Rio zatvorio deponiju Gramaho

BM

Gramaho, jedna od najvećih deponija na svetu postaće izvor gasa koji će se koristiti kao gorivo, a sakupljači sirovina - katadoresi – lešinari će morati da nađu novi posao. Na generalno spremanje deponije gradske vlasti su se odlučile uoči konferencije UN o razvoju čiji je Rio de Žaneiro domaćin i u okviru pripreme tog grada za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. godine.

Jedna od najvećih deponija smeća u svetu - Gramaho u Rio de Žaneiru zatvorena je minulog vikenda.

Deponija Gramaho svakodnevno je “gutala” gotovo 70 odsto otpada koji proizvodi brazilska metropola. Svetske agencije javljaju da su na toj planini od otpada hiljade ljudi žvele i golim rukama premetale smeće da bi našle nešto upotrebljivo ili za prodaju. Sada, posle 34 godine mukotrpnog rada sakupljači otpada traže novi izvor prihoda.

Ova deponija je simbol lošeg planiranja grada Ria i nemara. Procenjuje se da na njoj ima više od 60 miliona tona smeća. Aktivisti za zaštitu okoline su ukazivali da su tone tečnosti od raspadanja smeća u toj deponiji zagadile, nekada besprekorno čist, obližnji zaliv Guanabara.

Deponija se zatvara nekoliko nedelja uoči konferencije UN o razvoju čiji je Rio domaćin, i u okviru pripreme tog grada za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. godine, javlja Beta.

rio-deponija

Sada će smetlište od 130 hektara postati savremena fabrika, koja će kroz 200 bušotina gas od truljenja debelih slojeva smeća prikupljati i pretvarati u gorivo za motorna vozila i za grejanje stanova i kuća. Od toga se u narednih 15 godina očekuje prihod od 232 miliona dolara.

Hiljade ljudi - katadoresa (catadores - lešinara) koji su pretraživali brda od 9.000 tona "svežeg smeća", koliko je istovarivano svakodnevno, prekrivenog muvama i pticama-grabljivcama, da bi našli plastiku, papir i metal, i prodali ih za recikliranje, sada će morati da nađu novi posao. Gradske vlasti su im zbog “gašenja” deponije naložile da napuste Gramaho.

Neke, od 1.700 ljudi koji su na tom mestu zarađivali, zbrinuće grad tako što će im dati novac kako bi našli posao. Ostali će morati da potraže novo mesto za život. Neće moći da žive na deponiji, niti da se presele na novu, savremenu i tehnološki unapređenu, koja će prihvatati i prerađivati smeće Rio de Žaneira.

Život katadoresa ovekovečen je u dokumentarcu Waste Land, brazilskog umetnika Vika Muniza.

„Kada prvi put dođeš ovde, misliš da ne možeš ovo da radiš, ali onda se privikneš, stekneš prijatelje, shvatiš da je ovo dobar posao,“ rekao je za Asošiejted pres Lorival Francisko dos Santos, koji je na deponiji proveo 13 godina.

Pojedinci sa deponije su od otpada pravili prava umetnička dela.

„Umetnine pravimo od ovog poklonjenog materijala. Sortiramo ga i pravimo od njega umetnost. Ogrlice, naušnice, sve od recikliranog materijala“, kaže Ana Karla Nistaldo.

rio-smece-lesinari

Mnogima od njih bit će teško priviknuti se na drugo mesto.

„Biće teško privići se. Već smo se navikli dolaziti ovde, na ljude i novac koji smo zarađivali. Sada je kraj, moramo ići. Šta drugo da radimo?“, pita sakupljač otpada Marselo Gonzalves.

Udruženje sakupljača otpada Gramaho formirano je da bi se pomoglo radnicima na deponiji i promovisala reciklaža. Putem njihovog udruženja Grad Rio će kao kompenzaciju svakom sakupljaču isplatiti jednokratnu pomoć u iznosu od 7.500 dolara.

Stanovnici Rija će ubuduće sortirati otpad kod kuće. Tako sortirano smeće odvoziće se na šest različitih lokacija u gradu. Razdvajanje će raditi separatori, a ne sakupljači otpada - tako da bude spremno za reciklažnu industriju“, kaže sekretar za okolinu Rija de Žaneira Karlos Osorio.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...