Reciklaža u Srbiji: između želja i mogućnosti

Istraživanje, koje je sprovedeno u 14 evropskih zemalja, pokazalo je i da bi 27 odsto stanovništva Srbije, nakon pandemije, prednost dalo temama životne sredine u odnosu na pitanja ekonomije, što je manje nego u zemljama poput Rumunije, Španije, Velike Britanije, gde je prednost ekološkim temama dalo više od 50 odsto ispitanih građana.

"Pitanja privrede i ekonomskog rasta i dalje su prioritet u Srbiji, ali ohrabruje činjenica da blizu tri četvrtine stanovnika želi da se više angažuje na temu reciklaže", izjavio je predstavnik Inicijative "Svaka limenka se računa" za Srbiju Nemanja Komatović.

U ostalim evropskim zemljama 91 odsto ispitanika je reklo da bi želelo da se više angažuje po pitanju brige o okruženju i reciklaže, dok bi njih 52 odsto pitanja životne sredine stavilo ispred ekonomije, uprkos očekivanom ekonomskom usporavanju nakon pandemije korona virusa.

Više od tri četvrtine ispitanika u Evropi uvek ili često reciklira sve vrste materijala, dok 76 odsto ljudi često ili uvek reciklira svoje aluminijumske limenke za piće, pokazalo je istraživanje.

"Ljudi shvataju koliko je ovaj problem važan i spremni su da rade na uspostavljanju istinske cirkularne ekonomije", rekao je direktor Inicijative "Svaka limenka se računa" za Evropu David Van Heuversvin.

Inicijativa od 2009. godine radi na podizanju svesti o značaju reciklaže limenki za piće sa vizijom da se dostigne stopa reciklaže i do 100 odsto svih upotrebljenih limenki u Evropi.

Istraživanje agencije za ispitivanje javnog mnjenja LUCID rađeno je u avgustu i septembru ove godine na uzorku od 13.793 ispitanika starijih od 16 godina, u zemaljama u kojima "Svaka limenka se računa" ima lokalnu inicijativu, a to su pored Srbije i Belgija, Austrija, Mađarska, Grčka, Rumunija, Poljska, Češka, Irska, Holandija, Velika Britanija, Španija, Italija i Francuska.

Istovremeno, analiza Privredne komore Srbije (PKS) pokazuje da u Srbiji još uvek ne postoje uslovi da se recikliranje sprovodi u punom obimu i shodno željama većeg dela građana.

Direktor centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović podsetio je da se u Srbiji još uvek reciklira manje od pet procenata komunalnog otpada i da se zemlja suočava sa više od 150 velikih gradskih smetlišta, kao i više od 3.500 divljih deponija.

„Srbija u ambijentu nedovoljnog tretmana komunalnog otpada godišnje sahrani 100 miliona evra reciklanih materijala, koji bi mogli biti upotrebljeni za reciklat odnosno ići u novi proizvod“, rekao je on.

Ukazao je da su glavni problemi nepostojanje sistemske separacije otpada u domaćinstvima, kao i nepostojanje dovoljno infrastrukture za njegovo pravilno prikupljanje i preradu, što je najvidljivije, kako je istakao, kod neuređenih posebnih tokova otpada, poput otpadnog ulja, starih automobila, farmeceutskog i medicinskog otpada.

„Srbija mora da donese važne ekonomske alate, koji se odnose na upravljanje komunalnim otpadom. Takođe, treba da se odluči za cirkularnu ekonomiju, jer ukoliko ostane u lineranom modelu neće biti konkurentna na svetskom tržištu, koje već sada traži da u finalnom proizvodu budu zastupljeni reciklažni materijali. Mora da počne primarna selekcija otpada u domaćinstvima. U poslednjih 20 godina bile su više estradizovane akcije sakupljanja otpada i tokova otpada, ambalaže, papira. Nikada to nije bio sistemski proces i više je služio kao pokazna vežba, iako postoji podatak da gotovo 80 odsto stanovnišva želi da sakuplja otpad, odvaja ga i reciklira“, rekao je Mitrović.

