Dubai: grad u kom je stalno Nova godina (8)

Nakon svega što ste videli, čuli i iskusili, poslednjeg dana pokušate da sredite utiske – danas nema obilazaka i jurnjave. I zainatili ste se da popijete tu kafu na šetalištu, u bašti uz novine, pa makar skapali od vrućine. Doduše, inteligentno ste došli u osam ujutru, dok se još vlaga nije sasvim podigla. Jedan jedini kafić tek rasprema baštu, kažu, može da se sedne, ostali svi rade od deset. Šetalište je još pusto, osim još po nekog entuzijaste – ovaj je, doduše, računao da će bar rano ujutru moći da džogira. Gledate okolo, i opet vam u oči upadaju kranovi.

Gradilište na Palmi za budući tržni centar

Kranovi na sve strane

U šumi visokih zdanja modernog grada koji sav sija od stakla i betona, maltene na svakom ćošku viri poneki kran. Iznenadi vas činjenica da Dubai ipak nije završen, jer večito nailazite na neka gradilišta, radnike, preusmeravanja saobraćaja zbog radova. Idućih meseci bi trebalo da krene i tramvaj, pa je recimo pola Dubai Marine u pesku i ciglama. Takođe, prisetite se da ste se malo zbunili i kada ste stigli na toliko hvaljeno veštačko ostrvo u obliku palme, „Palm Džumeira“.

Put vas tamo vodi kroz „stablo“ duž kojeg se nalaze stambene zgrade, dok se sa obe strane prostiru „palmine grane“ gde su smešteni privatni posedi. Na samom vrhu „stabla“, reklo bi se, tik ispred horizonta, izvire luksuzni „Atlantis“ hotel. Međutim, neposredno pre, ogromna rupa iznad koje kao u vazduhu visi stanica posebnog vozića koji vozi samo po „Palmi“. Zapravo, još jedno gradilište. Tu će za neku godinu nići, pogađate – novi šoping centar. I to valjda opet najveći.

Tipična slika - visoke zgrade i „radovi na putu“

Sveteleće lampice kao za Božić

Rekoše vam i da je tamo tokom letnjih meseci prilično nezgodno za život, jer je tolika vlaga da se slivaju kapljice niz zidove stana. Pade vam na pamet i kako se sve ove zgrade među kojima trenutno sedite, maltene i ne vide noću. Nije ni čudo što sve imaju svetleća trepćuća obeležja koja se pale u prvi sumrak, za slučaj da neki avion eventualno ne primeti visoke kule na vreme. Noću se uzduž zgrade upali svetleća linija na jednoj, na drugoj građevini svetluca samo vrh, pa se boje smenjuju od žute do plave, ponegde blješti samo naziv tornja ili hotela. Zanimljivo je da su sve palme u gradu umotane u  lampice i šljašte čim padne mrak, kao u Evropi za Božić. Jedan od Srba koji živi i radi u Dubaiju našalio se da je ovde „stalno Nova godina“.

No, takav je osećaj i kad dođe vikend, što je u Emiratima petak i subota. Jer, oni koji su došli sa strane da ovde zarade neki dinar, preko nedelje rade, kao uostalom i svi gastarbajteri po Evropi, te se jedva čeka vikend. Radnim danima se prijatelji i kolege slabo posećuju, bili Srbi, Britanci, Australijanci, Rusi, ali se zato reke ljudi već u četvrtak uveče sliju u noćne klubove. To posebno dolazi do izražaja tokom leta. Posle posla se žuri kući, beži se unutra, ko će ponovo izlaziti po ovoj temperaturi, sutra se opet rano ustaje... Vikendom to već prestaje da bude problem.

Palme 'okićene' kao usred božićnih praznika

Po piće uz „dozvolu za alkohol“

Padne mrak, izmile ljudi iz zgrada, ulaze u auto, zaustavljaju se taksi vozila, i pravac veliki hoteli. U njima se najčešće nalaze noćni klubovi, od onih arapskih, preko ruskih do „zapadnjačkih“. Toči se alkohol, dozvoljeno je pušenje, i ima ih toliko da se može birati prema vrsti muzike i ambijentu. Cigarete su, inače, nešto jeftinije nego u Srbiji, ali je pušenje zabranjeno u svim zatvorenim prostorima – šoping centrima, restoranima, metrou. Ako sednete napolje u baštu kafića ili restorana, onda to nije problem, ali s druge strane ipak i jeste ako je napolju 45 stepeni. Na ulici se nalaze raspoređene kante za pušače, koje se lako mogu pronaći ispred svakog šoping centra, hotela, na stanici javnog prevoza.

Što se tiče alkohola, ne možete ga naručiti nigde osim u pomenutim klubovima i kafićima pri hotelima. Poređenja radi, pivo je oko pet puta skuplje nego u Beogradu. Ako biste da nešto od alkohola kupite za kućni bar, onda ćete to učiniti u specijalizovanim prodavnicama i nigde drugo, i isključivo uz takozvanu „dozvolu za alkohol“. Na nju imaju pravo oni koji rade u Dubaiju: podnesu zahtev, dobiju parče plastike koje liči na kreditnu karticu, sa svim podacima o konzumentu, i mesečno mogu da pazare alkohola u visini svoje plate.

