Reciklaža

Niš reciklira rashladne uređaje

Elektronski i električni otpad recikliraće se i u najsavremenijoj fabrici za reciklažu na Balkanu koja je otvorena u Nišu, a vredna je osam miliona evra. Na ovoj, za sada, jedinstvenoj liniji na Balkanu, dnevno će moći da se preradi 1.000 rashladnih uređaja. Zaposleno je 250 radnika.

Valjevo će reciklirati otpad

Izgradnjom reciklažnog dvorišta, vrednog 38 miliona dinara, gde će se reciklirati sve osim medicinskog i opasnog otpada, u Valjevu će se trajno rešiti problem komunalnog otpada. Biće ugašena „privremena deponija“ na levoj obali Kolubare, koja će biti pretvorena u park.

Reciklaža sijalica po engleskom receptu

U Omoljici kod Pančeva otvoren je pogon za potpunu reciklažu sijalica i fluorescentnih cevi, prvi takve vrste u Srbiji i regionu. U ovom postrojenju, vrednom pola miliona evra može se godišnje reciklirati više od 15 miliona sijalica.

U Srbiji recikliram ne znači da profitiram

Efikasan sistem reciklaže mogao bi da donese oko 1,5 milijardi evra prihoda godišnje, procenjuju stručnjaci. Industrija koja otvara 10.000 radnih mesta.

Reciklati - mit o ekološkoj utopiji

Veliki ekonomski potencijal koji industrija reciklata nosi sa sobom suočen je sa predrasudama, kada je reč o proizvodima od recikliranih sirovina, da je u pitanju roba nižeg kvaliteta. Primer Tigra pokazuje da uopšte ne mora biti tako jer, oni su prodali svoj biznis sa automobilskim gumama Mišlenu.

Reciklaža štedi naftu

Novi zakon o komunalnom otpadu u Hrvatskoj doneo je i nova pravila - sortiranje smeća u zavisnosti od materijala od kojeg je načinjeno. Potrebni su nam materijali, gde na scenu stupa reciklaža, a i trebamo energiju. Možemo uštedeti puno nafte kroz energetsko iskorišćavanje otpada kao sirovine, poručio je Đuzepe Lo Faso, direktor najveće italijanske firme za proizvodnju plastike Polimeri Evropa u Ragusi.

Oplaneti se – recikliraj!

U ekološkoj akciji u Boru i Knjaževcu, u kojoj je učestvovalo više od 1.300 građana, prikupljeno je oko pet tona otpada za reciklažu, koji je uskladišten u reciklažna postrojenja. U Srbiji se prosečno godišnje reciklira oko 10 odsto otpadnog materijala.

Izvoz otpada loš poslovni potez

Procenjeno je da godišnje iz Srbije „nestane” 5.000 tona starih akumulatora, oko 2.000 do 3.000 tona otpadnog bakra, ali i još mnogo drugih korisnih sirovina, jer još uvek ne umemo da se organizujemo i sprečimo odlivanje tog materijala. U jednom kamionu se prebaci količina vredna 100.000 do 150.000 evra. Jedini pokušaj Srbije da ograniči legalan izvoz bio je uspostavljanje berze sekundarnih sirovina, koja će biti ukinuta.