Reciklaža

Madjarski naftni gigant investira u reciklažu plastičnog otpada 1,2 milijarde evra u saradnji sa nemačkim firmama Evonik i Tisen-Krup.

Malezija vraća oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.

Iskorišćene sijalice nakon upotrebe su opasan otpad i zbog toga ih ne bi trebalo bacati u kontejnere, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije.

Kina odlučila da smanji uvoz čvrstog otpada, posebno plastike. Naučnici upozoravaju da će to dovesti do akumuliranje plastike i pozivaju bogate zemlje da reše problem.

Ministarstvo životne sredine isplatiće do kraja godine dug reciklerima u iznosu od 450 miliona dinara za prerađeni otpad iz 2015. godine. Srbija ima dovoljno reciklažnih kapaciteta da bude centar reciklažne industrije u regionu. Ono što je važno je da se omogući stabilan izvor finansiranja i poveća naplata po principu „zagađivač plaća“.

Iz gradske kase Niša biće izdvojeno skoro sedam miliona dinara za čišćenje većine divljih deponija i ozelenjavanje prostora na kojima su se one nekada nalazile kako bi građani stekli naviku da na tim mestima više ne bacaju smeće. (foto: Južne vesti / Čitalac)

Dok se nije pojavila teorija tzv. cirkularne ekonomije, pitanje je da li smo bili svesni činjenice da smo sve vreme do sada bili robovi Linearne ekonomije. Vođen geslom „uzmi – napravi / koristi – odloži“, linearni model privrede je podrazumevao da se proizvod nakon isteklog roka upotrebe odloži na deponiju i time se ciklus (mada se ovde radi o pravolinijskom toku, u koji se uklapaju i termini „value chain“ i „supply chain“), započet obezbeđenjem odgovarajućeg resursa (sirovine), završava.

Koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne industrije jer će ovi novi modeli pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnih praksi, a aktiviraće i poboljšanje u celom životnom ciklusu od proizvodnje do benzinske pumpe, kaže Ulrih Pebal, direktor funkcije za zdravlje, bezbednost i životnu sredinu NIS Gaspromnjefta u intervjuu za Bilten NNKS.

U Beogradu su, odnedavno, na više desetina lokacija, postavljeni kontejneri za reciklažu tekstila i obuće. Dok kod nas tek počinje, u svetu se reciklira oko 25 odsto ukupnog tekstilnog otpada.

Potreba i najava formiranja posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, neophodnost donošenja novih propisa u oblasti reciklaže, važnost obavezivanja lokalnih samouprava da se stvarno uključe u proces prikupljanja i reciklaže otpada, stroga kontrola kretanja otpada u Srbiji i potreba uključivanje velikog broja subjekata, koji se ovim poslom bave u sivoj zoni u legalne tokove zaključci su Zelenog foruma „Reciklaža - čuvar životne sredine”, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovao Business and Economy Center. Partner skupa bio je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.