Dubai noću deluje prilično neosvetljeno

Izolovani noćni klubovi i pabovi

Oni regularni klubovi i kafići (bar po našim standardima), obično su izolovani, te se iznenadite šta vas dočeka iza velikih, teških, drvenih vrata koja vam momak iz obezbeđenja otvori na ulazu. U holu hotela mirno, recepcionari tiho razgovaraju sa gostima, turisti izlaze i ulaze, i onda dođete do velikog čoveka u crnom odelu koji se začuđujuće ljubazno nasmeši, s obzirom na gabarit. Dok prilazimo, dvojica mladih Arapa u dišdašima i sa crveno-belim maramama na glavama razgovaraju sa velikim momkom iz obezbeđenja. On im objašnjava da im baš i ne savetuje da uđu, „nema on ništa protiv, naravno“, ali unutra se ipak odvija zabava kakva za uzorne muslimane nije preporučljiva. Smeškaju se Arapi, jesu radoznali, ali možda ne toliko da bi insistirali pored ovakvog „upozorenja“, te nevoljko odustanu.

Jedno kratko „dobro veče, izvolite“ upućeno nama i ogromna vrata se otvaraju. A unutra trešti živa muzika, dupke pun engleski pab, s vrata se oseća miris „ribe i pomfrita“ i piva koje se nemilice toči. Evropljani su se već raspojasali, đuska se, glasno smeje, pozdravlja sa poznanicima. Dominiraju Britanci, dok se s bine čuje bugarski bend.

 Opuštanje u pabu - Srbin Danijel (desno) i Britanac Beri (levo)

Stend-up komedi uz kofice piva

Engleskih i irskih pabovi ima na sve strane, što je razumljivo ako se uzme u obzir da Britanaca najviše ima, više nego drugih Evropljana. Uostalom, i sam Dubai je nekada bio pod britanskim patronatom. Takođe, veliki supermarketi iz Britanije zauzeli su prostore u prizemljima većine šoping centara. Jednom mesečno možete da odete i na „stend-ap komedi“ veče, gde urnebesni komičari dolaze upravo iz Ujedinjenog kraljevstva.

„Video sam bide u kupatilu u hotelskoj sobi“, reče jedan koga smo otišli da čujemo: „Mi bide u Liverpulu nemamo, ne znamo ni čemu služi. Ali, ja ne budem lenj i, pobogu, pa nisam seljak – napunim ga vodom i stavim fino pivo da se hladi.“

Publika, većinom britanska, glasno se smejala, dobacivala i ispijala pivo iz flašica koje su im na ulazu u salu, spakovali u limene kofice s ledom.

Među svim ovim Evropljanima ima naravno i Srba. I oni se skupe povremeno u jednom od klubova ili pabova. Druže se vikendom, uveče ili na takozvanim „brančevima petkom“, međusobno ili sa drugim ljudima iz Evrope sa kojima rade. U Dubaiju se, kažu, ne ostaje dugo – dve-tri godine dok se ne zaradi neki novac. Ali, Branka, koja je u Beogradu završila Filološki fakultet, u Dubaiju radi u školi i ovde je već šest godina. Goran, arhitekta, došao je s porodicom i tu je pet-šest godina. Tamara, grafički dizajner, takođe gura sedmu godinu rada u Dubaiju, dok je Danijel koji je u Beogradu završio geodeziju, ovde već punih deset i radi za emiratsku građevinsku firmu. Svi se preko leta upute za Srbiju, što da se vide sa familijom i prijateljima, što da se bar na kratko izbegne vrućina u Emiratima, a onda se naširoko prepričava „šta ima novo kod kuće“, ko se kako proveo, gde je bio i kako je doživeo da „pokisne do gole kože“...

„Welcome to Dubai“

...A onda opet bacite pogled na novine, arapske na engleskom, dok ispijate „makijato“ u bašti italijanskog kafića u osam ujutru, gledate u sve one tornjeve u magli vlage i peska, skupe glisere koji se lelujaju na površini vrelog mora...

U novinama tekst o emiratskoj ženi koja se žalila što ne može ponovo da se uda – ostala je udovica a naredni brak, po zakonu, mora da joj odobri muški član porodice, otac, brat ili sin. Otac joj nije živ, brat je u Kanadi, a sin joj ima 11 godina. Kako piše, sud treba da utvrdi da li je sin dovoljno zreo da može da da zeleno svetlo majčinoj ponovnoj udaji, te će, ako se odluči da nije, ona morati da sačeka nekoliko godina...

Dignete pogled, pored vas prošeta Engleskinja u miniću, naočare za sunce i japanke, krenula po hleb. Ništa čudno za ulice Dubaija. No, prođe vam kroz glavu – ako inače ide metroom, verovatno se kao i sva ostala ženska čeljad, vozi u posebnom vagonu rezervisanom za žene i decu. Jer, u špicu su u svim ostalim vagonima muškarci, zbijeni jedni uz druge, sigurno joj je neprijatno... Zatvorite novine, nasmešite se za sebe i pomislite:

„Šta reći, osim ’welcome to Dubai’!“

Kraj