta i osuda ne samo našeg starca već i sveukupnog monaštva Raško-prizrenskog, zato Vam i odgovaramo mi među kojima je, kako pišete, većina nas „juče došlo sa ulice, a neki i iz zatvora“. Zar ne shvatate da nas, koji smo otišli, ovakvim vređanjem utvrđujete u našoj nameri, one koji su ostali tim istim uvredama terate da postupe kao i mi.

Možda su neki zaista došli sa ulice, neki čak i iz zatvora, iako ih Vaša selektivna „očinska ljubav“ deli na dostojne i nedostojne nje, Gospod Svojom istinskom ljubavlju ne prezire ni jednog od nas, kao što ni onog razbojnika ne prezre raspet na Krstu. Vaša „očinska ljubav“, nažalost, više nas podseća na onu farisejsku iz Jevanđelja, kada slepom od rođenja, nakon što prosto i iskreno ispovedi svoju veru u Hrista, rekoše nadmeno: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? I isteraše ga napolje (Jn, 9, 34).

Vi nas prezirete i to dubinom prezira potpuno stranom Pravoslavnom pastiru i duhovniku kakvim se predstavljate. Iako smo pred Vama i Vašom sabraćom elitistima, kojima je u Crkvi sve dozvoljeno prezreni i ponižavani do te mere da nam pretite i ekskomunikacijom, pošto se raščinjenja podrazumevaju u svakoj Vašoj „ljubveslovnoj“ rečenici i reči, ipak ti uličari i zatvorenici jasno prepoznaju „licemere i fariseje“, jer je Gospod rekao: „po plodovima (delima) ćete ih poznati“. I nema te brade, ma koliko ona bila seda, koja će pred njihovom jednostavnom istinoljubivošću sakriti takvo i toliko licemerje. Rekli ste nam u jednom od Vaših mučnih i neiskrenih obraćanja, da ste „osedeli u kanonima“, u šta smo se i sami uverili, jer poput Vašeg brata Atanasija, Vašom „kanonskom“ dosetljivošću uporno crno nazivate belim, i neistinu - istinom. Niste Vi osedeli samo u kanonima, već i u samovolji, koju godinama proturate na ime sabornog odlučivanja u Crkvi.

Tu Vašu nametljivost i stručnost za sve i sva u Crkvi ne trpi već decenijama samo Vaš „brat“ Artemije, kome upravo „bratski“ odsecate glavu, ta samovolja je kamen koji je zapeo u zupčanik sabornog finkcionisanja naše Srpske Crkve, i ne da joj već godinama da proradi kako valja. U tu Vašu samovlasnost uverili ste nas i u Vašem komentaru na sinodski akt o zabrani duhovnog opštenja našeg starca sa nama, kad je vaš komentar glasio: „Ja sam ovde akt“. Posle takve Vaše izjave dodatno ste nas uverili da nad Vama nikakav Sinod ili Sabor nemaju vlast. Iako nismo bili sigurni na kraju ko zapravo laže, Vi ili, ne dao Bog, SASinod po pitanju akta o zabrani duhovništva našem starcu, da li je on dejstven ili nije?

Nismo verovali da sa jedne strane na glavu našeg duhovnika svaljujete neposlušnost SASinodu, a prema odlukama istog se odnosite kao da ne postoje. Eto i ta samovolja prokazuje i pokazuje, opet i opet, Vaše dugogodišnje skrivanje i zloupotrebu autoriteta SASabora, SASinoda, sadašnjeg Patrijarha kao i Patrijarha Pavla, poput navođenja ovih, navodno njegovih, reči u Vašem pismu. Zar mislite da je ovaj narod toliko glup da ne shvata Vašu, sasvim podobnu jezuitskoj, podvalu. Svi znamo kad je započet Vaš i u čudnim rabotama Vaše jednoumne braće, dugo pripremani obračun sa našim starcem Artemijem. Iako ste to pokušavali i dok je Patrijarh Pavle bio živ, njegov autoritet Vam ipak to nije dopuštao te ste ovaj obračun započeli tek kad se Patrijarh Pavle upokojio. Ova činjenica jasno izobličava Vašu novinarsko-marketinšku klevetu, sličnu proevropskim snagama u našoj zemlji sa kojima, kao i sa svakom drugom vlašću do sada, kameleonski prebivate u sosloviju.

