Reciklaža

Sakupljači sekundarnih sirovina obezbeđuju 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora. Zato Srbija uvozi otpad za reciklažu, upozorava Siniša Mitrović, rukovodilac Centra PKS za cirkularnu ekonomija.
Foto: FoNet

Inicijativa Ne davimo Beograd saopštava da ih je EBRD obavestio o usvajanju njihove žalbu i da je pokrenuta unutrašnja istraga o učešću EBRD u finansiranju projekta spalionice u Vinči.

Izvođenje građevinskih radova na Beogradskoj deponiji Vinča je u punom jeku. Finansijska konstrukcija projekta za kreditnu liniju od 290 miliona evra, uspešno je zatvorena.

Velike količine plastike mogu se iskoristiti racionalno, za izgradnju puteva umesto asfalta - tako da više ne zagađuju okolinu.

Madjarski naftni gigant investira u reciklažu plastičnog otpada 1,2 milijarde evra u saradnji sa nemačkim firmama Evonik i Tisen-Krup.

Malezija vraća oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.

Iskorišćene sijalice nakon upotrebe su opasan otpad i zbog toga ih ne bi trebalo bacati u kontejnere, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije.

Kina odlučila da smanji uvoz čvrstog otpada, posebno plastike. Naučnici upozoravaju da će to dovesti do akumuliranje plastike i pozivaju bogate zemlje da reše problem.

Ministarstvo životne sredine isplatiće do kraja godine dug reciklerima u iznosu od 450 miliona dinara za prerađeni otpad iz 2015. godine. Srbija ima dovoljno reciklažnih kapaciteta da bude centar reciklažne industrije u regionu. Ono što je važno je da se omogući stabilan izvor finansiranja i poveća naplata po principu „zagađivač plaća“.

Iz gradske kase Niša biće izdvojeno skoro sedam miliona dinara za čišćenje većine divljih deponija i ozelenjavanje prostora na kojima su se one nekada nalazile kako bi građani stekli naviku da na tim mestima više ne bacaju smeće. (foto: Južne vesti / Čitalac)