Beogradski projekat dobijanja energije iz otpada, napreduje uprkos pandemiji

BM

Izvođenje građevinskih radova na Beogradskoj deponiji Vinča je u punom jeku. Finansijska konstrukcija projekta za kreditnu liniju od 290 miliona evra, uspešno je zatvorena.

Beogradski projekat dobijanja energije iz otpada u Vinči, obezbediće glavnom gradu Srbije savremeni sistem upravljanja otpadom za grad od 1.7 miliona stanovnika. Ovo je jedan od najvećih projekata javno–privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji do sada koji donosi privatno finansiranje i ekspertizu za projekat u javnom sektoru.

Budući da su svi uslovi sporazuma o finansiranju sada ispunjeni, zajmodavci počinju sa isplatom zajma kako bi se implementacija projekta odvijala na vreme, navedeno je u saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), objavljenom nakon što su predstavnici Srbije, vodeći finansijeri i investitori ove nedelje obišli gradilište u Vinči.

Ovaj projekat će zameniti jednu od najvećih deponija u Evropi, koja se nalazi na 15 kilometara od centra Beograda i u kojoj se nalazi više od 10 miliona tona otpada, nakon više od četiri decenije rada. Lokalitet će u potpunosti biti saniran sa novom sanitarnom deponijom, postrojenjem za proizvodnju energije iz otpada kao i modernim objektom za preradu građevinskog otpada.

Ovaj značajni projekat od 370 miliona evra predstavlja jedno od najvećih javno-privatnih partnerstava (JPP) u Srbiji do danas i donosi privatno finansiranje i ekspertizu za projekat u javnom sektoru. Kredit od ukupno 290 miliona evra će obezbediti grupa zajmodavaca.

Izgradnja novih objekata započela je u oktobru 2019. godine i nastavila se tokom nedavnih mera javnog zdravlja u Srbiji. Privatni investitori projekta među kojima su SUEZ (Francuska), ITOCHU Korporacija (Japan) i Evropski fond MARGUERITE, osigurali su da se implementacija ovog projekta nastavi uprkos izazovima koji su nastali usled Covid-19 krize. Takođe su ispunili sve preduslove kako bi se finansijska konstrukcija uspešno zatvorila.

„Srbija je brzo i odlučno reagovala u borbi sa pandemijom i drago nam je da nastavlja dalje sa istom odlučnošću i voljom za uspehom. Napredak radova na deponiji u Vinči pokazuje zajednički prioritet javnih i privatnih partnera i njihovih kreditora, poput EBRD-a, u stvaranju čistog i zdravog okruženja. EBRD i ostali finansijeri u potpunosti podržavaju projekat u cilju njegovog uspešnog sprovođenja i započinjanja sa planiranim radom. EBRD će takođe podržati realizaciju projekta kroz tehničku pomoć Gradu Beogradu za uspostavljanje jedinice za nadgledanje JPP-a i izgradnju njenog kapaciteta,"”rekla je Žužana Hargitai, regionalni direktor za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) prilikom obilaska ove deponije.

Nova deponija će biti usaglašena sa EU direktivama, sa savremenom tehnologijom upravljanja otpadom i tretmanom istog. Zamena postojeće deponije takođe će otkloniti veliki rizik za životnu sredinu i zdravlje, uključujući zagađenje obližnje reke Dunav.

Postrojenje za proizvodnju energije iz otpada od 103 MW će doprineti smanjenju zavisnosti Beograda od uglja a takodje će smanjiti i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Imaće kapacitet za tretman oko 340.000 tona komunalnog otpada godišnje, dok će postrojenje za preradu građevinskog otpada tretirati 200.000 tona godišnje.

Nova sanitarna deponija (kapaciteta 170.000 tona godišnje) će biti završena do kraja ove godine, dok se kompletan završetak projekta i početak operativnih aktivnosti očekuje 2022. godine.

„Ovaj projekat predstavlja prekretnicu koja će promeniti život ljudi u Srbiji. Odgovoriće na aktuelne izazove u oblasti životne sredine a takodje će uvesti novu dimenziju u generisanju energije. Ovaj projekat pokazuje posvećenost EBRD-a vitalnom razvoju infrastrukture koja je danas aktuelnija nego ikad“, rekla je Susan Geranson (Goeransson), direktorka EBRD-a za infrastrukturu.

EBRD obezbeđuje ukupno finansiranje u iznosu od 128,25 miliona eura što uključuje sopstveni kredit od 72,25 miliona evra, sindicirani kredit od 35 miliona evra sa Erste Group Bank AG, kao i 21 milion evra subvencionisanog finansiranja od strane Specijalnog fonda za zelenu energiju.

Finansiranje EBRD-a je deo većeg paketa koji uključuje Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC) i Austrijsku razvojnu banku (OeEB) sa kreditima od 72,25 miliona evra i 35 miliona evra ponaosob.

Ukupna investicija je mobilisana od strane preduzeća Beo Čista Energija doo, koju su osnovale globalno preduzeće SUEZ, japanski konglomerat ITOCHU i MARGUERITE Fund, pan-evropski kapitalni fond koji ulaže u obnovljive izvore energije, energetiku i transport. Beo Čista Energija je sa gradom Beogradom 2017. godine sklopila 25-godišnji ugovor o JPP za prvo veliko ulaganje u oblasti infrastrukture životne sredine u regionu Zapadnog Balkana.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do sada uložila više od 5,9 milijardi evra u 264 projekata u zemlji. EBRD se fokusira na razvoj privatnog sektora, poboljšanje javno-komunalnih usluga i na tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Banka takođe ima veliko iskustvo u JPP projektima; na primer, obezbedila je finansiranje koncesije za aerodrom Nikola Tesla u Beogradu koju sprovodi Vinci, Francuska.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...