Reciklaža

Dok se nije pojavila teorija tzv. cirkularne ekonomije, pitanje je da li smo bili svesni činjenice da smo sve vreme do sada bili robovi Linearne ekonomije. Vođen geslom „uzmi – napravi / koristi – odloži“, linearni model privrede je podrazumevao da se proizvod nakon isteklog roka upotrebe odloži na deponiju i time se ciklus (mada se ovde radi o pravolinijskom toku, u koji se uklapaju i termini „value chain“ i „supply chain“), započet obezbeđenjem odgovarajućeg resursa (sirovine), završava.

Koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne industrije jer će ovi novi modeli pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnih praksi, a aktiviraće i poboljšanje u celom životnom ciklusu od proizvodnje do benzinske pumpe, kaže Ulrih Pebal, direktor funkcije za zdravlje, bezbednost i životnu sredinu NIS Gaspromnjefta u intervjuu za Bilten NNKS.

U Beogradu su, odnedavno, na više desetina lokacija, postavljeni kontejneri za reciklažu tekstila i obuće. Dok kod nas tek počinje, u svetu se reciklira oko 25 odsto ukupnog tekstilnog otpada.

Potreba i najava formiranja posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, neophodnost donošenja novih propisa u oblasti reciklaže, važnost obavezivanja lokalnih samouprava da se stvarno uključe u proces prikupljanja i reciklaže otpada, stroga kontrola kretanja otpada u Srbiji i potreba uključivanje velikog broja subjekata, koji se ovim poslom bave u sivoj zoni u legalne tokove zaključci su Zelenog foruma „Reciklaža - čuvar životne sredine”, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovao Business and Economy Center. Partner skupa bio je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Svako ko se za posao sa reciklažom odluči da može da očekuje podršku Vlade Srbije kroz novi Zeleni fond koji se priprema, kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Rimske vlasti zatražile su od Austrije da im pomogne u krizi sa rešavanjem problema komunalnog otpada i preuzme deo smeća iz tog grada. Austrija već godinama uvozi smeće sa Sicilije i iz Napulja, a uskoro bi do te zemlje mogao da ide i voz sa otpadom iz Rima. Godišnje u Austriju iz inostranstva stiže 200.000 tona otpada na preradu, najviše iz Italije.

Elektronski i električni otpad recikliraće se i u najsavremenijoj fabrici za reciklažu na Balkanu koja je otvorena u Nišu, a vredna je osam miliona evra. Na ovoj, za sada, jedinstvenoj liniji na Balkanu, dnevno će moći da se preradi 1.000 rashladnih uređaja. Zaposleno je 250 radnika.

Izgradnjom reciklažnog dvorišta, vrednog 38 miliona dinara, gde će se reciklirati sve osim medicinskog i opasnog otpada, u Valjevu će se trajno rešiti problem komunalnog otpada. Biće ugašena „privremena deponija“ na levoj obali Kolubare, koja će biti pretvorena u park.

U Omoljici kod Pančeva otvoren je pogon za potpunu reciklažu sijalica i fluorescentnih cevi, prvi takve vrste u Srbiji i regionu. U ovom postrojenju, vrednom pola miliona evra može se godišnje reciklirati više od 15 miliona sijalica.