Mitrović je naveo da je jedno od najproblematičnijih recikliranje polovnih vozila.

Podsetio je da se godišnje u Srbiju uveze više od 120.000 polovnih vozila, a da se u reciklažnim centrima tretira od 500 do 1.000 vozila.

„Nemamo ni tretman otpadnih ulja. Sakupi se samo jedan procenet otpadnih ulja, od 50.000 tona koliko se godišnje stvori. Nažalost, veliki deo koristi se kao energent, posebno u malim radionicama vulkanizera, stolara, automehaničara, ali i u plastenicima, što predstavlja ozbiljan problem za zdravlje zbog zagađenja vazduha“, naveo je Mitrović.

Srbija, kako je dodao, gotovo da nema ni tretman farmaceutskog otpada, jer nedavno otvoren pogon u Zrenjaninu, kapaciteta od oko 1.000 tona godišnje, nije dovoljan.

Mitrović je kazao da su veliki resursi potrebni i za tretman medicinskog otpada, koji se u Srbiji stvara u iznosu oko 5.000 tona godišnje.

U PKS smatraju da država u pojedine tokove otpada treba da uključi privatni kapital, kao i da građanima treba objasniti zašto je nužna gradnja spalionice opasnog otpada.

„Tretman tog otpada košta od tri do pet evra po kilogramu, a Srbija po preporukama Bazelske konvencije ne može više da izvozi na tretman ovaj otpad, koji nastaje na njenoj teritoriji, što je oko 80.000 tona godišnje“, rekao je direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Mitrović je ukazao da Srbija gotovo nema ni kapacitete za prikupljanje staklene ambalaže, gubitke stvara na njenom uvozu, iako je jedan od većih regionalnih proizvodjača u prehrambenoj i industriji pića.

„Veliki problem je i tekstil, kao invazivni otpad, koga se svake godine nakupi gotovo 30.000 tona iz industrije i domaćinstava, a ne postoji nijedan reciklažni centar za njegov tretman. U Srbiji se godišnje generiše oko 6.500 tona postindustrijskog tekstila, ali i oko 20.000 tona tekstilnog otpada koji se stvara u domaćinstvima, jer je prosek nošenja nekog komada odeće u Srbiji tri godine. Veliki deo tog otpada ili se pali ili se zakopava ili se odlaže na smetlišta“, objasnio je Mitrović.

Istakao je i da Srbiji ima kapacitet za preradu papira, koji je iskorišćen samo 30 odsto, dok istovremeno godišnje uveze starog papira u vrednosti od 10 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, otežavajuća okolnost za sakupljanje i reciklažu u Srbiji predstavlja i stanje na svetskom tržištu, što za posledicu ima sunovrat cene starog papira i pet ambalaže.

Kako je objasnio, ove godine sakupljačka infrastruktura se urušila, jer je Kina odlučila da očisti zemlju od evropskog i američkog smeća i zabrani uvoz otpadnog kartona i plastike, zbog lošeg uticaja na okolinu, jer je bila najveći svetski uvoznik otpada, koji se prerađivao u reciklažnim postrojenjima bez adekvatnih ekoloških standarda.

„Evropa je puna reciklabilnog otpada koji se može dobiti za malu svotu i to je ozbiljan udarac za sektor samostalnih sakupljača sekundarnih sirovina, kojih u Srbiji ima više od 50.000. Deo tih sakupljača jesu osetljive grupe  - Romi, tranzicioni gubitnici, siromašni, koji više nemaju interes da recimo sakupljaju pet ambalažu za 15 dinara po kilogramu“, kazao je on.

Mitrović ipak smatra da bi na sve ove probleme trebalo gledati i kao na razvojnu šansu za domaću ekonomiju.

„Ako bi Srbija krenula ka zelenoj tranziciji, narednih 10 godina mi bismo imali rast od jedan odsto BDP-a samo na procesima reciklaže otpada, tretmanu komunalnog otpada, energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije. Ukoliko nastavimo ovaj put kao sada, onda ćemo imati gubitak od 0,8 odsto BDP-a godišnje“, rekao je direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.