Izvoz otpada loš poslovni potez

Izvor:   Politika

Procenjeno je da godišnje iz Srbije „nestane” 5.000 tona starih akumulatora, oko 2.000 do 3.000 tona otpadnog bakra, ali i još mnogo drugih korisnih sirovina, jer još uvek ne umemo da se organizujemo i sprečimo odlivanje tog materijala. U jednom kamionu se prebaci količina vredna 100.000 do 150.000 evra. Jedini pokušaj Srbije da ograniči legalan izvoz bio je uspostavljanje berze sekundarnih sirovina, koja će biti ukinuta.

Pravi kriminalci odgovorni za nestanak sekundarnih sirovina nisu sitni lopovi, koji kradu kablove sa dalekovoda ili prikupljaju akumulatore sa deponija, već registrovane firme koje sirovine, ukradene, ali i zakonito prikupljene, u velikim količinama ilegalno izvoze iz Srbije, kažu pojedini naši prerađivači.

Oni nisu iznenađeni time što šverc nije zaustavljen, mada bi očekivali da se policija više potrudi i da ga svede na koliko-toliko podnošljivu meru. Ali su začuđeni što država nije, kao što su to mnoge zemlje učinile barem u toku krize, ograničila legalan izvoz sekundarnih sirovina. Time, kako tvrde, industrija ostaje bez veoma vrednih materijala čak i više od samog krijumčarenja. Najgore je što država, čak i kada pokuša da postavi branu velikom odlivanju sekundarnih sirovina legalnim kanalima, to čini toliko trapavo da nema nikakvog rezultata.

A problem, ipak, nije mali. Procene govore da godišnje iz zemlje „nestane” oko 5.000 tona otpadnih akumulatora, što je maltene jednako trećini količine koju industrijalci uspeju da prikupe i dopreme u svoje pogone. Od 10.000 do 12.000 otpadnog bakra, koliko se godišnje obrne u Srbiji, pretpostavlja se da se nezakonito izveze 2.000 do 3.000 tona. Carinici se još uče kako da, dok pregledaju kamione, prepoznaju nezakonitu robu umešanu u onu za koju je pribavljena eksportna dozvola, kažu u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. A nelegalne otpadne sirovine ne vredi sačekivati samo na graničnim prelazima, jer one nalaze i druge staze.

– Problem je i administrativna linija prema Kosovu i Metohiji i alternativni putevi preko nje. Praktično celokupno otpadno olovo sa juga Srbije odlazi dole. Izvesno vreme su ekološki inspektori dežurali na administrativnim prelazima, ali su ih povukli, verovatno zato što ih za celu državu ima premalo. Policiji smo dali čak i imena onih koji se time bave, ali odgovor nismo dobili, niti se na terenu išta promenilo. Kritična je bila i granica sa Bosnom i Hercegovinom, prvenstveno Pavlovića most, sve dok pre nekoliko godina, posle naših razgovora sa carinom i policijom, nisu zaplenjena dva kamiona sa velikim tovarom. Posle toga se taj prelaz umirio, mada već godinu i po nemam informacije odatle, tako da je moguće da je opet proradio – kaže Jasmina Milutinović, izvršni direktor Farmakoma MB.

– Kamioni sa otpadnim bakrom su presretani na granici sa Hrvatskom, ali to nije odvratilo krijumčare od te trase – kaže Vujadin Šćekić, vlasnik Jugoimpeksa.

bakar-otpad
Otpadni bakar

– U jednom kamionu se prebaci količina vredna 100.000 do 150.000 evra, što je previše izazovno da bi iko upleten u taj biznis odustao. Bakar se otkupljuje sa otpada za keš, ta količina se u knjigama maskira dvostrukim fakturama i onda se vozi svuda u region. Otpadni bakar, zavisno od kvaliteta, vredi od četiri do 17 procenata cene bakra, koja je trenutno 8.518 dolara po toni. To pomnožite sa nekoliko hiljada tona, koliko se godišnje nelegalno izveze, i videćete koliki je početni gubitak za državu, ne računajući neplaćeni porez i izgubljene zarade radnika, koji su tu sirovinu mogli obraditi ovde. A to važi i za onih nekoliko hiljada tona koliko se godišnje izveze legalno. Bilo bi pametno da je i naša država, kao što je to učinila Rusija, zavela visoke takse na izvoz sekundarnih sirovina – objašnjava Šćekić.

Ako Rusija nije baš primer slobodnog tržišta kakvo Srbija želi i zemlje Evropske unije pribegavaju raznim trikovima kako bi ograničile izvoz otpada.

– Otkako je počela kriza, u mnogim državama EU je postalo teško dobiti dozvolu za izvoz sekundarnih sirovina. Propisi nisu komplikovani, ali se procedura namerno toliko odugovlači da se time šalje poruka trgovcima da je bolje da robu zadrže u zemlji – kaže Bojan Đurić, državni sekretar Ministarstva životne sredine.

Jedini pokušaj Srbije da ograniči legalan izvoz bio je uspostavljanje berze sekundarnih sirovina, na kojoj je, kako je bilo zamišljeno, svaki prodavac morao da tu robu prvo ponudi domaćem tržištu i, tek ako na njemu ne nađe kupca, dobije dozvolu za eksport. Tu ideju Ministarstva životne sredine nisu odobrili republički sekretarijat za zakonodavstvo i Ministarstvo ekonomije, verovatno stoga što bi takva berza bila udarac slobodnoj trgovini. Zbog toga će berza, čak i u početnom obliku u kojem je zaživela, morati da bude ukinuta čim Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, priznaje Đurić.

– Berza radi, iako zasad nije mnogo firmi na njoj. Preko nje zainteresovani mogu dobiti informacije o ponudi i potražnji. Isticanje ponude na berzi nije uslov za dobijanje dozvole za izvoz ali, da bi bila izdata, prodavac prvo mora da potpiše dokument u kojem tvrdi da za robu nije bilo kapaciteta u Srbiji. Ne veruje mu se na reč, već proveravamo, samo što za to nemamo institucionalni mehanizam. Zato zovemo firme koje prerađuju sekundarne sirovine i pitamo ih da li im je nuđen kontigent za koji se traži dozvola. Za otpadni papir je lako, jer u Srbiji postoje dve firme koje ga otkupljuju i prerađuju i one su se ugovorom obavezale da će makar 50 odsto svojih količina prvo da ponude jedna drugoj – navodi Đurić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...