Reciklaža

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je cilj članica EU da recikliraju 70 odsto stakla godišnje, u Srbiji ta količina iznosi 44 odsto, u Severnoj Makedoniji 30 odsto, a u Bosni i Hercegovini 12 odsto. Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, u kome učestvuje i Srbija, trebalo bi da omogući da stvari krenu na bolje. (foto, Pixabay)

U Srbiji 87 odsto građana smatra da je nakon pandemije korona virusa neophodno više brinuti o životnoj sredini, a 74 odsto njih izjavilo je da želi da učini više po pitanju reciklaže, pokazalo je istraživanje Inicijative "Svaka limenka se računa". Istovremeno, analiza Privredne komore Srbije (PKS) pokazuje da u Srbiji još uvek ne postoje uslovi da se recikliranje sprovodi u punom obimu i shodno željama većeg dela građana. Razlozi su mnogobrojni.

Sve masovnija reciklaža dovela je Dansku, najvećeg evropskog proizvođača energije iz otpada, u situaciju da mora da uvozi otpad za svoje spalionice, čije kapacitete planiraju da smanje.
Amager Bakke, postrojenje za spaljivanje otpada u Kopenhagenu / Foto: Zero Waste Europe

Sakupljači sekundarnih sirovina obezbeđuju 87 odsto reciklabilnih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javnog komunalnog sektora. Zato Srbija uvozi otpad za reciklažu, upozorava Siniša Mitrović, rukovodilac Centra PKS za cirkularnu ekonomija.
Foto: FoNet

Inicijativa Ne davimo Beograd saopštava da ih je EBRD obavestio o usvajanju njihove žalbu i da je pokrenuta unutrašnja istraga o učešću EBRD u finansiranju projekta spalionice u Vinči.

Izvođenje građevinskih radova na Beogradskoj deponiji Vinča je u punom jeku. Finansijska konstrukcija projekta za kreditnu liniju od 290 miliona evra, uspešno je zatvorena.

Velike količine plastike mogu se iskoristiti racionalno, za izgradnju puteva umesto asfalta - tako da više ne zagađuju okolinu.

Madjarski naftni gigant investira u reciklažu plastičnog otpada 1,2 milijarde evra u saradnji sa nemačkim firmama Evonik i Tisen-Krup.

Malezija vraća oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.

Iskorišćene sijalice nakon upotrebe su opasan otpad i zbog toga ih ne bi trebalo bacati u kontejnere, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije.