Juda protiv Dena Brauna
Apostol koji je izdao Hrista sve je češće tema knjiga koje se objavljuju u svetu i kod nas
|
|
||
Sredinom prošle nedelje u Rimu je predstavljena knjiga „Judino jevanđelje Venjamina Iskariotskog”, bestseler pisca Džefrija Arčera i teologa Frensisa Molonija.
Bila je to svetska premijera dela koje će se uskoro pojaviti i na srpskom, u izdanju „Lagune”. „Judino jevanđelje Venjamina Iskariotskog” govori o Judi Iskariotskom, Hristovom apostolu koji ga je izdao za 30 srebrnjaka. U knjizi u kojoj se obilno citiraju kanonska jevanđelja, Juda svoj život priča najstarijem sinu Venjaminu. Prema toj priči, Juda nije izdajnik, već je on taj koga su izdali: on jeste verovao u Hrista kao proroka, ali nije verovao da je on Mesija. U želji da ga spase pogubljenja, tajno se dogovorio „sa pisarem ili nekim jevrejskim učiteljem da ga spasu i tajno sakriju u Galileji”. Plan je krenuo naopako, Judu je saučesnik prevario, i za potkazivanje Hrista on je uzeo 30 srebrnjaka. Juda je pobegao u Kumran, priključio se esenima i završio razapet na krstu, kada su tu zilotsku jevrejsku sektu Rimljani zarobili. Šverc i ucena Nema sumnje da će Arčerova knjiga, kada se pojavi u izdanju „Lagune”, imati čitaoce koji su radoznali da pročitaju i ovo tumačenje Judinog života. Iako autori odbacuju bilo kakvu vezu sa Judinim jevanđeljem, koje je za prošlogodišnji Uskrs senzacionalno predstavljeno najširoj javnosti u televizijskom filmu Društva Nacionalna geografija, jasno je da će i u svetu i kod nas porasti interesovanje, ne samo za Judinu ličnost, nego i za knjige koje govore o njemu. Na prvom mestu, to su Novi zavet i gnostička jevanđelja, a mnogi će se zapitati koji su i kakvi sve putevi od pronalaska nekog ranog rukopisa, preko krađa i prekrađa, šverca i ucena, do pribavljanja takvog dragocenog dokumenta za naučne svrhe. Mnoge knjige mogu se naći na srpskom jeziku, prvenstveno zahvaljujući izdavačkoj kući „Rad” koja je predano, u odličnom prevodu prvo Zorana Minderovića, a potom Milana Miletića, objavila ključna dela Elen Pejgels i Karen. L. King o gnosticizmu, Tomino jevanđelje i analizu Marijinog jevanđelja. Njima bi se mogla priključiti i nedavno objavljena knjiga „Tajne Jude. Priča o neshvaćenom učeniku i njegovom izgubljenom jevanđelju” iz pera Džejmsa M. Robinsona, u izdanju „Stilosa” iz Novog Sada (prevod Vanja Vuković). Džejms M. Robinson je bivši direktor Instituta za antiku i hrišćanstvo, vrsni stručnjak za tu oblast i autor brojnih knjiga, pre svega poznat po svom radu na kodeksima iz Nag Hamadija i glavni urednik edicije Nag Hamadi na engleskom jeziku. Knjiga „Tajne Jude”, koju je napisao i objavio prošle godine, bavi se Judinim jevanđeljem iz jedne sasvim neuobičajene perspektive: pored opštih podsećanja na Judu i njegovo mesto u kanonskoj hrišćanskoj nauci, Robinson ispisuje pravi krimi-roman o tome kako je Judino jevanđelje od Egipta (koji traži da mu bude vraćeno jer je ilegalno izneto iz zemlje) prešlo mnoge tajne puteve preko Grčke i Amerike da bi se konačno „zaustavilo” u Švajcarskoj, u Fondaciji za antiku Mecena. Tajna o Judi Judino jevanđelje koje, inače, ne pripada rukopisima iz Nag Hamadija, predstavlja Judu u sasvim novom svetlu: kao apostola kome je Hristos jedinom poverio svoju božansku misiju. Prema njemu, Juda je samo izvršio Božju volju – bio je samo poslušni apostol koji se povinovao zadatku koji mu je Hristos poverio. Jevanđelje je koptski prepis, datira iz trećeg, odnosno četvrtog veka naše ere, a pretpostavka je da je original koji još nije pronađen nastao najranije – u drugom veku. Sastoji se od 31 stranice, ispisane sa obe strane, što znači da ukupno ima 62 stranice. Na crnom tržištu se pojavilo 1999. godine, a od 31 stranice ostalo je samo trinaest. Celo jevanđelje je, u stvari, dijalog Jude i Isusa Hrista, u kojem se citiraju i Hristove reči „Prokleće te generacije…, ali, ti ćeš ih sve nadvisiti, jer ti ćeš preneti moju misao…”. Jevanđelje je „izronilo” prvi put u jednoj hotelskoj sobi u Ženevi, u kojoj je predstavljeno odabranim stručnjacima. I tu počinje priča iz Robinsonovih „Tajni Jude”, i povod zbog čega je ova knjiga uopšte napisana. Naime, Robinson nije mogao da ode u Ženevu da proceni rukopis (ispostaviće se da o njemu piše, a nije ga nikada video iako o njemu sve zna), ali je zato preporučio svog najboljeg „učenika” Stivena Emela. Najuži krug svetskih najpoznatijih naučnika koji se bave antikom biće upućen u ovu priču koju, iako iz druge ili treće ruke, uzbudljivo pripoveda Robinson. Knjiga se mora čitati uz niz dodatnih informacija, naročito onih koje su usko povezane sa snimanjem TV filma o Judinom jevanđelju u produkciji Nacionalne geografije. Jer, očigledno je da su se Nacionalna geografija i Robinson u jednom trenutku „razišli”. Tada je i počela „mrtva trka” oko toga ko će javnosti prvi preneti priču o Judinom jevanđelju (Robinsonova knjiga izašla je u aprilu 2006). Razlaz je, biće, nastao oko principijelnog stava, jer je Nacionalna geografija storiju o Judinom jevanđelju predstavila senzacionalistički, a Robinson je, kao naučnik, smatrao da je reč o otkriću koje je manje senzacionalno nego što se prikazuje. Za Robinsona jevanđelje jeste drevni rukopis, ali, budući iz trećeg veka, ne može da pruži ništa novije od onoga što se već zna. Na taj način umanjio je značaj TV filma, a producenti Nacionalne geografije ogorčeno su ga javno zapitali: kako može da objavi knjigu o Judinom jevanđelju a da nije imao direktan uvid u rukopis? Čak su i insinuirali da je to sve zato što je ljut pošto nije uključen u projekat. Robinson je, međutim, u „Tajnama Jude” opisao celi put jevanđelja od jedne do druge adrese na crnom tržištu koje je sasvim dobro upoznao, jer je i sam pokušavao rukopis da vidi i pregovara o njegovoj kupovini. Kako bilo, uz najnoviju fikciju Džefrija Arčera „Judino jevanđelje Venjamina Iskariotskog”, Robinsonovu knjigu „Tajna Jude” i niz drugih naučnih dela, čini se da će u ovoj dekadi Juda, ipak, pobediti Dena Brauna. |