Posle razgovora sa Vama mi od Vas više ne očekujemo da nas razumete po pitanju naše vernosti u Hristu našem starcu, jer smo shvatili da je Vama do Vašeg starca svetitelja stalo kao do „lanjskog snega“ buduću da decenijama gazite njegovo vrlo jasno predanje, pre svega po pitanju ekumenizma i bogoslužbenih reformi. Nije nas, kao ni naš narod, Episkop Artemije učio da su, kako velite: skoro svi episkopi ekumenisti, globalisti i novotarci. Tome, ko je ekumenista, globalista i novotarac u našoj Svetoj Crkvi, naučili su nas Sveti Oci i Evanđelje kroz koje Vas prepoznajemo, kao i mnoge Vaše fotografije sa papom koga ste, vi i još poneki „vescovi serbi“, više puta posetili nego pojedinu Vašu braću arhijereje.

Avaj, vi jednom rukom navodno gradite Crkvu, a drugom je razgrađujete. Govorimo o najstrašnijim i nepojmljivim izjavama u kojima prizivate pomoć Božiju u, ni manje ni više, razgradnji plota svetosavskog tora naše Crkve, najavljujući samostalnost Mitropolije Crnogorsko-primorske, čije ste ime pre toga rasrbili, ne znamo samo po odluci kog i kakvog Sabora? Zato nas ne bi iznenadilo da i Raško-prizrenska Eparhija sutra osvane sa nekim nesrpskim nazivom poput „Pravoslavna Crkva Kosova“ po oprobanom fanariotskom receptu koji polako sprovodite u našoj Crkvi, po nalogu samo Vama i Bogu poznatih Vaših nalogodavaca, a to sigurno nije Sabor naših episkopa koji već godinama živi u strahu od Vas i Vašeg „čuvanja Pećkog trona“.

Kako se to delima odričete Svetoga Save, a rečima pozivate na čuvanje Svetosavske Crkve, nama nije jasno, ali Vama mora biti jasno da u takvoj Vašoj neusaglašenosti reči i dela (o Vašim mislima neka Bog rasudi) nije moguće pronaći čvrst oslonac za izgradnju poverenja u Vas. Zato se čudimo Vašem čuđenju zašto su Vaša obećanja data nama „ostala bez odjeka“ kod nas, u smislu našeg nepoverenja. Znajte, iako nas smatrate uličarima i zatvorenicima, ne smatrajte nas budalama, jer to nismo i odlično vidimo kako polako ali sigurno od najvećeg Srbina postajete najveći antisrbin, jer vašim delima izdajete i Srpstvo i Srbe, kao i to da pripremate neko čudo na Saboru u Nišu 2013. Pogledajte još malo Svete Oce koje u naletu Vaše „bratske“ zavisti i zajedljivosti pomenuste u Vašem pismu pa ćete videti da je prava prelest za koju optužujete našeg starca i nas upravo taj nesklad i šizofreni rascep između reči i dela, čak i samih reči međusobno, a što se sve kod Vas i vidi i čuje.

Uostalom, da ste toliki stručnjak za monaštvo i prelest, Vi biste prvo uredili situaciju u Vašem monaštvu, jer bi se, po Vašem principu „čuje se ovo i ono“, i o tom monaštvu sve i svašta moglo čuti, i čuje se iz, kako velite, „kruga nekih bratstava“. Samo što nismo ni mi niti je naš starac ikada „bratski“ zalazio po Vašoj mitropoliji i klevetao Vašu duhovnu decu, kako Vi to sad „odgovorno i pastirski“ činite.

Na samom kraju, molimo vas da shvatite da, ukoliko je neko pre razgovora sa Vama imao pomisao da ostane u ERP, nakon razgovora sa Vama, a osobito nakon ovog Vašeg nesrećnog pisma, nikome od nas koji smo izbegli ne pada na pamet da svoju dušu i sebe prepustimo Vama koji ste u ovčijem ruhu došli kao vuk i raspudili naše ojađeno i obezglavljeno stado u ERP. Jer, ako nas smatrate „uprelešćenim sektašima“, našim povratkom mi bi sebe osudili na samo Vama i Bogu poznatim tehnikama „otprelešćivanja“, tj. ispiranja mozga, i duševnog istjazavanja, na koje niko normalan, pa ni mi nećemo pristati. Ako smo toliko „opasni“ za Crkvu i narod i da se takvo duhovno seme „ ne umnoži i ne širi po drugim eparhijama u Crkvi“ kako dželatski pišete, napravite nam bar logor koji će ličiti na manastir iz kojeg nas ne morate puštati, ali u koji Vi i „pastiri“ slični Vama neće dolaziti, jer bi nam i tamo bilo lakše, nego pod Vašom „očinskom“ rukom koja ne miluje, nego bije, davi i guši.

