Reciklaža

MOL: Veća zarada od prerade plastike nego nafte

Madjarski naftni gigant investira u reciklažu plastičnog otpada 1,2 milijarde evra u saradnji sa nemačkim firmama Evonik i Tisen-Krup.

Malezija neće biti deponija sveta

Malezija vraća oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama, među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija.

Kad "pregore" sijalice ne treba bacati u smeće već reciklirati

Iskorišćene sijalice nakon upotrebe su opasan otpad i zbog toga ih ne bi trebalo bacati u kontejnere, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije.

Kina neće više da bude svetska deponija

Kina odlučila da smanji uvoz čvrstog otpada, posebno plastike. Naučnici upozoravaju da će to dovesti do akumuliranje plastike i pozivaju bogate zemlje da reše problem.

Država isplaćuje dug reciklerima za otpad iz 2015.godine

Ministarstvo životne sredine isplatiće do kraja godine dug reciklerima u iznosu od 450 miliona dinara za prerađeni otpad iz 2015. godine. Srbija ima dovoljno reciklažnih kapaciteta da bude centar reciklažne industrije u regionu. Ono što je važno je da se omogući stabilan izvor finansiranja i poveća naplata po principu „zagađivač plaća“.

Niš čisti divlje deponije

Iz gradske kase Niša biće izdvojeno skoro sedam miliona dinara za čišćenje većine divljih deponija i ozelenjavanje prostora na kojima su se one nekada nalazile kako bi građani stekli naviku da na tim mestima više ne bacaju smeće. (foto: Južne vesti / Čitalac)

Cirkularna ekonomija i naftna privreda

Dok se nije pojavila teorija tzv. cirkularne ekonomije, pitanje je da li smo bili svesni činjenice da smo sve vreme do sada bili robovi Linearne ekonomije. Vođen geslom „uzmi – napravi / koristi – odloži“, linearni model privrede je podrazumevao da se proizvod nakon isteklog roka upotrebe odloži na deponiju i time se ciklus (mada se ovde radi o pravolinijskom toku, u koji se uklapaju i termini „value chain“ i „supply chain“), započet obezbeđenjem odgovarajućeg resursa (sirovine), završava.

Revizija upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnje

Koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne industrije jer će ovi novi modeli pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnih praksi, a aktiviraće i poboljšanje u celom životnom ciklusu od proizvodnje do benzinske pumpe, kaže Ulrih Pebal, direktor funkcije za zdravlje, bezbednost i životnu sredinu NIS Gaspromnjefta u intervjuu za Bilten NNKS.

Reciklaža tekstila i u Srbiji

U Beogradu su, odnedavno, na više desetina lokacija, postavljeni kontejneri za reciklažu tekstila i obuće. Dok kod nas tek počinje, u svetu se reciklira oko 25 odsto ukupnog tekstilnog otpada.

Reciklaža – čuvar životne sredine

Potreba i najava formiranja posebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, neophodnost donošenja novih propisa u oblasti reciklaže, važnost obavezivanja lokalnih samouprava da se stvarno uključe u proces prikupljanja i reciklaže otpada, stroga kontrola kretanja otpada u Srbiji i potreba uključivanje velikog broja subjekata, koji se ovim poslom bave u sivoj zoni u legalne tokove zaključci su Zelenog foruma „Reciklaža - čuvar životne sredine”, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovao Business and Economy Center. Partner skupa bio je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Prva Prethodna
1/3
Poslednja Sledeća