IRANSKO TAJNO ORUŽJE

Priredio: Milan Djukić

Da li papa Benedkit XVI može da spreči napad na Iran

U diplomatskoj šahovskoj partiji koja se vodi oko iranskog nuklearnog programa u igri je vrlo neobičan "lovac". Prema dobro obaveštenim izvorima iz Rima, iranski zvaničnici iza scene rade na osnovama neophodnim da papa Benedikt XVI i visoki vatikanski zvaničnici postanu posrednici ukoliko sukob sa SAD krene u smeru vojne intervencije. Do sada se papa Benedikt uzdržavao od komentara o odbijanju Irana da u potpunosti sarađuje s inspektorima Ujedinjenih nacija kao i o "ratnim bubnjevima" koji se već čuju iz Vašingtona. Međutim, Iran, koji sa Svetom stolicom ima diplomatske odnose već 53 godine, možda će pokušati da iskoristi papu kao keca iz rukava i spreči potencijalni napad u narednim mesecima. "Vatikan je izgleda deo njihove strategije", rekao je u Rimu neimenovani zapadni visoki diplomata. "Oni znaju da im vreme ističe, ali i da je intervencija Vatikana najotvoreniji i najpristupačniji put do javnog mnjenja Zapada. Time bi kupili dodatno vreme."

 

ahmad i papa 

 

Ukoliko situacija narednih meseci bude došla do usijanja, pitanje prave uloge Vatikana bi moglo da postane ključno. Jedan vatikanski zvaničnik kaže: "Iranci s posebnom pažnjom gledaju na Svetu stolicu. To je posledica naše zajedničke religijske matrice." Među mogućim potezima Teherana su: niz javnih obraćanja pape Benedikta, vatikanski emisar koji će posetiti Vašington i Teheran ili poseta Vatikanu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.

 

Diplomatske akcije u Rimu

Smeštena u mirnom delu Rima, iranska ambasada pri Svetoj stolici ima ulazni deo s velikom fotografijom ajatolaha Homeinija i uramljenom, nekoliko veklova starom prepiskom papa i persijskih monarha, uključujući pismo na latinskom od 16. novembra 1561. godine koje je papa Pije V uputio šahu Tahmaspu I. Zamenik iranskog ambasadora Ahmad Fahima kaže da su uprkos provokativnom prošlogodišnjem govoru pape Benedikta o islamu, koji je održao u Regensburgu, "odnosi Irana i Svete stolice vrlo dobri". Oslobađanje 15 britanskih mornara u aprilu - što je bila odluka koju je Ahmadinedžad nazvao "uskršnjim poklonom" - dogodilo se samo jedan dan nakon što je papa Benedikt poslao privatno pismo i zamolio da mornari budu oslobođeni. "Poštovali smo papin zahtev", kaže Fahima, koji ističe i da je sastanak, održan u maju u Rimu, pape Benedikta i bivšeg iranskog predsednika Mohameda Katamija bio znak uzajamne dobre volje. "Politika i stavovi Svete stolice uvažavaju se širom sveta."

 

Na pitanje o sukobu Zapada i Irana oko nuklearnog programa koji njegova zemlja razvija, Fahima ponavlja dosledan stav Irana da je reč o atomskoj energiji koja će se koristiti samo u civilne svrhe. Štaviše, on sumnja da SAD mogu da reše ključne probleme na Bliskom istoku, uključujući Irak i Liban, bez pomoći Irana. "Ne očekujemo napad supersile. Međutim, ako do toga dođe, siguran sam da Sveta stolica neće odobravati taj način rešavanja problema", kaže Fahima.

 

Iran ima iznenađujuće veliki broj diplomata u Vatikanu (samo Dominikanska Republika ima više akreditovanih diplomata pri Svetoj stolici), koji se jednom mesečno sastaju s papinim savetnicima. No, i druge nezvanične diskusije u tratorijama, kafeima i različitim crkvenim institucijama su nezaobilazan deo diplomatskih aktivnosti u Rimu. Tokom poslednjih nekoliko meseci glavna tema razgovora bio je iranski nuklearni program. Zato jedan od vodećih vatikanskih zvaničnika kaže: "Papa će se eksplicitno izjasniti tek kada se za to steknu uslovi. U odnosu na Irak razlika je u tome što se nadamo da će se američki biskupi javno suprotstaviti svim planovima za napad na Iran. To bi bilo od velike pomoći".

 

Veliki oprez svete stolice

Za sada je papa Benedikt uzdržan. Tokom septembarske posete Austriji u svom govoru diplomatama iz brojnih svetskih zemalja, održanom u Beču koji je sedište Međunarodne agencije za atomsku energiju, nije pomenuo iransko pitanje. Iako vatikanski zvaničnici kažu da su zabrinuti zbog (mogućeg) razvoja nuklearnog naoružanja u Iranu, papa je kako doktrinom obavezan tako i lično naklonjen mirnom rešavanju problema i sporazumu po svaku cenu. Godine 2003, kada je bio kardinal, papa Benedikt je čvrsto stajao uz Jovana Pavla II i njegovo protivljenje invaziji na Irak. Mnogi u Rimi ističu paralelu između trenutnog zauzimanja zagovornika tvrde linije u Vašingtonu za napad na Iran i invazije na Irak pre četiri godine. "Sveta stolica nije zaboravila šta se dogodilo u Iraku. Zbog razvoja situacije u toj zemlji, postoji veliki, veliki oprez. Odluka doneta u vezi Iraka reflektuje se i na trenutnu situaciju s Iranom", kaže jedan od vatikanskih izvora.

 

Kao i u svim drugim zemljama, američke i iranske diplomate u Rimu nemaju direktan kontakt. Kada se sastanu s američkim zvaničnicima, vatikanske diplomate ponekad pokrenu razgovor o Iranu u kontekstu napora da se stabilizuje stanje u Libanu, gde je katolička crkva aktivno uključena u pregovore zbog velike hrišćanske populacije.

 

Iako u Iranu živi relativno mala hrišćanska zajednica, u Vatikanu Iran smatraju ključnim igračem u širem kontekstu međureligijskih odnosa. Religijski stručnjaci kažu da katoličanstvo i šiitski islam imaju iznenađujuću sličnu strukturu i pristup drugim verama. "U Iranu postoji jaka akademska tradicija, filozofskih i mističnih aspekata - u velikoj meri nalik katoličanstvu", kaže otac Danijel Madigan, jezuita koji se bavi proučavanjem islama i član vatikanske komisije za religijske odnose s islamom koji je pomogao da se organizuje Hatamijeva poseta Vatikanu. U šiitskom islamu postoji hijerarhija klera koje nema u drugim oblicima islama. Madigan ističe da su Iranci dugo proučavali druge kulture i religije. "Oni poznaju Zapad. Trenutno su izolovani zbog sankcija, ali iskreno žele da sarađuju sa svetom." A Rim odnosno Vatikan su mesta gde je ta saradnja već počela da se ostvaruje.

 

Izvor: Time

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...