Dok ne nađete ovakvo ili „bolje“ rešenje za nas, problematične „uličare i zatvorenike“, kako ste nas okarakterisali, mi ćemo se moliti našem Podvigopoložniku Hristu da se ne ispuni Vaše zlurado iščekuvanje da neko od nas skine rasu i prekrši svoj monaški zavet, kako skoro izjaviste u jednom od naših manastira i time još jednom pokazaste Vašu, nama već dobro poznatu „očinsku brigu i staranje“.

Nju i Vas Bogu na Sud ostavljamo, kao što i Vas sada molimo da nas već jednom poštedite Vašeg „staranja“ o nama i prepustite nas Bogu, shvativši konačno da ne spasavate Vi Crkvu Vašim samouverenim nametanjem u njenom upravljanju, već da se i mi i Vi spasavamo u njoj, koju Bog vodi i rukovodi, a ne Vaša ili naša pala volja i samovolja. Lišili ste nas Svetog Pričešća; lišićete nas, kako nam bez ikakvog prigovora Vaše savesti saopštavate, i čina. Znajući Vaše „dobroželanije“, verovatno ćete nas i izopštiti, isto kao dvojicu naše nedužne, a osuđene sabraće, ali znajte, Istina o koju ste se Vi i svi Vaši saučesnici u ovom nedelu, koje sprovodite u našoj doskorašnjoj eparhiji, ogrešili, progovoriće i za ovog veka i za onog što dolazi. Vi ste nam poručili „neka nas sve Bog sačuva“ od Crkvenog suda kojim nam „očinski“ pretite, a mi Vama poručujemo neka Bog i nas i Vas sačuva na Svom Strašnom Sudu na koji ćemo svi biti izvedeni, a na kome će se jasno videti ko je rušio, a ko gradio Crkvu Božiju! U njoj neka bi se svi mi spasli!

Verno Hristu i Crkvi, monaštvo Eparhije raško-prizrenske progonjeno za Crkvu i iz Crkve!

POTPISNICI:

1. protosinđel Nikolaj Nikolić

2. protosinđel Varnava Dimitrijević

3. jeromonah Damaskin Vacić

4. jeromonah Dositej Vukosavljević

5. jeromonah Benedikt Preradović

6. jeromonah Naum Mirković

7. jeromonah Agapit Bičanin

8. jeromonah Irinej Ristić

9. jeromonah Ksenofont Tomašević

10. jeromonah Jovan Milojević

11. jeromonah Roman Papić

12. jeromonah Jevtimije Milentijević

13. jeromonah Pimen Dejanović

14. jeromonah Jovan Uzelac

15. jeromonah Maksim Novaković

16. jerođakon Prohor Acković

17. jerođakon Pavle Dreković

18. jerođakon Jakov Kuprešak

19. monah Antonije Marinković

20. monah Kliment Nedeljković

21. monah Rafailo Pejčić

22. monah Kiprijan Keljević

23. monah Joasaf Lojić

24. monah Hariton Vlaić

25. monah Melhisedek Miljković

26. monah Vladimir Milić

27. monah Leontije Kantar

28. monah Pajsije Marković

29. monah Platon Babić

30. monahinja Pelagija Stanić

31. monahinja Jovana Jelić

32. monahinja Jovana Jeremić

33. monahinja Varvara Stankić

34. monahinja Sara Mosur

35. monahinja Mitrodora Jovičić

36. monahinja Varvara Tišma

37. monahinja Isidora Rajković

38. monahinja Domna Zdravković

39. monahinja Marija Gegić

40. iskušenik Jovan Bankov

41. iskušenik Dejan Stojanović

42. iskušenik Dejan Matijašević

43. iskušenik Dragan Mladenović

44. iskušenik Aleksandar Stopa

45. iskušenik Jovan Erdeljan

46. iskušenik Aleksandar Konzulin

47. iskušenik Stanko Đorđević

48. iskušenik Boban Vesić

49. iskušenik Slavko Mirković

50. iskušenik Mile Vasilić

51. iskušenik Marko Trajković

52. iskušenica Mitra Andrejević

53. iskušenica Irena Simić

54. iskušenica Biljana Čanadi

55. iskušenica Radojka Janković

56. iskušenica Miroslava Savković

57. iskušenica Marijana Đurić

58. iskušenica Mirjana Martinović

59. iskušenica Zorica Ivanović


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...