Srbija u projektu upravljanja staklenom ambalažom

Autor:   BM

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je cilj članica EU da recikliraju 70 odsto stakla godišnje, u Srbiji ta količina iznosi 44 odsto, u Severnoj Makedoniji 30 odsto, a u Bosni i Hercegovini 12 odsto. Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, u kome učestvuje i Srbija, trebalo bi da omogući da stvari krenu na bolje. (foto, Pixabay)

Da Zapadni Balkan još uvek prilično zaostaje za standardima Evropske unije u pogledu odlaganja ambalažnog otpada istaknuto na regionalnoj online konferenciji održanoj u petak, na kojoj je predstavljen projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada,  kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak.

Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

„U procesu pristupanja EU, Nemačka je potpuno posvećena pružanju podrške partnerima na Zapadnom Balkanu u rešavanju izazova zaštite životne sredine. U sektoru upravljanja otpadom mnoge zemlje u Evropi se suočavaju sa brojnim poteškoćama, naročito kada je reč o ambalažnom otpadu. Ove izazove ne može savladati jedan akter jer oni zahtevaju udružene snage i snažno i trajno partnerstvo. Zbog toga Nemačka razvojna saradnja podržava naše partnere da omoguće ekonomski efikasan lanac vrednosti reciklaže stakla. Nadamo se da ćemo zajedno stvoriti bolju budućnost“, rekao je Kristijan Ščiling, šef odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Nemačke u Beogradu.

Na događaju je istaknuto da je za poboljšanje okvirnih uslova za uspostavljanje ekonomičnog lanca vrednosti reciklaže stakla u regionu ključno povećanje količine sakupljenog stakla, kao i postavljanje preduslova za ponovnu upotrebu staklenog otpada.

„Projekat smo počeli ambiciozno i oko 1.000 reciklažnih kontejnera krenulo je ovog meseca da pristiže u Sombor, Niš, Bihać, Novi Travnik, Štip i Ilinden. Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, a sa našim partnerima operaterima, sigurna sam da ćemo lako ostvariti i jedan od glavnih ciljeva, a to je da u ovim opštinama uvećamo sakupljene količine za 20 odsto“, istakla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Dostizanje EU ciljeva

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir kazala je da je stakl specifičan, težak materijal, koji mora da se prikuplja u specijalnim kontejnerima, odvojeno od ostalog ambalažnog otpada, zbog čega je do sada veliki broj lokalnih samouprava odlagao uvođenje sistema za upravljanje ovom vrstom ambalažnog otpada.

Podsetila je da je EU još 1992. krenula u postavljanje indfrastrukture i uvođenja primarne selekcije u prikupljanju stakla, pa im je cilj da do 2025. dostignu reciklažu od 75 odsto stakla, dok je Srbija krenula 2009. i danas je na 44 odsto.

Ukazala je ida iskustva iz EU nisu u potpunosti primenjiva u regionu, jer je mentalitet ljudi drugačiji, ali očekuje da ovaj projeket pomogne u saznanju šta je to što što će građane u regionu navesti da preispitaju svoje navike i uključe se u prikupljanje i separaciju staklene ambalaže.

Kokir je istakla da je jedan od glavnih problema u uspostavljanju sistema posebnog toka otpada za staklenu ambalažu i što u tri zemje, čije lokalne samouprave učestvuju u projektu, nama kapaciteta za reciklažu stakla, pa se ono izvozi ili u Hrvatsku ili u Bugarsku.

Inače, plan je da se pojačaju kapaciteti u Srbiji ne samo za sakupljanje, već i tretman staklene ambalaže.

Sombor je 2012. postao prvi grad u Srbiji u kom je izgrađen reciklažni centar i gde se radi separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje, što je, između ostalog i razlog da je učesnik u ovom projektu.

„U Somboru će u okviru projekta biti postavljeno čak 150 namenskih kontejnera, u samom gradu, u ugostiteljskim objektima, ali i u prigradskim naseljima. Ovo je proces koji će kontinuirano da traje, a neće biti aktuelan samo na skupovima i obraćanjima kakvo je današnje, tako da očekujem da svi mi već danas počnemo da menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i vremenom da ga obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima, čiji rezultat će biti čistija životna sredina, zdravije, bogatije i zadovoljnije društvo “, rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Sa ciljem da podrži sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, posebno staklom, Apatinska pivara je, uz podršku kompanije Sekopak, investirala značajna sredstva za potrebe projekta u iznosu od 150.000 evra.

Konferencija je okupila sve partnere na projektu, kao i gradonačelnike pilot opština, koji su zaključili da je presudno napraviti korak ka profitabilnoj kružnoj ekonomiji u regionu.

Projekat upravljanja staklenom ambalažom sprovodi se u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Izvor: Agencije


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...